NAVIGACIJA
ZORAN JOVANOVIĆ, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA FINANSIJE:
Ekonomska kriza stigla i u Pančevo
Gradski budžet u manjku za oko 500 miliona dinara. Ceh plaćaju svi budžetski korisnici, pa i seoske mesne zajednice. Ekonomska kriza koja se stigla i do nas, preliće se i na narednu godinu. Da li će biti bolje tek od 2011. godine?
Po našim saznanjima gradski budžet se slabo puni. Koji su razlozi i naravno posledice?
- To je tačno. U prvom tromesečju ove godine priliv novca u budžet nam je manji za 100 miliona dinara. Najveći uzrok toga je sve manja naplata poreza na zarade, što znači da sve više ljudi ne prima platu. Drugi veliki prihod nam je naplata ekološke takse, koja zavisi od privredne aktivnosti u “južnoj zoni“, ali i taj je prihod sada manji. Kraće rečeno, nema prihoda koji se ostvaruje kako smo planirali, svi su manji.
Očekuje li nas uskoro zbog toga rebalans budžeta?
- Svakako, rebalans je već u pripremi i biće usvojen u aprilu. Trudimo se da smanjimo rashode za oko 400 miliona dinara i jako je teško naći prostora da se tako nešto uradi. Samo se bojim da ni to neće biti dovoljno i da ćemo imati još rebalansa koji će ići na niše. Trenutno su nam rashodi veći od prihoda za 37 miliona dinara, ali ćemo nastaviti da pratimo i kontrolišemo i prihode i rashode. I sam rebalans ne znači da se problem rešava. Svim budžetskim korisnicima ćemo jasno reći da imamo rebalans sa manje prihoda, da su njihova prava umanjena, ali da im ni to nije garantovano, nego ćemo im puštati njihova prava u procentu u kome se ostvaruju prihodi.
Na cemu ce se štedeti?
- Bolje da kažem na čemu neće da se štedi, biće lakše. Nećemo umanjivati novac za socijalne potrebe, društvenu brigu o deci, obrazovanje i zdravstvo. Jedino ćemo ukinuti kapitalne investicije za obrazovanje, što znači da ove godine neće biti izvođenja radova po školama. To su četiri stavke koje nećemo dirati, a sve ostalo ide na dole.
U ovoj kriznoj situaciji kasu bi trebalo da puni i prihod od izdavanja dozvola za izgradnju. Posle hapšenja nekih zaposlenih u Sekretarijatu priča se da izdavanje dozvola i dalje stoji u mestu. Da li je to tačno?
- Da, iz objektivnih razloga. Funkcinišu, ali uz velike poteškoće. Međutim, to je druga vrsta prihoda, to su komunalni prihodi, koji su takođe podbacili.
Ipak, tu smo optimisti zato što ti prihodi čine tek 25 odsto budžeta. Oni su sada manji, a jedan od razloga je i to što je, kako ste i vi rekli, došlo do zastoja u radu Sekretarijata za stambeno komunalne poslove. Ali donećemo mere da oni počnu nesmetano da funkcionišu bez obzira što će istraga zbog hapšenja nekih zaposlenih trajati možda još godinu dana.
Možete li da procenite koliko će priliv novca da se smanji do kraja godine?
- Ako se ova dinamika prihoda nastavi onda će svakog tromesečja biti sve manje priliva novca. To znači da do kraja godine možemo imati manjak od 500 miliona dinara.
Ovih dana slušamo da Vlada Srbije predlaže smanjenje transfera iz republičkog budžeta. Šta bi to značilo za naš budžet?
- Posle rebalansa republičkog budžeta očekujemo da će i taj transfer biti manji i to bi za naš budžet značilo od 60 do 90 miliona dinara manje. Ali vrlo je moguće da ti transferi budu progresivni, pa da se siromašnijim opštinama uopšte ne umanji, a da se bogatijima ukine više od 15 odsto. Pošto mi spadamo u bogatije gradove to bi nas ugrozilo još više.
Od koliko predizbornih obećanja će gradska vlast morati da odustane?
- Odustajemo od svega bez čega se može. Pre izbora nismo očekivali da će biti krize. Neki ljudi krizu su najavljivali još pre deset godina, ali smo mi živeli u iluziji i nismo pratili svetske finansijske tokove. U julu smo ušli kao nova vlast i već u avgustu smo videli da nešto nije u redu. Pre izbora nismo obećavali mnogo, bili smo umereni i realni, ali uprkos krizi mi ćemo neke stvari da uradimo. Na primer za najkasnije dva meseca će biti opremljen Uslužni centar o kojem se govori već pet godina. Tako da će građani kad dođu u zgradu gradske uprave sve informacije moći da dobiju na jednom mestu. Neće niko više morati da “luta“ po zgradi, neće biti redova, neće morati da stoje na šalteru da bi pitali bilo šta ili podigli neki papir. Što se tiče obećanja za infrastrukturu, rekli smo da ćemo uraditi ove godine tri ulice i uradićemo.
Ali od čega ćete konkretno morati da odustanete?
- Osnovni problem ovog grada je što se do sada nije razmišljalo na način da se ne može večno oslanjati na južnu industrijsku zonu i da u tranziciji i u privatizacijama koje su se dogodile u Pančevu, uglavnom neuspešne, nemamo alternativu. Mi smo počeli da razmišljamo u tom pravcu. Alternativa je da opremimo industrijske zone, da privučemo investitore i otvorimo nova radna mesta. Da se opremi jedna ozbiljna industrijska zona treba nam najmanje 10 miliona dinara. Eto to nećemo da uradimo u prvoj godini iako je to bio naš plan.
Za šta će zbog krize biti uskraćena sela?
- Sela će podneti deo tereta ove krize, ali mi se čini u simboličkom iznosu, dobiće 10 odsto sredstava manje nego što je planirano. Znači predstavnici sela će morati da za taj novac koriguju svoje planove. Veoma pažljivo smo pogledali sve finansijske planove seoskih mesnih zajednica i u nekima smo videli neprimereno ponašanje u odnosu na sadašnje teško stanje. Sada nemamo novca ni za farbanje prozora na školama, pa ne možemo dati novac na primer za izgradnju jezera u Dolovu, ili za izgradnju nekih profesionalnih teniskih terena.
Šta je nerealno u planu MZ Starčevo?
- U Starčevu nema nekih nerealnih planova. Čini mi se da Starčevo ima najviše iskustva u planiranju, pa se nisu zaletali tako sa nekim projektima tipa izgradnja jezera, ali će i tamo biti preporučeno da se “skinu“ neke stavke.
Hoće li nam pomoći Pokrajina?
- Jedini budžet koji neće imati problem je vojvođanski, zbog prihoda od privatizacije NIS-a. Pa kad je takva situacija, mislim da bi bilo dobro da se jedan deo tih sredstava iskoristi za ublažavanje problema u lokalnim budžetima u Vojvodini. Ja takav predlog nisam još uvek nigde javno izneo, ali već unapred predspostavljam da takva ideja ne bi bila prihvaćena.
Ova godina će biti teška, a kakva će biti sledeća?
- Neće biti bolja, neće biti lakše u 2010. godini. Naredna godina će finansijski možda biti lošija ali ce psihološki biti lakša jer ćemo u međuvremenu naučiti da štedimo. A kada preživimo, ja sam optimista da ćemo 2011. krenuti u rast i da ćemo uprkos krizi ispuniti sve uslove za ulazak u Evropsku uniju.
Koliko treba da štedimo?
- Građani sami znaju kolike su im mogućnosti i čini mi se da imaju dovoljno svesti da i bez mog apela shvataju da je situacija ozbiljna. Moraćemo da živimo krizu i da je preživimo. Ja je vec lično osećam, moja plata je od decembra manja za 10 hiljada, tako da građani treba da shvate da ce situacija biti teška.
Ivana Vojnović
Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.
©2009 Webmaster