NAVIGACIJA
KNJIŽEVNOST
Intervju s Vericom Živković
Na nedavno održanom Međunarodnom takmičenju za najbolju haiku pesmu, koje je organizovao Studio “Kadi“ iz Bostona, prvu nagradu je osvojila pesnikinja Verica Živković iz Starčeva. Ovo je čak 42. njena međunarodna nagrada za haiku poeziju, a njene pesme su zastupljene u mnogobrojnim svetskim antologijama.
Verica Živković je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju i književnu kritiku. Objavila je pesničke knjige: “Neko stoji iza tebe“, “Srp u košulji“, “Obnaženo nebo“, “Prolaznik“, “Promicanje meseca“ i “Zrela kupina“. Pesme su joj prevodene na japanski, engleski, ruski, rumunski, španski, nemački. Prema nekim podacima, kaže nam, najnagrađivaniji je haiku autor u Srbiji.
Kada ste se zainteresovali za ovu pesničku formu i šta je bilo presudno da se okušate u pisanju haiku poezije?
- Pre 30 godina, kada sam se aktivno bavila “klasičnom“ poezijom, slučajno mi je došao do ruku niški književni časopis “Gradina“, koji je u celosti bio posvećen zen budizmu i haiku poeziji, i sa velikom pažnjom sam ga pročitala. Tu sam naučila prve lekcije o haiku poeziji. Shvatila sam da čovek treba da se okrene prirodi i da se posveti duhu a ne materiji. I, da se čista duša može sačuvati samo ako se covek ponaša u skladu sa prirodnim zakonitostima. Što je čovek bliži prirodi, to mu je čistija duša. Haiku poezijom se aktivno bavim od 1995. kada sam upoznala Zinovija Vajmana, jednog od najuglednijih američkih haiku pesnika. On je Rus jevrejskog porekla, živi i radi u Bostonu, i s ponosom mogu reći da je on moj haiku učitelj. Tako sam počela da pišem i da šaljem pesme na internacionalne konkurse.
Haiku često nazivaju aforizmom, pesmičurkom ili najkraćom pesmom na svetu. Koje su glavne tematske i formalne odlike haiku pesme?
- Odgovorno tvrdim da je haiku pesma kraljica poezije, kao što je atletika kraljica sportova. Haiku je nastao u Japanu u 15. veku. U formalnom smislu ima samo jednu strofu, nanizanu u 17 slogova, u tri stiha. Prvi i treći stih imaju, po pravilu, pet slogova, a drugi, središnji, sedam. U sadržinskom smislu, haiku je pesnička minijatura kojom dominiraju slike iz prirode ali ima i onih čija je tema ljubav. Haiku je čulna impresija ispod koje se krije filozofska pozicija. To prevođenje impresije u ekspresiju je dominantno u mojoj haiku poeziji. Na primer, moj haiku, koji je nagrađen prvom nagradom u SAD-u:
“Izlazeće sunce -
tamne glavice
suncokreta“
na prvi pogled, predstavlja jednostavnu vizuelnu predstavu. Ali, ispod te impresije kriju se bogati filozofski sadržaji. “Izlazeće sunce“ je simbol rađanja, mladosti, održavanja kontinuiteta života, a “tamne glavice suncokreta“ asociraju na starost, smrt... Ovde je kontrast vrlo efektan.
Zašto se iznova vraćate motivu meseca u svojim pesmama?
Mesecu se vraćam u svim varijantama. Naročito me impresionira noć punog meseca, a iznova mu se vraćam iz razloga što, gledajući ovaj prirodni fenomen, mogu najsnažnije da osetim istinitost, neposrednost, veličanstvenost i hrabrost senzacije lepote i večnosti. Moj haiku u kojem se pominje mesec:
“Posečena šuma -
iza rogova jelena
narasta mesec“
nagrađen je na konkursu Internacionalnog haiku udruženja u Tokiju.
Sami prevodite svoje pesme. Koliko je haiku zahtevan za prevođenje?
- U početku su mi drugi prevodili haiku na engleski, a sada ih sama prevodim. Nije lako prevesti haiku a teškoće su u jezičkim razlikama. Haiku je uvek najlepši na maternjem jeziku, ali gotovo svi međunarodni konkursi zahtevaju haiku na engleskom. Najsigurnije je kad pesnik sam prevede svoju pesmu.
Bivši direktor Svetske haiku organizacije Dimitar Anakijev izjavio je da posle Japana Srbija verovatno ima najviše haiku pesnika po glavi stanovnika. Koliko je, po Vašem mišljenju, ova forma popularna u Srbiji? Ima li dovoljno časopisa i haiku udruženja i, uopšte, interesa izdavača za ovu oblast?
- Haiku danas pišu na svim tačkama sveta. Po nekim podacima, naši haiku pesnici se nalaze odmah iza japanskih, a to potvrđuju mnogobrojne međunarodne nagrade kao i stalno prisustvo naših haiku stvaralaca u međunarodnoj haiku periodici. U našoj zemlji imamo čitavu plejadu odličnih haiku pesnika. U Srbiji postoje dva haiku udruženja, jedno u Beogradu, čiji je predsednik Milenko Ćirović, i drugo u Valjevu, čiji je predsednik Dejan Bogojević. Najugledniji časopis za haiku poeziju u Srbiji zove se “Haiku novine“. One izlaze u Nišu a uređuje ih jedan od najuglednijih srpskih haiku pesnika mr Dragan J. Ristić. U Beogradu godišnje izlazi vrlo dobar časopis za haiku “Osvit“, kao glasilo Udruženja haiku pesnika Srbije i Crne Gore. Interes izdavača bi trebalo da bude bolji. Izdavači izbegavaju da objavljuju knjige haiku poezije, zbog slabe prodaje.
(Prezueto iz “Politike“)
Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.
©2009 Webmaster