DRUGI PIŠU
NASLOVNA STRANA
SVE JE ISTO, SAMO DECA RASTU
Kako su pančevački 14-godišnjaci i njihovi roditelji doživeli prvi, pravi ispit u životu. Postoji li hiper produkcija vukovaca? Da li deca zadržavaju svoj prethodni uspeh i kasnije
 |
|
NAJGORI:
Starčevački osmaci su na prijemnim ispitima |
Na sreću, mi nismo Japanci, a ni naša deca. Kod nas se niko ne ubija zbog neuspeha na prijemnom ispitu. Ali, pošto stvarno nismo Japanci, stvar nije u tome. Prilična uzbuđenja doživljavali su i naši roditelji, a i pančevački 14-godišnjaci pripremajući se za prvi, pravi ispit u životu. Ispit koji nikada do tada nisu doživeli, koji traje dva sata, koji odlučuje o nekim bitnim stvarima u životu i koji traži mnogo ulaganja - što u radu, što u veštini, a i u novcu. Imena 1.534 svršena osmaka iz Pančeva pojavila su se u petak na oglasnim tablama njihovih osnovnih škola.
Nisu svi polagali prijemne ispite. Od onih koji su se pojavili na megdanu - vežbajući ono što do tada nikada nisu doživeli, a to je da sede dva sata na jednom mestu, da budu koncentrisani tako kao da im život zavisi od toga i da svaku greščicu debelo plate - njih 45 ostalo je neraspoređeno. Naravno, reč je onima koji su se domogli dovoljnog broja bodova da polože prijemni ispit. Kako kaže Tanja Tatomirović, sekretar Okružne upisne komisije za južni Banat, na raspolaganju im je ostalo samo pet mesta u srednjoj školi koja traje četiri godine. Za čuđenje je što je reč o upražnjenim mestima za građevinskog tehničara za niskogradnju u Tehničkoj školi “23. maj“ jer, izgleda, klinci nisu shvatili da ta “niskogradnja“ (u prevodu asfaltiranje) trenutno ide veoma dobro u zemlji Srbiji. Ostali mogu da se prijave “za zanat“, što u Mašinskoj, što u Elektrotehničkoj ili Poljoprivrednoj školi.
“Nadležni“,
tj. prosvetne vlasti, trude se da poslednjih godina svoju poziciju steknu i
kod glasača roditelja tako što će olakšati prijemne ispite. I istina, od
dolaska Slobodana Vuksanovića na mesto ministra prosvete, čak i jedan
“smrtni osmak“, u prevodu onaj koji nije naučio celo gradivo napamet i kome
roditelji ne mogu da obezbede letovanje u Grčkoj i višemesečne časove, po
ceni od cirka hiljadu evrića, ima šanse da se domogne iole ozbiljnije
srednje škole. Ipak, put do raja popločan je trnjem. Jer, klinci (a to jesu,
ipak, oni koji imaju 14 godina), sudeći prema analizi rezultata na prijemnim
ispitima, ostaju na milost i nemilost nastavnicima i pameti svojih
roditelja.
Ajmo redom. Kad pogleda rezultate, ozbiljnom analitičaru se postavlja nekoliko značajnih pitanja koja se tiču kvaliteta nastave u pojedinim školama, večnog poklanjanja ocena, hiperprodukcije vukovaca i eventualnog prepisivanja (ili, ne daj bože, svesrdne pomoći kontrolora).
|
VREME JE ZA NOVE DIREKTORE Za oko 80% direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji obo je izborna godina, jer im ističe mandat od četiri godine. Prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja direktora bira školski odbor na predlog nastavničkog veća. Prema Zakonu, procedura za izbor direktora mora početi najmanje tri meseca pre isteka mandata od četiri godine. Na rukovodeće mesto u školi može biti izabrano lice koje ima najmanje pet godina radnog iskustva i nije osuđivano za krivična dela. U većini škola procedura za izbor novih direktora već je počela. Postupak podrazumeva najpre raspisivanje konkursa, na koji se mogu prijaviti svi zainteresovani kandidati koji ispunjavaju uslove. Nastavničko veće razmatra sve prijave kandidata i predlaže školskom odboru kandidata za koga smatra da je najbolji, a o predlogu tajno glasaju članovi školskog odbora. Konkurs traje 15 dana. Kad školski odbor izabere kandidata, odluku šalje Ministarstvu prosvete, koji treba da potvrdi ili vrati ukoliko ima nekih primedbi. Ako Ministarstvo prosvete i sporta “ćuti“, smatra se da je predlog prihvaćen. Izmenama i dopunama Zakona svako može za direktora škole biti biran neograničen broj puta. P. A. |
Jer, teško je poverovati da su deca iz Starčeva “duplo gluplja“ nego njihovi vršnjaci iz susedne Omoljice, koji su osvojili skoro duplo veći broj bodova na prijemnom (14,71 prema 24,42). Da li je razlog tome što je Omoljica ipak dalje od južne zone koja je, jelte, kriva za sve. Zatim, zašto je škola “Đura Jakšić“ treća od svih pančevačkih škola po procentualnom učešću najboljih učenika u odnosu na ukupan broj osmaka, dok se po njihovom ostvarenju na prijemnom nalazi tek na 17. mestu od ukupno 19 osnovnih škola. Pa, na primer, zašto se Osnovna škola “Aksentije Maksimović“ iz Dolova proslavila tako što je zauzela četvrto mesto po broju onih đaka koji imaju maksimum bodova iz prethodnog školovanja, tj. 60, (uglavnom je reč o vukovcima), dok je neslavno prošla po njihovom uspehu na prijemnom - gde se plasirala na slavno pretposlednje, iliti 18. mesto. Moguće je i da je njihov učenik, vukovac, imao peh ili loš dan kada je osvojio samo pet od 20 mogućih poena iz matematike (minimum da bi se uopšte položio prijemni) i 10,5 poena iz srpskog jezika. Moguće je da je drugi bio indisponiran kad je na prijemnom stekao ukupno samo 20,5 poena itd. Najveći broj bodova na prijemnom od onih koji su imali i najveći broj bodova, tj. 60, u osnovnoj školi postigli su mali Jabučani - čak 99. Svoj uspeh iz škole opravdali su i đaci iz Zmaj-Jovine škole, jer oni najbolji osvojili su 97,63 poena, a slede škola “Dositej Obradović“ iz Omoljice i “Žarko Zrenjanin“ iz Banatskog Novog Sela.
Prijemni su, kako su nam kazali, izmišljeni da bi se uslovi upisa izjednačili za sve kandidate. Ali i dalje, kaže Nada Čikoš, direktor Ekonomske škole, postoji hiperprodukcija vukovaca.
- Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, u malom procentu učenici opravdaju prethodni uspeh jer srednja škola nije ono na šta su oni navikli. Vukovci iz osnovne škole nisu uvek najbolji đaci, ali ima izuzetaka, koji su retki - kaže Nada Čikoš.
Po mišljenju psihologa iz ove škole Dušice Čomlave, ne može se generalno oceniti da li deca iz osnovne škole zadržšavaju svoj prethodni uspeh i kasnije.
|
ŠTA TO NE VALJA U NAŠOJ ŠKOLI? Zaista je poražavajući podatak da su učenici starčevačke Osnovne škole ostvarili ovako nezavidan “uspeh“, svrstavši se među najgore nakon polaganja prijemnih ispita za upis u srednju školu. Naši osnovci su, u stvari, zauzeli poslednje mesto od 19 osnovnih škola u pančevačkoj opštini. Sudeći prema “spoljnim pokazateljima“, odavno nešto ne štima u školi “Vuk Stefanović Karadžić“, a kako je “iznutra“, ostaje da nagađamo jer je škola, izgleda, prilično zatvorena za komunikaciju sa sredinom u kojoj radi. Kada kažem “škola“, više mislim na rukovodeći kadar koji, teturajući se u sopstvenom autizmu, beleži sve lošije rezultate. Po definiciji, svaki menadžment je odgovoran za dobre ili loše rezultate, pa tako glavnog krivca za “ispitnu bruku“ treba tražiti upravo u rukovodstvu škole. Građanima je odavno “prekipelo“; pritužbe na rad direktorke Mirele Abramović-Đorđievski su česte, ali je malo snage da se u javnost istupi, nego se sve završava anonimnim pokušajem da neko drugi učini nešto kako bi se stalo na put daljem srozavanju ugleda starčevačke škole. Neki idu dotle da razmišljaju da svoju decu upišu u neku drugu školu (!?), ali se niko ne odlučuje da postavi pitanje tamo gde treba. A najpre, o tome bi trebalo da razgovara Savet roditelja. Ovo telo treba da dobro izanalizira šta se to dešava u starčevačkoj Osnovnoj školi, zašto su rezultati tako loši a deca slabo “opskrbljena“ znanjem, a potom i Školski odbor (ukoliko nije “zauzet“ lobiranjem za novog/starog direktora). To što će različiti politički i ini forumi zauzeti svoj stav, malo šta znači... Dakle, roditelji, stvar je u vašim rukama. Ukoliko ne želite da sopstvenoj deci zagorčate budućnost, izvucite pouku iz tabele na prethodnoj strani i dobro pogledajte to poslednje 19. mesto na listi najboljih. Petar Andrejić |
Da li će neko opravdati uspeh iz osnovne škole zavisi od mnogo faktora: od truda, motivacije, porodične situacije, snalaženja...
A da li se razlikuju oni sa sela i oni iz grada?
Na drugo mesto, bar po prijemnom ispitu i iz srpskog i iz matematike, plasirali su se Ivanovčani. Tek treća je jedna škola iz grada - reč je o Osnovnoj školi “Stevica Jovanović“. Na četvrtom mestu je škola “Isidora Sekulić“, sledi “Zmaj-Jovina“ škola, dok je na šestom mestu škola “Dositej Obradović“ iz Omoljice.
Ipak, po glavi su se malo češali profesori iz Ekonomske škole zato što im se na najuspešnijem smeru, za finansijskog tehničara, na prvih 13 mesta nalaze devojčice i dečaci koji nisu iz Pančeva, sve od Vladimirovca do Opova. I istina je. Živeti na selu više nije neka mana koja će vas unazaditi za ceo život. To su, uostalom, dokazali matematički genijalci iz Kačareva. Najnoviji primer je mali Vojislav Vlajković iz Omoljice, koji je na dva takmičenja pokupio neke “nagradice“ i na društveno-jezički smer u Gimnaziji se upisao sa 105 poena, osvojivši maksimum bodova i na prijemnom i dodavši svemu tome neke dodatne poene za izuzetne uspehe.
Obratite pažnju, pored svega ovoga, u tabelama koje vam prilažemo, na to da su Omoljčani postigli bolji uspeh iz matematike nego iz srpskog (što ne znači da su loši u ovom drugom). I na nivou Srbije i na nivou Pančeva broj bodova iz srpskog bio je znatno veći iz maternjeg jezika nego iz bauka zvanog matematika.
Ne propustite ni činjenicu da se 12 Ivanovčana nije proslavilo po broju najuspešnijih učenika iz prethodnog školovanja (tu se nalaze na 16. mestu), ali su zato postigli sjajne rezultate na prijemnom ispitu (zauzeli su srebrnu medalju).
Najzanimljivije je ipak da su mali Pančevci ostvarili znatno manji uspeh nego što je prosek na republičkom nivou. I dok je iz srpskog ili maternjeg jezika u Republici prosek bio 14,35 bodova, u našem gradu je samo 12,33 poena, a iz matematike Republika vodi s 11,76 prema 9,65 pančevačkih bodova.
Možda su za sve to ipak krivi ta južna zona i zagađenje.
Nevena Simendić
(“Pančevac“, 14. jul
2006.
str. 10 – Prosveta)
©2006 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.