NAVIGACIJA
INTERVJU SA ZORANOM MIJATOVIĆEM, DRUGIM ČOVEKOM DB-A U VREME ZORANA ĐINĐIĆA
ZA HAPŠENJE HAŠKIH OPTUŽENIKA JOŠ NEMA POLITIČKE VOLJE
U
četvrtak, 19 februara u Kreativnom kulturnom klubu je gostovao Zoran
Mijatović, sada penzionisani pripadnik službe državne bezednosti, inače
drugi čovek DB-a u vreme Zorana Đinđića. On je kao iskusni profesionalac
radio u službama bezbednosti i pre vladavine Slobodana Miloševića, za vreme,
kao i nakon njegove vladavine.
Kakvo je vaše viđenje postoktobarske Srbije?
- Nisam bio direktni učesnik oktobarskih promena, ali sam 2001. godine, posle svih tih događanja u vladi Zorana Đinđića bio postavljen za zamenika načelnika resora državne bezbednosti. Ja mogu kao običan građanin, a ne kao političcari koji su zauzimali određene političke funkcije da kažem da, kako je vreme posle 5. oktobra prolazilo, tako su ona očekivanja malo po malo jenjavala. Verovatno delim mišljenje većine učcesnika 5. oktobra da se ono što smo očekivali nije u potpunosti ostvarilo.
Šta mislite da li su svi krivci za ubistvo premijera pravedno osuđeni?
- Sa Goranom Petrovićem sam 2001. godine bio na vrhu Službe državne bezbednosti. Glavni zadaci naše službe su u to doba bili da se rasvetle oni poznati slučajevi ubistava Ćuruvije, Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Tada smo mi uhapsili one ljude koji su izvršili zločin na Ibarskoj magistrali i to je bio početak onog što je služba trebala da završi do kraja. Nažalost, neki događaji nam nisu išli u prilog. Radio sam taj posao samo devet meseci, a nakon toga smo Goran Petrović i ja dali ostavke na funkcije. Iza toga mnogi događaji su uticali na to da Zoran Đinđić postane prva meta upravo tih ljudi koji su ostali u Službi državne bezbednosti. Sklon sam da kažem da ono što je sud presudio ubicama Zorana Đinđića nije pogrešio, da su izvršioci i organizatori oni pravi, ali mislim da se još neko trebao naći iza brave jer je učestvovao kao saučesnik u ubistvu premijera. Organizator i izvršilac se bar po meni nalaze iza rešetaka.
Da li postoji politička pozadina ubistva Zorana Đinđića?
- Kada se analiziraju svi događaji koji su predhodili ubistvu, ne samo čin ubistva Zorana Đinđića, može se naslutiti da ima političke pozadine. Neki su po mom utisku u tome učestvovali namerno a po mojoj proceni ima i lošeg rada i nemara u samoj Službi državne bezbednosti i oni su doprineli da do ubistva dođe. Vrlo sam oprezan u analiziranju političke pozadine i to je samo moja lična predpostavka. To su veoma ozbiljne stvari i ne može se bez pravog argumenta pristupiti optužbama. Neki događaji ipak upućuju na to.
Ko je kriv za nerad u samoj Vladi?
- Jedan od detalja koji me upućuju na nehat u radu je komisija koju je formirala Vlada nakon poznate pobune Jedinice za specijalne operacije. Goran Petrović je toga dana poslao pismo Vladi i predložio da ona formira komisiju koja treba da ispita prave uzroke pobune i ukoliko ta komisija dođe do podataka da odgovornost za pobunu snosi on, on će podneti ostavku. Dogodilo se ono što niko nije očekivao. Vlada je formirala komisiju i automatski prihvatila ostavku Gorana Petrovića. Komisiju su sačinjavali: Vladan Batić (ministar pravde), Milovanović (ministar za socijalnu politiku) i Dragan Veselinov (ministar poljoprivrede). Ta komisija je bila dužna da ispita sve okolnosti koje su vezane za protest Jedinice za specijalne operacije, ali nažalost ta komisija se do dana današnjeg nije ni jednom sastala i nije načinila ni jedan zapisnik. Da je ta komisija uzela da radi svoj posao ozbiljno verovatno bi premijer bio još uvek živ, a mnogi iz službe bi dobili otkaze ili bi se našli iza brave.
Kakvo je sada stanje u Službi?
- Od 2003. godine ja nemam nikakav kontakt sa sadašnjom Bezbedonosno-informativnom agencijom i mogu samo da dam neke opservacije koje su poznate opštoj javnosti. Znam da se BIA podmlađivala i znam da još uvek ima nekih starih kadrova, ali ne bih mogao da dam neku preciznu informaciju o njenim trenutnim dometima. Postoji neka priča da se ona u poslednje vreme obnavlja po partijskim linijama. Svaka partija koja je bila na vlasti je dovodila svoje kadrove i to svakako nije dobro. Ono što sam ja mogao da pročitam na zvaničnom sajtu BIA govori o tome da se nije mnogo promenila ali ipak ne mogu ništa preciznije da kažem.
Da li je hapšenje haških optuženika u nadležnosti vaše bivše Službe i da li mislite da BIA zna gde se nalazi Ratko Mladić?
- Vratio bih se na ono vreme kada sam bio u Službi i kada je uhapšen i isporučen Hagu Slobodan Milošević. Lično sam tog dana tu stvar operativno realizovao. Od zatvora do dovođenja u Institut za bezbednost. Zatim dva helikoptera; jedan je leteo Drinom a drugi je otišao sa Miloševićem do Tuzle i do Haga. Te večeri smo mi mogli da isporučimo i Mladića. Godine 2001. Služba je imala podatak o svakom haškom optuženiku do detalja. Kada se odvijala akcija isporučivanja Slobodana Miloševića, Ratko Mladić je bio tri kilometara od nas. Što se tiče Službe, to je moglo još tada da se realizuje, ali nije postojala politička volja za tim činom jer je tada Ratko Mladić još uvek zvanično bio general vojske SRJ. To je tada bio posao Vojno bezbednosne službe a ne naš. U vreme njegovog penzionisanja predsednik je bio Vojislav Koštunica, dok je ministar odbrane bio, čini mi se Boris Tadić i njega nije penzionisala Republika Srpska nego SRJ.
Mislim da se od tada nije mnogo promenilo u Službi državne bezbednosti i da ona i sada treba da zna gde se nalaze svi haški optuženici jer je to upravo njen posao ali moje mišljenje je da još uvek za činom hapšenja svih optuženika nema političke volje.
Predrag Stanković
Sajt je optimizovan za MSIE 7 i rezoluciju 1024x768.
©2009 Webmaster