NAVIGACIJA

SPORT U STARČEVU

Naslovna strana

Istorijat

Sport u Starčevu ima dugu i uspešnu tradiciju, kako u pojedinačnim, tako i u kolektivnim sportovima. Perjanice starčevačkog sporta sigurno su odbojkaši i fudbaleri, a nekada i ragbisti „Borca”. Odbojkaši se danas takmiče u Prvoj odbojkaškoj ligi Srbije, a fudbaleri su na pragu Vojvođanske lige, dok ragbi klub, na žalost, više ne postoji.

Pored ovih najmasovnijih sportskih kolektiva koji okupljaju sve generacije – od petlića do veterana, u Starčevu se sportom bavi još mnogo njegovih žitelja.

Klubovi koji su aktivni:

·         Odbojkaški klub BORAC

·         Fudbalski klub BORAC

·         Košarkaški klub BORAC

·         Konjički klub STARČEVAC

·         Ženski odbojkaški klub M-TIM

·         Golubarsko društvo BOGOJAVLJANJE

·         Lovačko društvo JAREBICA

·         Džudo akademija JOČIĆ

·         Peintbol klub ADRENALIN (sekcija)

·         Karate klub MLADOST (sekcija)

·         Atletičarski klub DINAMO (sekcija)

·         Moto klub NEOLIT

·         Šahovski klub BORAC

Starčevo još uvek nema adekvatnu sportsku salu, pa odbojkaši svoje utakmice igraju u Pančevu. MZ Starčevo ima nameru da sagradi sportsku halu, a do tada, za manje sportske aktivnosti koristi se fiskulturna sala pri Školi.

Veliki broj Starčevaca koristi i sportski teren na stadionu „Borca”, koji će, kada bude potpuno završen, biti pravi sportski centar.

Mesna zajednica Starčevo napravila je mnogobrojne male sportske terene i dečija igrališta (ima ih 26), pa se širom naselja igra mali fudbal, basket, a od skoro i – tenis, na sportskom terenu u Šumicama.

U planu je još jedan sportsko-rekreativni centar i to na potezu sadašnjeg hipodroma. U izradi je projekat, koji obuhvata hipodromsku stazu, mini golf teren, jezero i objekte za boravak i rad izviđača.

 ODBOJKAŠKI KLUB „BORAC”

Odbojkaški klub „Borac” osnovan je još davne 1978. godine, kao odbojkaška sekcija Društva za telesno vaspitanje „Partizan”. Prve dve takmicarske sezone klub je odigrao u Opštinskoj ligi Panceva, a vec 1980. godine promenio je ime u OK „Borac”, koje i sada nosi.

Ovaj sportski kolektiv rastao je iz dana u dan. Neophodno takmičarsko, ali i organizaciono iskustvo, sticano je u nižim, vojvođanskim ligama. Ipak, pravu ekspanziju OK “Borac” dočekao je devedesetih godina. Iz Sportskog društva „Borac” Odbojkaški klub istupio je 1990. godine, kada je poceo samostalno da funkcioniše, a za obezbeđivanje materijalnih sredstava osnovano je Društveno preduzece „Set-star komerc”. Na početku samostalnog bitisanja OK „Borac” je imao i žensku ekipu, ali je postao poznat i priznat u odbojkaškim krugovima bivše Jugoslavije po rezultatima koje su ostvarivale muške mlade selekcije. Seniorska ekipa se „kalila” kroz niže lige, ali je svaka takmicarska sezona bila priča za sebe. Iz svake je „Borac” izlazio jači i organizovaniji i što je najvažnije sa sopstvenim igračkim kadrom. Bilo je uspona i padova, finansijskih kriza pouzrokovanih teškom ekonomskom situacijom u celoj zemlji, ali je OK „Borac” uspeo da se izdigne iznad svih problema.

Dobri poznavaoci odbojke, a takvih je u Starčevu i Pančevu veoma mnogo, još uvek pamte nezaboravne utakmice starčevackih odbojkaša na „vrućim” gostovanjima. Gubili su u Topoli, te 1995. godine, u odlučujucoj utakmici za ulazak u Jedinstvenu srpsku ligu sa 2:0 u setovima, ali nisu se predavali. Uspeli su da se podignu, kao Feniks iz pepela, da preokrenu rezultat i na kraju slave veliki uspeh. I takmičenje u sezoni 1995/96 u Jedinstvenoj srpskoj ligi bilo je priča za sebe. Predvođeni trenerima, Zoranom Dimkovićem i Dragoljubom Stojanovićem, naši momci su rušili sve pred sobom, ostvarili su sve pobede u prvenstvu i dočekali da se kroz baraž duele dokopaju i SAVEZNOG RANGA - Prve B lige! Odigrao je „Borac” tada 18 utakmica, zabeležio je isto toliko pobeda, uz samo četiri izgubljena seta.

Kvalifikacioni turnir za popunu Prve B savezne lige odigran je u Skorenovcu. Organizator je bio starčevački klub, a pored „Borca” učestvovali su i „Mornar” iz Bara i „Nikšic”. I sada svi pamte taj 19. april 1996. godine – naš klub je tada po prvi put postao član saveznog ranga takmičenja. Pobedili smo oba rivala, a zlatnim slovima u analima našeg kluba ostala su upisana imena: Zoran Dimković, Dragoljub Stojanović, Branislav Jovanov (treneri), Zoran Stanković, Darko Tomić, Vladimir Kovačević, Igor Jović, Srđan Boškovic, Željko Šoštaric, Dušan Radomirović, Nenad Keljević, Marko Simijonović, Miloš Jovanović, Saša Vuković i Zoran Manić.

U Prvoj B ligi „Borac” je igrao samo dve sezone i onda učinio ono što se i dan danas smatra pravim sportskim podvigom. OK „Borac” je ušao u društvo najvećih, u jugoslovensku odbojkašku elitu. Postali smo prvi klub u istoriji naše odbojke koji je kao drugoplasirani tim Prve B lige, kroz baraž meceve, postao prvoligaš. April, te sada daleke 1997. godine, niko u Starčevu i Pančevu neće zaboraviti. Kroz tri utakmice sa „Smederevom”, odbojkaši „Borca” su pokazali i dokazali da su zaslužili mesto u eliti, u Prvoj A saveznoj ligi. Izgubili smo u prvom meču, ali pošto se igralo na dva dobijena susreta, uspeli smo da priredimo veliko slavlje brojnim simpatizerima našeg kluba.

U godini kada je „Borac” proslavio 20. rođendan, načinjen je i najveći uspeh. Istinski zaljubljenici u boje „Borca” večno će zapamtiti 21. april 1997. godine – tada je „Borac” postao PRVOLIGAŠ. Pod vodstvom trenera Dragana Tadića, Zorana Dimkovića i Branislava Jovanova, najveći uspeh u bogatoj istoriji starčevačke odbojke postigli su: Srđan Boškovic, Darko Tomić, Igor Jović, Ranko Mikanović, Miloš Jovanović, Željko Šoštarić, Vladimir Kovačević, Branislav Ćuković, Goran Rakočević, Dušan Radomirović, Marko Simijonović, Slobodan Jančikin i Marko Jokić. Predsednik našeg kluba tada je bio Zoran Nedić. Ipak, svih godina sa klubom su zajedno živeli Boža Kojic i Živan Angelin sada vec nažalost pokojni sekretar OK-a „Borac”.

A nije bilo nimalo lako doći do velike slave. Svi momci koji su branili boje našeg kluba imali su, pre svega, ogromno srce. Imali su pomoć i Zorana Gajića, sigurno najvećeg odbojkaškog stručnjaka u našoj zemlji... Tu najlepšu i najuspešniju sezonu začinili su tada i osvajanjem Kupa Srbije. Bilo je naravno uspona i padova, ali su se odlični rezultati postizali i 2000. godine kada su u Hali sportova u Pančevu padali i „Budućnost“, „Crvena zvezda“, „Ribnica“... Trijumfi u Budvi, Požarevcu... Uspeli su da se plasiraju u plej-of i da dobro namuče veliku „Vojvodinu“... Posle godinu dana provedenih u nižem rangu, opet su postali prvoligaši 2002. godine. Iako uz dobru podršku generalnog sponzora „RNP Pancevo“ nisu uspeli da opstanu u prvoligaškom društvu i u sezoni 2004/2005 ponovo se takmiče u nižem rangu takmičenja.

Pohod ka novom ulasku u najelitniji rang takmičenja počeo je 2005/2006. kada se oformio tim koji će klub vratiti u elitu. Rukovodstvo predvođeno Radomirom Tucakovim i Božom Kojićem rešilo je da se okrene domaćim snagama pa je tako gotovo 10 igrača bilo iz naše sredine.

U Sezoni 2006/2007. god. skoro da se desilo nešto neverovatno da kao 1997 god. izbacimo u baražu za popunu Super lige jednog od velikana. OK „Partizan“ iz Beograda je bio bolji u 5 utakmica ali i pored vođstva našeg tima od 2:0, Partizan je ostao u Super ligi, a naš klub je morao da ostane u nižem rangu takmičenja iako mu tamo nije bilo mesto...

U pauzi između nove i stare sezone u klub se vraćaju oni kojiima je klub ostao u srcu - Darko Tomić i Marko Simijonović i uspeh je bio zagarantovan, jer nakon ligaškog dela takmičenja bili smo neprikosnoveni u ligi, bez poraza, pa je ulazak u Super ligu bio odavno obezbeđen. Da uspeh ide sa tradicijom govori i to da je ulazak u najelitnije društvo Srbije, obezbeđen kada klub proslavlja 30 godina postojanja... Nikada nismo zaboravili ni naše prerano preminule odbojkaše Bojana Rogića i Ranka Ilinčića. Igrali smo memorijalne turnire u njihovu čast. I kada su padale bombe na Jugoslaviju „Borac“ nije stao...

Za sve ove godine postojanja našeg kluba, kroz njega je prošlo mnogo prijatelja, vrhunskih sportskih radnika, igrača, trenera, predstavnika raznih društvenih i privrednih organizacija i svako od njih ostavio je neizbrisiv trag na putu zajedničkog uspeha. Bez svih njih „Borac“ sigurno ne bi bio ovo što je sada, pa se ovom prilikom zahvaljujemo i njima na saradnji.

Odbojkaški klub „Borac” je za ovih 30 godina postao svetla tačka srpskog sporta. Hoćemo, želimo i trudimo se da to i ostane!

FUDBALSKI KLUB „BORAC”

Fudbal se u Starčevu igra još od daleke 1926. godine, kada su po naređenju državnih vlasti Kraljevine Jugoslavije, širom zemlje osnivana sokolska društva kako bi se što više mladih bavilo fizičkom kulturom. Starčevo naravno, nije bilo izuzetak, i tada je najmasovnija bila fudbalska sekcija, pa se prvi fudbalski klub upravo i zvao “SOKO” Starčevo. Prvi igrači su bili: Josa Perak, Blaž Blaženić, Josa Dogan, Srba Milićev, Stipan i Andrija Krmpotić, Nemci: Bek, Herc, Blaznek i mnogi drugi.

Igrao se fudbal u Starčevu i za vreme okupacije. Tokom 1942. godine, osnovan je klub pod imenom „TRGOVAČKI”, koji je delovao sve do oslobođenja i završetka drugog svetskog rata. Ponosili su se Starčevci i tada svojom fudbalskom ekipom, jer je pobeđivala sve rivale iz okolnih sela. Već 1945. godine Trgovački menja ime u FK „JOVAN GAGIĆ” u čast Jovana Đurišića, čije je špic name bilo Gagić, a koji je poginuo u narodno oslobodilačkoj borbi. Početkom 1946. godine, klub menja ime u FK „Borac” koje nosi i danas.

A znate li gde se sve igrao fudbal u Starčevu? Za vreme okupacije igralište je bilo u ritu, kod Najmanovog vinograda. Potom se premestilo kratko vreme kod Dimitrića, pa onda kod Bakarića. Zatim se, jednu godinu, fudbal igrao tu, kod pravoslavnog groblja, a onda je seljačka radna zadruga dala ovo mesto gde se sada nalazi stadion Borca. Tu je nekada bila dudara, a tadašnji fudbaleri su je raskrčili svojim dobrovoljnim radom.

Imao je „Borac” čime da se ponosi tokom svojih 80 godina, Pre svega, lepo druženje i iskreno prijateljstvo krasilo je tadašnje generacije kluba. Okupljali su se, najviše, u berbernici kod Ljube Krece, gde su držali i deo opreme, jer se nalazila blizu igrališta u ritu. Na gostovanja, u okolna sela išlo se konjskim zapregama, biciklovima.... Vremenom, fudbal je postajao sve ozbiljnija igra, a „Borac” sve organizovaniji klub. Zadružne ambare zamenile su zgrade, a nove svlačionice izgrađene su 1984. godine iz mesnog samodoprinosa. Prvi rezultatski uspeh, „Borac” je napravio u sezoni 1975/76 kada se plasirao u Banatsku zonu. Ekipu je tada vodio pokojni profesor fizičke kulture Milovan Stojković poznatiji kao Crni. U sezoni 1980/81, pod vođstvom Branka Đokića Bosanca, „Borac” je postao član Druge vojvođanske lige. Borac je sada član Prve južnobanatske lige, tu je u vrhu tabele, i očekuje se da ove godine uđe u viši rang takmičenja – Vojvođansku ligu. U toj ligi će ga sačekati i moderan stadion, najlepši u regionu, na kome su već nikle tribine sa mestima za 3000 posetilaca, a u narednom periodu biće rekonstruisan i sam teren.

Važnije od svega je da „Borac” ima dušu, da traje evo već 80 godina i da ima planove za budućnost.

ŽENSKI ODBOJKAŠKI KLUB „M-TIM”

Odbojkaški klub „M-Team“ iz Starčeva, kao najmladji klub u opštini, osnovale su Mirjana i Dragana Marinković 13.04.2006. godine. Klub broji 80 devojčica, koje su selektirane u tri grupe. Svoje aktivnosti klub sprovodi u sali O.Š. „Vuk Stefanović Karadžić“ u Starčevu. OK „M-Team“ takmiči se u Drugoj Vojvođanskoj ligi drugu godinu za redom. Trener je Dragana Marinković, profesor fizičkog vaspitanja, dipl.trener odbojke. Rođena je 01.08.1976. godine u Pančevu. Fakultet fizičke kulture završila je u Novom Sadu. U periodu od 2000.-2004. godine radila je u ŽOK „Novi Sad“, a takmičarsku 2004.-2005. godinu provodi u Volleyball school Terzin. Predsednica Kluba je Mirjana Marinković, ekonomista.

Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.

©2009 Webmaster