U Starčevu već devet godina Zoran Ivanović sa kumom Dejanom Radosavljevićem vodi vinariju “Jelisaveta“ koja se nalazi u rodnoj kući Ivanovića u Donjem kraju (u Ulici maršala Tita), a njihovi vinogradi se nalaze na obroncima Deliblatske peščare. Od Zorana saznajemo da je berba grožđa u vinogradima vinarije “Jelisaveta“ bila gotova krajem druge dekade septembra. Pripreme za sezonu berbe nisu nimalo jednostavne jer neophodno je obezbediti radnu snagu i napraviti plan berbe. Od velike je važnosti odabir pravog momenta za berbu kada su zadovoljavajući nivo šećera, pe-ha vrednost i ukupna kiselost grozda. Iako su to merljivi hemijski podaci, često su iskustvo i intuicija vinogradaru presudni pri donošenju odluke kada berba grožđa treba da počne. Vremenske prilike ove godine su bile povoljnije za vinovu lozu u odnosu na prošlu godinu prema rečima Zorana Ivanovića, posebno u poređenju sa drugim vrstama voća. On dodaje da visoke temperature dovode do ranijeg sazrevanja zrna, ali dobra strana sušnih perioda je da smanjuju pojave bolesti. 

            Ivanović prinos ocenjuje kao zlatnu sredinu, ali veću važnost pridaje kvalitetu grozda jer pre svega je važno da je grozd zdrav. Što se tiče sorti grožđa, u vinariji “Jelisaveta“ akcenat je na belim jer u poslednjih desetak godina više su tražena bela vina iz razloga što su lakša za konzumaciju posebno leti. Belima su slična roze vina po tehnologiji. Ivanović ističe da su se ove godine trudili oko detalja da bi podigli kvalitet, a uvek ima nešto novo da se nauči na tom putu usavršavanja. Iz svog vinskog podruma najviše preporučuje belu tamjaniku jer je mirišljava i aromatična, kao i šardone jer je vrhunski. Potvrda tome su brojna priznanja sa domaćih i inostranih takmičenja. 

M. Jovišić

            Iz razloga očiglednih klimatskih promena, sem izrazito kasnih sorti, voće i grožđe su uglavnom u teglama, podrumima i hladnjačama za kasniju potrošnju, a najviše u buradima, kacama, u pripremi za destilaciju ili formiranje vina. U zavisnosti od mikro lokacije voćnjaka i vinograda na površini Starčeva i gravitirajuće okoline, rod je ove godine, ili jedva prosečan pa do apsolutne nule. To je jasan pokazatelj da pri zasnivanju voćnjaka i vinograda (ili njihovom obnavljanju) treba izbegavati rane sorte već srednje i kasne, a po mogućnosti što otpornije na bolesti i klimatske poremećaje.

            Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Pčelarstvo:

            Pčelari treba da pregledaju svoje košnice i da urade pripreme za predstojeći period. Kako pripremam košnice, odnosno pčelinja društva? Na prvi nastavak stavljam devet grama sa nešto meda da kasnije pčele podignu med u drugi nastavak. Drugi nastavak je leglo sa medom isto na devet ramova, kada to odradim rotiranje onda radim zaštitu pčela od varoe mravljom kiselinom 60%, pet kubika po ramu ili maksimalno 40 kubika po društvu i tako pet puta na svaki četvrti dan. Ukoliko je društvo bez dovoljno zalihe meda radim dohranu, a to su najčešće kasni rojevi. Dohrana je sa šećernim sirupom, kilogram šećera na litar vode uz dodatke vitamina C i matičnjaka u sirup.

            Sada, u septembru, naše polje je sve isprskano totalima pa izgleda kada se uđe u atar kao da je pala atomska bomba. Pčele smo sklonili pored nekih kanala ili šume gde mogu da pronađu po koji cvet  i donesu malo polena za leglo nadajući se da će skupiti  dovoljno hrane da prezime.                  

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“