|
Društvo
ANKETA SN: ŠTA MISLITE
O PONOVNOM UVOĐENJU LOKALA BROJ 14?
Građani sada
zadovoljni prevozom
Starčevci sada mogu u
grad lokalom, seoskim autobusima i kombijem. Prevoz lokalom jeftiniji,
samo da bude i češći - zahtev je meštana Starčeva
 |
 |
 |
 |
|
Milan Krsmanović |
Goran Pejić |
Anđelija
Antonijev |
Dragan Đurin |
 |
 |
 |
 |
|
Maja Todorović |
Iva Kostić |
Nenad Tomić |
Dragana Komnenović |
Milan
Krsmanović:
- Čuo sam da je uveden lokal do Starčeva ali se još uvek
nisam njime vozio. Nekako sam navikao na usluge kombi prevoznika i sa
njima se vozim. Naravno, ako žurim ući ću i u autobus.
Goran Pejić:
- Ja u grad idem uglavnom svojim vozilom ali kako cena gasa
vrtoglavo raste koristiću sigurno i usluge ATP-a. To je u ovoj krizi
svakako dobra stvar prvenstveno zbog cene.
Anđelija Antonijev:
- Često koristim usluge autobuskog prevoza i smatram da je
odlično što je lokal konačno uveden do Starčeva. Trebalo je to uraditi
još mnogo ranije. Cena je mnogo niža pa je to za građane vrlo korisno.
Dragan Đurin:
- Sigurno da je dobro što je uveden lokal do Starčeva. Moj
sin ima mesečnu kartu pa svakodnevno putuje u grad i lokal mu izuzetno
odgovara. Često i ja idem autobusom do grada.
Maja Todorović:
- Veoma je dobra stvar što je uveden lokal jer je autobuski
prevoz svakako bezbedniji. Cena je mnogo prihvatljivija nego ranije samo
što bi mogli da idu malo redovnije.
Iva Kostić:
- Imam mesečnu kartu i veoma često koristim usluge uvedenog
lokala do Pančeva. Smatram da je njegovo uvođenje veoma dobra stvar jer
je cena karte sad mnogo manja nego što je bila.
Nenad Tomić:
- Uvođenje lokala Kotež - Rafinerija - Starčevo je jako
dobro, samo smatram da je to moglo da se uvede i ranije. Od prvog ću
sigurno izvaditi mesečnu kartu tako da sam zadovoljan ovim prevozom.
Dragana Komnenović:
- Super je što je uveden lokal. Evo sada baš idem njime za
grad a uveče se vraćam. Prijatno sam iznenađena njegovim uvođenjem jer
je redovan, siguran i mnogo jeftiniji nego do sada.
Predrag Stanković
ISTORIJA
Kafane – “Opatija”
Kafane su nekada u našim krajevima imale veliki
društveni značaj. To su mesta na kojima su ljudi slavili, raspravljali,
dogovarali se, svađali i mirili, a mnogi “zaradili“ i prve batine. Tu su
se na kocki gubila imanja, a uz čašicu ugovarali važni poslovi. Mnogi su
svog životnog saputnika odabrali baš u kafani, na igranci. Za
poljoprivrednike je kafana bila svojevrstan odušak i odmor od naporne i
duge žetve, a nije
mali broj onih koji su
bili redovniji u kafani, nego u crkvi, pa tako stekli epitet pijanice.
Bilo je tu i pravih boema i umetničkih duša, za koje je kafana bila
velika životna inspiracija.
Svako mesto je imalo svoje kafane. Neko manje,
neko više. Podatak koji najbolje govori o tadašnjoj važnosti kafana,
jeste da je Starčevo na predratnih 3600 stanovnika imalo čak 13 kafana.
Svaka od trinaest kafana je imala svoje mušterije, što dovoljno govori
koliko su kafane izgubile na važnosti, pa danas u Starčevu, mestu sa
preko 8000 stanovnika, funkcioniše samo jedna prava kafana, i to izvan
centra naselja. Situacija je ranije bila drugačija, pa ne samo da su
kafane bile pozicionirane u naselju, već se prema broju lako može
utvrditi da je skoro svaka ulica imala svoju kafanu. Većina kafana je
tada bila prepoznatljiva po vlasniku, pa su tako neke od poznatijih
kafana u Starčevu bile “Kod Činča“, “Kod Olajdžije“, “Kod Štimca“, “Kod
Tome Blaženića“, “Lolinica“, “Kod Poljaka“... U ovoj poslednjoj
navedenoj, koja se nalazila na izlazu iz sela preme Omoljici, postojao
je čak i podijum na kom su izvođene priredbe i pozorišne predstave. Na
fotografiji koju ovom prilikom objavljujemo, možete videti kako je 1976.
izgledala legendarna starčevačka kafana “Kod Štimca“, ili kako je
kasnije nazvana, “Opatija“. S leve strane kafane nalazio se kiosk
starčevačkih sladoledžija, Jose i Kate Bogdanić, a sa desne je bila kuća
porodice Pavlić. Danas ovaj objekat više ne postoji, dobio je potpuno
novi izgled i namenu, i to najviše zahvaljujući dobroj volji
starčevačkog privatnika, koji je preuređenjem i adaptacijom ovog objekta
Starčevcima pružio priliku da imaju restoran, piceriju, menjačnicu,
prodavnicu brze hrane i butik.
Mlađoj generaciji će ovo biti putovanje u njima
nepoznatu prošlost, a starijima samo podsećanje na dane bezbrižne
mladosti. Međutim, svima će ovo biti pokazatelj nesumnjivog napretka
Starčeva u poslednjih nekoliko decenija. Centar mesta je dobio potpuno
novo ruho, koje više priliči jednom opštinskom središtu, što i jeste
pozicija na koju pretenduje Starčevo.
Vremena su se promenila, kafane su izgubile na
značaju, a pravih boema je sve manje. S novim vremenima su došli i novi
ciljevi za nove generacije. Kafane će ostati da žive u sećanju starijih,
a mladima će biti pružena prilika da uživaju na njima svojstven način, u
duhu novog vremena.
Dalibor Mergel
Iz matičnih knjiga
(oktobar i novembar
2010.)
Rođeni:
Ivković Lana, Brkić Anđela, Tanasijević Teodora, Savić Ana,
Đurkić Nikola, Tanev Veljko, Strigić Dejan, Rajković Matea, Suša Jovan,
Jokić Helena, Jovanović Nikola, Ilić Lara, Dimić Lazar, Pantić Lana,
Restak Nađa, Simijonović Vuk, Adamov Strahinja, Vila Mihajlo.
Venčani:
Marko Stanojević i Biljana Đurić; Ognjan Cvetkov i Marija
Dimitrić; Veljko Kovačević i Ivana Đurić.
Umrli:
Olgica Panić 1929.; Bogdan Lalović 1946.; Petar Živulj 1928.;
Jovanka Đurišić 1922.; Petrović Stipan 1943.; Radenko Vidaković 1923.;
Jovan Ristić 1945.; Josip Bogut 1926.; Ivan Kral 1927.; Roksanda Roglić
1925.; Vitomir Škrbić 1950.; Miodrag Đorđević 1958.; Bogoljub Sekulović
1931.; Jadranka Veličković 1965.; Julka Grgić 1922.
Upoznajmo se...
 Kako
se zoveš?
- Aleksandar Štimac.
Kako te zovu?
- Štimac, uglavnom.
Kad si rođen?
- 17. decembra 1993. godine.
Kako bi sebe opisao u jednoj rečenici?
- Dobar, loš, zao. Kako za koga...;)
Škola?
- Poljoprivredna, smer veterinarski tehničar.
Šta radiš u slobodno vreme?
- Isto što i ostala omladina, blea, Fejs...
Koju muziku slušaš?
- Rep, ali i stare narodne “dvojke“ su mi u srcu...
Omiljena pesma?
- “Crkvena zvona“, “I dalje sam tu“...
Omiljeni pevač?
- Boža Nikolić, grupe tipa “Beogradski sindikat“,
“Sha-ila“...
Omiljena pevačica?
- Nemam je ;)
Šta ti je važno u muzici?
- Mnogo toga. Od teksta, glasa, pevača...
Šta te opušta?
- Pa, društvo. Samo ne škola...
Šta gledaš na TV-u?
- Samo sport. Od FB-a ne stignem ostalo da pogledam.
Šta ne gledaš na TV-u?
- Političke rasprave, gde se oni kao svađaju, a posle idu na
'ladan viskić. Strašno...
Omiljeni sportovi?
- Fudbal i basket...
Za
koga navijaš?
- Za “Crvenu zvezdu“.
Gde izlaziš?
- Gde stignem...
Šta je za tebe ljubav?
- To je za mene jedna mnogo velika stvar.
Šta si kao
mali hteo da budeš kad
odrasteš?
- Političar, ali samo kao
mali. Sad je druga
priča.
Čega se plašiš?
- U principu se ne plašim ničega i nikoga.
Šta ti smeta kod drugih?
- Uglavnom laž, jer u laži su kratke noge.
Tvoje vrline?
- Nemam ih baš mnogo.
Tvoje mane?
- Predobar sam prema drugima, za razliku od ostalih prema
meni...
Najbolji drugovi?
- Dane, Paun,
Sale, Nemanja...
Najbolje drugarice?
- Jovana, Dejana i mnoge druge.
Šta bi poručio mladima u Starčevu?
- Mladi moji Starčevci, uživajte koliko možete. Kad prođe
škola, koju svi jedva čekamo da završimo, težak će nam biti život u
ovakvoj državi!
Starčevačke brazde i
dvorišta
Predstavljamo:Uzgajivač ukrasnih ptica - Đura Aća
U razgovoru
sa Đurom Aćom, uzgajivačem peradi u razvoju, saznali smo koliko je jaka,
gotovo neraskidiva veza između čoveka i prirode, koliko je ta ljubav
izražena i koliko ona čoveka nagoni na suštinska razmišljanja o
svrsishodnosti postojanja na ovom svetu. Đuru privlači filozofska misao
o bogu, postanju prirode i čovekovoj ulozi u njenoj modifikaciji.
Koje
rase živine gajite?
- Od rasa koje gajim izdvojio bih “brame“ (pevca
i koku), jednu koku “talijanku“ i jednog “englezera“. Imam jednog većeg
pevca, ali on ima problem sa kandžama. Gajim jenog pevca rase “saseks“ i
jednog kikireca “konkina“. Ukrštanjem jednog crnog pevca sa šarenom
kokom dobio sam “orpington“ rasu i oni imaju pljosnatu krestu. Takođe,
imam obične, domaće koke i divlje fazane (fazana i fazanku).
Kakve
uslove te ptice zahtevaju?
- Ti fazani su spavali u mom dvorištu koje
obiluje žbunastim rastinjem, cvećem i drvećem što u mnogome doprinosi da
im sredina bude prijatnija. Hteo sam da proizvedem divlje pilice, pa da
ih pustim da šetaju po dvorištu.
Zašto
gajite morkinje?
- One su vrlo lepe, ali i korisne jer prave buku
koja tera pacove.
Kako
hranite ptice?
- Fazanima dajem koncentrate, mada oni u proseku
jedu manje. Moram da im napravim kaveze da ne bi odleteli. “Brame“ jedu
mnogo jer rastu do godinu i po dana, a domaće koke rastu do godinu dana.
Kakvi su
vam planovi za budućnost?
- Imam nekoliko mladih zlatnih fazana, to je
posebna sorta. Treba da napravim kaveze i obezbedim im uslove. Doneću
srebrne fazane (oni su bledo-plavi) i dijamantske fazane i onda ću imati
kompletnu kombinaciju domaće i ukrasne živine. Imao sam i prepelice, ali
su ih mačke podavile.
Postoji i rasa koja se zove “feniks“ i nju Đura
želi da uzgaja. Uzevši u obzir da je to ime, koje je nosilo mitsko biće,
ta rajska ptica, podsticaj za Đurino filozofsko sagledavanje stvarnosti,
zaključujemo ovo zanimljivo druženje u prijatnom dvorištu porodice Aća.
Aktuelno
Novembar mesec nas je “častio“ toplim danima i
prolećnim temperaturama. Sunčano i toplo vreme potrajalo je do sredine
ovog meseca, pa je to dobro došlo ratarima da poljoprivredne radove
polako privedu kraju.
Naporna ratarska sezona je za nama, vreme je da
se svedu računi i sumira urađeno u ovoj kalendarskoj godini. Setva
ozimih žita odavno je završena, oranje odmiče, a oni starčevački
poljoprivrednici koji su ove poslove već završili mogu na zasluženi
odmor. Ekonomski rezultati za ovu godinu biće aktuelna tema kojom će se
naši paori baviti tokom cele zime, do početka nove vegetacione sezone.
Takođe, uslediće stučna savetovanja i predavanja, na kojima će biti reči
o novim hibridima, đubrivima i agrotehničkim merama za unapređenje
proizvodnje.
Savet
U Srbiji je uobičajena pojava da se pale
strnjike, slama i kukuruzovina po njivama,
suva trava duž puteva i
čak po obodima šuma, suvo lišće, razno smeće, uprkos tome što je to
izričito zabranjeno. Na primer, zabranjeno je Zakonom o lovstvu, u članu
13 i kazne su višemilionske.
Svojevremeno se desio i lančani sudar zbog dima
duž puta kod Pančeva, a pre dve godine je izgorelo više od 30.000
hektara šuma, pri čemu su požare u najvećem broju slučajeva izazvali
ljudi. Prošle godine, u mestu zvanom Sredak, u okolini Kruševca, stariji
čovek je poginuo zadobivši teške opekotine nakon paljenja strništa. U
Hrvatskoj, kazna za paljenje biljnih ostataka na otvorenom kreću se od
10.000 do milion kuna. U Federaciji Bosne i Hercegovine, zatvorska kazna
za paljenje njiva koje bi prouzrokovalo uništenje nekog postrojenja,
pogona ili trafo-stanice, iznosi do deset godina!
Umesto paljenja strnjika, slame i kukuruzovine,
bolje je zaorati te biljne ostatke koji su odlično prirodno đubrivo
koje će vam uštedeti utrošak veštačkihđubriva. U organskoj
poljoprivredi, to je osnovni način đubrenja i prekrivanja tla. To važi i
za suvo lišće i travu koji se na žalost intenzivno spaljuju po ulicama,
te tako pokazujemo vrlo nizak stepen kulture i civilizovanosti. Umesto
toga, od tih biljnih ostataka možete napraviti prirodno đubrivo -
kompost.
Zanimljivost
Genetski modifikovana hrana u zemljama EU, prema
tamošnjim propisima, mora da bude jasno obeležena, što u Americi nije
slučaj jer je u toj zemlji njen promet dozvoljen. U Srbiji je zabranjena
proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se
uz posebne dozvole, koje predviđa novi zakon, mogu koristiti u
eksperimentalne svrhe.
U Velikoj Britaniji u prodaju je puštena nova
vrsta krompira intenzivno ljubičaste boje. Ljubičasti će biti i svi
proizvodi od ovog povrća: čips, pire krompir itd. Nova vrsta - “purple
majesty“ (ljubičasto veličanstvo), navodno je istog ukusa kao i njegov
poznatiji “rođak“, a pored toga, puna je antocijana, pigmenta koji daje
karakterističnu boju borovnicama, plavom paradajzu, kupinama i dr. Nova
sorta odgajena je u Škotskoj. Ove godine prikupljeno je oko 400 tona
roda, što nije mnogo, ali za narednu sezonu planira se značajno
povećanje proizvodnje.
Povrća neobičnih boja bilo je oduvek, premda u
poslednje vreme ukrštanje i genetski inženjering daju svoj doprinos.
Recimo, šargarepa purpurne boje, sve popularnija kod zahtevnijih
gastronoma, često se sretala na staroegipatskim muralima koji potiču još
iz 20. veka p.n.e., a aktivno su je gajili narodi Istoka. I ne samo tu,
već i belu, žutu i šargarepu boje maline. Ona narandžasta ustalila se
tek u 16. veku.
Paradajz crne boje gajili su Asteci u 8. veku
p.n.e. (tada je, kažu, bilo i žutog i belog paradajza). Isključivo crno
“rajsko voće“ prepisivano je kao afrodizijak jer, navodno, osim visokog
sadržaja vitamina C, ima sposobnost da potencira seksualnu aktivnost
konzumenta. A onda je smišljen i novi “crni afrodizijak“. Nazvan je “Sun
black“, a njegovo meso ipak je uobičajeno crvene boje, a ukus - kažu
liči na paradajz. Tvorci naglašavaju da biljka nije proizvod genetske
modifikacije, već da je dobijena ukrštanjem dva “roditeljska“ paradajza,
koji su pokazivali visok nivo antocijana u listovima.
Tržište
Cene poljoprivrednih proizvoda evidentirane su do
18. novenbra 2010. godine.
Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i
nedelje.
Limun....................... 100 din/kg
Pomorandže.............. 100 din/kg
Mandarine..................120 din/kg
Banane...................... 100 din/kg
Jabuke.....................40-60 din/kg
Paprika ........................60 din/kg
Kupus ..........................15 din/kg
Karfiol...........................30 din/kg
Krompir ....................... 50 din/kg
Krastavci.....................120 din/kg
Šargarepa................40-50 din/kg
Luk crni.....35 din/džak, 40 din/kg
Jaja ..........................6-10 din/kom
Piše:
dipl. ing. Darko
Ješić
Vrh strane
|
