NAVIGACIJA
INTERVJU: MILAN BAČUJKOV, DIREKTOR JKP-a ”STARČEVAC”
Trudimo se da selo bude uredno
Mi imamo 26 igrališta. Problem je što su se na nekim manjima, poput onog u ritu, ljudi obavezali da će ih sami održavati. Međutim, to je ostalo mrtvo slovo na papiru i sada se ljudi žale. Trudimo se da sve održavamo, ali postoje prioriteti
Mi smo, koliko znam, jedini grad koji po selima ima Javno-komunalna preduzeća. U kojoj smo prednosti?
- Naši radnici su tu, znaju potrebe i rade sve što rade i druga javno-komunalna preduzeća. Nisam obraćao pažnju kako se to radi u drugim selima. Nisam zavirivao u “tuđe dvorište“ da bih mogao da poredim, ali verujem da je svakako prednost kada svako selo ima svoje “komunalce“.
Jedna od vaših nadležnosti je i odnošenje smeća. Hoće li biti nekih izmena?
- Nema potebe za izmenama. Nosimo smeće jednom nedeljno, baš kao što se to radi u gradu. Ali, znate u čemu je razlika? Kvalitet je isti, a cena kod nas mnogo povoljnija. U Starčevu je cena u proseku 100 dinara mesečno, a u gradu je za kuću oko 1.000 dinara.
A imaju li građani neke primedbe?
- Zadovoljni su, ali uvek ima grupa ljudi koja se žali.
Na šta se žale?
- Na to da im ne odnesemo svo smeće. Ne razumeju da se kabasto smeće ne transportuje sa “smećarima“ jer opterećuje mehanizaciju preduzeća i može doći do kvara. Ljudi misle da kabasto smeće spada u kućevno smeće. Zna se šta je kućevno smeće, ono što se baci u kući, a ne u dvorištu. Nije kućevno smeće lišće, granje, itd. Kabaste stvari odnosimo tokom aprilske akcije “Mesec čistoće“, a za vanredne situacije građani mogu pozvati “Higijenu“ da odnese kabasti otpad ili šut.
Zimi ne nosite vreli pepeo da ne dođe do požara u kamionu, a kakav problem imate tokom leta?
- Leti ljudi izbacuju granje iz dvorišta. Mi to ne nosimo. Postoji deponija na koju se to odnosi i to se ne naplaćuje. Mi smo nekoliko puta slali letke da to pojasnimo. Kao drugo, građani nemaju adekvatne kante. Za smeće postoje i one velike crne kese. Ali zbog ove bede koja nas je sve snašla mi tolerišemo i odnosimo smeće u čemu god da ga ljudi iznesu. Pa onda i mi sami imamo problema. Zamislite kada je zima, a neko iznese bure od 200 litara sa pepelom i još natopljeno vodom od snega. Teško da četiri naša čoveka to mogu da dignu. To je samo jedan primer, a svašta se dešava na terenu.
Interesantno je da i pored redovnog odnošenja smeća i dalje imamo problem sa divljim deponijama.
- Taj problem je prisutan svuda, ali sve zavisi od mentaliteta. Divlje deponije ne stvara niko drugi nego oni koji žive blizu nje. Nije naša obaveza da imamo komunalne inspektore, iako bi bilo dobro da ih imamo. Mada, dosta bi ljudi trebalo da bi se naše aljkavosti pokrile.
Hoćete da kažete da je svest stanovnika o ekologiji na nižem nivou?
- Hoću da kažem da je to dugotrajni proces. To je problem kojem treba posvetiti vreme. Zapad je mnogim merama i edukacijom znatno poboljšao svest ljudi o tome. Bitno je da od malih nogu učimo decu koliko je važno čuvati životnu sredinu. Ja znam da smo mi u velikoj krizi i da je ljudima sada najmanje stalo do čiste okoline. Ali to nije razlog da pustimo stvari da se odvijaju u lošem pravcu.
Znači, kod nas nije dovoljno staviti tablu sa natpisom “Ne bacajte smeće“?
- Apsolutno nije. Mi smo je i stavili, ali su je ljudi odneli. Onda smo stavili rampu kod deponije pa je neko odsekao.
A kako se borite sa takvim “huligansikim“ ponašanjem?
- Ljudi izbegavaju da se tužakaju, da upere prstom u onog ko je nešto loše uradio, ali nešto definitivno mora da se uradi. Kao što sam rekao, mi jesmo u krizi, ali plod toga je ovo što nam se dešava. Kad se bude osetio boljitak neke će se stvari rešiti, ali mi ne smemo da pustimo da se stvari rešavaju same od sebe.
Moramo i da edukujemo i da kažnjavamo. To je jedini način. Problem je što nam za sve to trebaju kvalitetni ljudi koji će da nadgledaju gde i kako se ugrožava životna sredina.
Pa nedavno je usvojen Zakon o komunalnoj policiji. Oni bi trebalo to da rešavaju.
- Znam i nadam se da će to funkcionisati. U svakom slučaju Grad se sprema za to.
Izdvajate li neki novac za saniranje divljih deponija?
- Divlje deponije su snimane da bi se izvršila njihova rekultivizacija, a kada će to doći na red stvarno ne znam. Mi se nadamo da će da profunkcioniše deponija na dolovačkom putu. Onda bi sve deponije bile prohvatna mesta gde bi se vršila neka vrsta reciklaže i sve ono što ne može da se odvoji završilo bi na toj “glavnoj“ deponiji. Ipak, za to tehnički treba da budu osposebljeni i mi i JKP “Higijena“. Potrebni su specijalni kamioni. U ovoj situaciji mi i “Higijen“ to ne mo žemo da izvedemo. Treba nam modernija tehnologija. Lako je da sada nosimo smeće na kilometar udaljenosti, ali za 14 km, do Dolova, ipak trebaju dosta kvalitetnija vozila. Pa tu bi onda bila i veća potrošnja goriva. Realno gledano, dosta veći troškovi odlaganja smeća.
Kako ste opremljeni za poslove koje sada obavljate?
- U principu imamo sve što nam je potrebno, ali ne bi bilo loše da sve to “podmladimo“. Mislim prvenstveno na mašine i vozila koje koristimo.
A zašto se onda neki meštani žale da ne kosite redovno travu, pogotovo na igralištima, pa ih je strah da puštaju decu da se igraju zbog krpelja?
- Mi se zaista trudimo. Ja sam direktor JKP-a već 12 godina i za to vreme se površina koju održavamo duplirala. Za prvih šest meseci imali smo šest košenja najvećih igrališta poput “Titovog parka“. Do kraja godine će biti sigurno još četiri puta. Vidite kakvo je vreme, trava poraste za nedelju dana. Sad održavamo i stadion “Borac“, a to je ogromna površina.
Ali, igrališta?
- Mi imamo 26 igrališta. Problem je što su se na nekim manjima, poput onog u Ritu, ljudi obavezali da će ih sami održavati. Međutim, to je ostalo mrtvo slovo na papiru i sada se ljudi žale. Trudimo se da sve održavamo, ali postoje prioriteti. To je, na primer, putni pojas na ulazu u selo, što je obaveza onih koji tu stanuju. Pa u Šumicama imamo tri ogromna igrališta. Pa održavamo groblje, kapelu. To su ogromne površine.
Koliko ljudi radi te poslove?
- Imamo 13 zaposlenih, a devetoro je na terenu. Već dugo nismo menjali broj zaposlenih, a posao se konstantno povećava.
Planirate li proširenje delatnosti?
- Nama je bila ideja da pružamo usluge servisa za vozila. Ne samo za naša vozila već i za sve one koji za to imaju potrebu. Ali, to će sačekati bolja vremena.
Sa kojim problemima se susrećete sa meštanima sela?
- Nema nekih velikih nesporazuma, ali uvek ima nezadovoljnih. Eto, radi se kanalizacija, pa se ljudima presecaju prelazi, kopa im se ispred kuće. Neki nisu zadovoljni u kakvo je to stanje vraćeno. Sada ima pritužbi na deponiju, kako se ona širi. Mi radimo sve što možemo. Nikako nije lako, deponija nigde nije dobrodošla. Pokušavamo da sprovedemo struju, pa ćemo opet staviti rampu, mada i to koliko će potrajati, ne znam.
Šta poručujete Starčevcima koji zagađuju?
- Ne mogu ljude da edukujem jednom proklamacijom. Samo da povedu računa, jer nije čisto kad se čisti nego kad se pazi.
Ivana Vojnović
Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.
©2009 Webmaster