NAVIGACIJA

NEMANJA ROTAR, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA KULTURU

Naslovna strana

Istorijat

Sa kulturom u Evropu

Malo koje mesto poput Starčeva može da se pohvali da je nešto tako organizovalo. Tamo vlada sjajna praksa. Imamo devet Domova kulture u selima i gradu, ali Starčevo tu ima posebno mesto - kaže Rotar

      Kakva nas kulturna godina očekuje?

- Očekuje nas godina slična prethodnoj, ako ne i malo teža. Moraćemo da “preživljavamo“ i da se izborimo sa finansijskom krizom. Želje su veće od mogućnosti. Novac koji je odvojen za kulturne institucije vrlo je ograničen i nedovoljan za jedan ozbiljan pristup i lagodan rad u kulturi. Neće biti kapitalnih investicija. Traženo je da se uradi rasveta u Kulturnom centru, sanacija zgrade Muzeja, klimatizacija Biblioteke, i još mnogo toga, sli sve je to otpalo. To su sve nule u budžetu. Budžet je bio stvar dogovora i svako je morao da popusti negde. Sredstva nisu toliko smanjena kada su u pitanju programske aktivnosti. Mislim da je Pančevo po obimu programa među nekoliko gradova u ovoj zemlji, to pokazuju istraživanja, skoro smo u rangu sa Nišom.

      A programi? Kakvi će biti?

- Biće za svačiji ukus po nešto tokom cele godine. Nadam se  će i ove godine kvalitet programa u dobroj meri biti pozitivan, da će gradske institucije uspeti da izdrže pritisak ove finansijske krize i da cemo na polju programa ali i na polju međuljudskih odnosa održati neki nivo dostojan ovog grada.

Naš Grad ima 15 institucija kulture. To je prava retkost u onosu na ostale gradove. Koliko to košta?

- Iz budžeta oko 150 miliona dinara ide na plate i režijske troškove, tu računam i putovanja, tekuće popravke itd. Ostaje jako malo para za programske aktivnosti.

Kolike su plate?

- Plate su solidne. Iznad nekog proseka u Srbiji.

Plate su solidne, a “stradaće“ programi?

- Ne. “Stradaće“ oprema i kapitalne investicije, programi ne.

I kako da institucije kulture opstanu?

- Kriza je nešto što nas ozbiljno potresa. Nije nikome prijatno, ljudi razumeju problematiku, ali to stalno pravdanje možda je i kontraproduktivno. Prosto takvo je stanje i imam preporuku za sve kulturne institucije da se okrenu novim vidovima pronalaženja sredstava. Pre svega da konkurišu za sve programe koje raspisuju strane ambasade, da organizuju programe pomoću regionalne saradnje, da pristupe fondovima Evropske unije, da sarađuju sa gradovima sa kojima smo se bratimili ali i ostalim gradovima u regionu. Moramo učiti ljude kako to funkcioniše. Malo ljudi ima predstavu šta znači EU. Misle da, kad uđemo u Evropsku Uniju, neko će da donese pare, istrese na sto i da kaže: “Evo ljudi milioni evra, raspolažite njima“. Ne. To upravo znaci da ljudi moraju da sednu i pišu projekte. To je jedino što će da ih spasi u ovom momentu, s obzirom da je većina firmi u našem gradu posustala u finansiranju. Nikada ne treba klonuti, treba se boriti, to je neko moje geslo u životu.

Ali tu se onda postavlja pitanje ko radi u kulturnim institucijama? Ima li onih kojima tu nije mesto?

- Ima ih, ima ih čak i na rukovodećim mestima. Ljudi koji su van vremena i svaku diskusiju vode na kafanskom nivou. To je jedan nivo države koji se nije menjao od Miloša Obrenovića, taj “burazerski“" odnos. A naravno, postoji i odabir kadrova preko familijarnih veza.

            Prošle godini dobili smo Strategiju kulturnog razvoja od 2010. do 2015. godine. Ako imamo manje novca za kulturu, da li to znači da je trenutno ta strategija mrtvo slovo na papiru?

            - Jednim delom, da. Neće moći da se realizuje očuvanje baštine, spomenici kulture neće moći da se revitalizuju. Kao što sam već rekao, neće biti kapitalnih ulaganja, ali moći će da se reši buduće kadrovanje u kulturi, jedan od gorućih problema. Pre svega, uvode se konkursi od marta 2011. godine. Ova strategija je vrlo vredna i Pančevo je prvi grad koji je ima, ali ona ne može naglo da preseče jednu naviku koja postoji u društvu.

            Kada govorimo o gradskim manifestacijama poput Karnevala, Rege festivala, koliko sam Grad radi na tome da se njima privuku stranci, kako bi se na taj način privukao novac za naš Grad?

            - Grad radi na tome u svakom smislu. Ako, na primer, govorimo o Karnevalu, mislim da Turistička organizacija Pančeva (TOP) sada ima mogućnost da uradi još bolju logistiku za tu manifestaciju. Direktorka TOP-a je jedan od osnivača Karnevala i to i jeste turistička atrakcija. Mislim da niko od njih ne može bolje da je promoviše.

            A kako uopšte neka manifestacija postaje gradska?

            - Pratimo sve parametre, kolika je posećenost, finansijski presek i na taj način nešto proglasimo ili ne proglasimo gradskom manifestacijom. U budućnosti bi možda trebalo da se još jednom “pretresu“ ti parametri i da kriterijumi budu strožiji. Taj termin “gradska“ uvodi se da bi se podigao značaj nekog događaja.

            Hoće li se ove godine pojaviti nešto novo što do sada nismo imali?

            - Ne. Za sada ne. Bilo je nekoliko inicijativa ali para nema. Bila je ideja da imamo Klasik fest, Pan mjuzik, Festival za decu. To su sve privatne inicijative ali to nije naišlo na razumevanje jer, kao što sam rekao, zaista imamo manjak novca. Događaji gradskih institucija uvek imaju prednost jer su to naše institucije, ali to su i vredni programi, poput Bijenala, Džez festivala, Majskih dani knjige, Etno glasa, Etno.com festivala, itd.

            Starčevo, reklo bi se, ima bogat kulturni program. Kako ste vi zadovoljni?

            - Rekao sam već nekoliko puta da je Starčevo primer dobre prakse. Dobro rade i Dom kulture i Kreativni kulturni klub. Zadovoljan sam njihovim radom i po broju programa i po njihovoj raznolikosti i kvalitetu. Sećam se spektakularne posete prošlogodišnjem rok koncertu na stadionu, što mislim da je stvarno vredno pohvale. Malo koje mesto poput Starčeva može da se pohvali da je nešto tako organizovalo. Tamo vlada sjajna praksa. Imamo devet Domova kulture u selima i gradu, ali Starčevo tu ima posebno mesto.

Starčevo je jedino mesto u gradu organizovalo doček srpske Nove godine.

            - To je sjajna stvar, s obzirom na novi Trg neolita. U tome nismo mogli da učestvujemo kao Grad zbog finansijske situacije. Žao mi je što nisam mogao da dođem, pošto nisam bio tu, ali bih voleo da sam prisustvovao.

Kada ste poslednji put bili u Starčevu?

            - Bio sam nekoliko puta u KKK-u, čak sam jednom i učestvovao, promovisao sam svoju knjigu. Poslednje čega se sećam je seoska slava i tada mi je bilo zaista prijatno.

Ivana Vojnović

Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.

©2010 Webmaster