- Zovem se Anton i odrastao sam u Starčevu. To je mesto u kojem sam proveo skoro 30 godina života, tako da je Starčevo, bez obzira na to gde se danas nalazim, ostalo važan deo mene. Tu su moja sećanja, ljudi koje poznajem, ulice kojima sam prolazio i sve ono što čoveka veže za sredinu u kojoj je odrastao.

            Kada negde provedete toliko godina, to nije samo mesto stanovanja. To postane deo vašeg identiteta. Zato i danas, kada govorim o Starčevu, ne govorim samo o geografiji, već o jednom značajnom periodu svog života.

            Gde sada živite?

            - Sada živim u Osijeku, u Hrvatskoj. To je grad koji mi se dopao i u kojem sam uspeo da pronađem neki svoj mir i ritam. Osijek me na neki način podseća na Pančevo i Novi Sad, a ima i nešto što me asocira na Starčevo. Možda je to taj odnos grada i mirnijeg načina života, možda ljudi, možda atmosfera.

            Nije lako potpuno porediti mesta, jer svako ima svoj karakter, ali u Osijeku sam pronašao neke sličnosti koje su mi pomogle da se lakše naviknem. Ima dovoljno sadržaja, a opet nije grad u kojem se čovek izgubi. To mi prija.

            Šta tamo radite i kako ste se snašli?

            - Radim od kuće, u kol-centru, odnosno odgovaram na upite kupaca putem četa. To je posao koji traži strpljenje, koncentraciju i dobru komunikaciju, jer svakog dana razgovarate sa različitim ljudima i rešavate različite situacije. Prednost je što radim od kuće, pa mogu bolje da organizujem svoje vreme. Što se života u Osijeku tiče, mogu da kažem da sam se snašao. Grad je lep i prijatan za život. Posebno mi znači i to što crkva u koju idem dosta podseća na crkvu u Starčevu. Takve stvari možda nekome deluju kao sitnice, ali kada promenite sredinu, upravo takve sličnosti umeju da pomognu da se osećate bliže onome odakle ste došli.

            Naravno, svaka promena traži vreme. Čovek mora da se navikne na nove ulice, nove ljude, drugačiji ritam i svakodnevicu. Ali kada prihvatite promenu i date sebi vremena, onda novo mesto polako počne da postaje vaš dom.

            Da li razmišljate o povratku i koliko često dolazite u Starčevo?

            - Povremeno me uhvati nostalgija i u tim trenucima razmišljam o povratku u Starčevo. To se najčešće dogodi kada se setim ljudi, detinjstva, nekih događaja ili običnih svakodnevnih stvari koje su mi nekada bile normalne, a danas ih gledam iz druge perspektive. Starčevo je mesto za koje me veže veliki deo života i normalno je da takva veza ne nestaje odlaskom. Čovek može da ode iz mesta, ali mesto ne ode iz čoveka. Zato i kada ne razmišljam konkretno o povratku, uvek postoji taj osećaj pripadnosti.

            Dolazak u Starčevo za mene nije samo poseta mestu, već i vraćanje jednom delu sebe. Uvek je lepo videti poznate ulice, sresti ljude koje poznajem i osetiti atmosferu koja mi je bliska.

            Šta biste poručili Starčevcima - onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju?

            - I onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju poručio bih isto: verujte u svoje snove. Nije najvažnije da li ćete ostati u mestu u kojem ste rođeni ili ćete otići negde drugde. Najvažnije je da znate zašto nešto radite i da pokušate da živite u skladu sa sobom.

            Odlazak nije uvek lak, jer nosi mnogo nepoznatog. Treba se snaći, prilagoditi, prihvatiti novu sredinu i nove okolnosti. Ali i ostanak traži hrabrost, jer i tu čovek mora da se bori za svoje mesto, za svoje planove i za bolji život.

            Zato mislim da nema jedne poruke koja važi samo za one koji odlaze ili samo za one koji ostaju. Svako ima svoj put. Važno je da čovek ne odustane od sebe, da ne izgubi veru i da, gde god bio, sačuva ono dobro što nosi iz svog mesta i iz svoje porodice. Ako verujete u svoje snove i radite na njima, onda svako mesto može da postane prilika.

Petar Andrejić