Iza tog neobičnog poduhvata stoje Jankovići - Aleksandar i Tihana, bračni par koji je lavandu u Starčevu počeo da gaji u vreme kada se o toj kulturi kod nas još malo znalo. Aleksandar je rođen 1988. godine i od tada živi u Starčevu. Zaposlen je u “Petrohemiji“, a bavi se i pčelarstvom. Tihana je rođena 1991. godine, do udaje je živela u Pančevu, a radi kao knjigovođa. Roditelji su dvoje dece.

            U jeku berbe našli su vremena da za naš list govore o tome kako je počela njihova “starčevačka Provansa“, koliko je lavanda zahtevna, kako se suši cvet, ali i šta treba da znaju oni koji bi želeli da je posade u svom dvorištu ili da se njome ozbiljnije bave.

            Kada je počelo vaše interesovanje za lavandu?

            Aleksandar: - Pre desetak godina imali smo višak slobodnog vremena i jedno parče zemlje, pa smo hteli da probamo nešto što niko u okruženju ne radi. Već tada sam se bavio pčelarstvom i primetio da su godine sve sušnije. Pomislio sam da bismo gajenjem cveća mogli da pomognemo pčelama. Učinilo nam se zanimljivo i pomalo egzotično da to bude baš lavanda, ali se kasnije ispostavilo da lavanda koju mi gajimo uopšte ne medi.

            U to vreme nije bilo mnogo ljudi koji su se bavili lavandom. Za nju se uglavnom znalo sa fotografija iz Provanse. Kada se naša lavanda pojavila između kukuruza i suncokreta, ljudi su nas pitali šta je to. Bilo je i gospođa koje su dolazile da se fotografišu i beru cvet. Za početak smo zasadili oko 1.500 biljaka. Ništa nam nije išlo lako, učili smo na greškama. Kod nas na Poljoprivrednom fakultetu tada se gotovo niko nije bavio lavandom, pa sam uspeo da pronađem samo neke hrvatske materijale o njenom gajenju. U isto vreme smo istraživali i gde bismo mogli da je prodamo na veliko.

            Koliko je lavanda zahtevna kada se gaji plantažno?

            Tihana: - Nije zahtevna u smislu da oko nje ima posla tokom cele godine, ali posao mora da se uradi na vreme. S početkom proleća kreću košenje trave i suzbijanje korova koji ide kroz biljku. Zatim slede berba u junu i julu, sušenje i pakovanje. U prve dve godine poželjni su zalivanje i prihrana, dok se biljka ne užbuni.

            Veoma je važan početak berbe. Mi počinjemo ranije da beremo, kako lavanda do kraja berbe ne bi precvetala i kako bi zadržala boju. Čak i kada precveta, miris ostaje, ali boja izbledi. Za destilaciju je momenat berbe još važniji, jer od njega zavisi kvalitet ulja. Tada je najbolje brati dok je biljka poluzelena.

            Poznati ste kao proizvođači suvog cveta lavande. Kako se dolazi do dobrog suvog cveta?

            Aleksandar: - Na internetu se često vidi da se lavanda suši u snopovima koji vise, ali to je izvodljivo kada imate manji broj žbunova. Kada naberete punu traktorsku prikolicu, shvatite da takav način nije praktičan, pre svega zbog vremena i radne snage. Mašina za branje je skupa i teško se nalazi, a nama bi ona omogućila da povećamo površine pod lavandom. Za sušenje smo kupili velike cerade koje raširimo na praznoj parceli pored zasada. Lavandu poređamo na cerade i sušimo je na suncu. Sutradan je okrenemo, a trećeg dana okrunimo cvet i spakujemo ga u džakove. Postoji mit da se lavanda ne sme sušiti na suncu. Naše iskustvo pokazuje drugačije. Imamo lavandu koja je na suncu sušena pre osam godina i danas joj ništa ne fali.

            Šta biste savetovali onima koji žele da lavandu posade u dvorištu?

            Tihana: - Lavanda se bez problema može posaditi u dvorištu, ali joj treba sunčana strana. Važno je da se mlada biljka zaliva i da tokom dana ima dovoljno sunca. Postoji više vrsta lavande, a mi sadimo sortu angustifolia “groso“ i budrovku. One imaju krupnije cvetove i jači miris koji duže traje.

            Najbolje vreme za sadnju je kraj aprila i početak maja, da bi biljka stigla da ojača i dobro prezimi. Poželjna je i prihrana. Kada se žbun formira, posle branja ga treba orezati. Biljka tada prelazi iz zelene u sivkastu boju, ulazi u stanje mirovanja i tada je više ne treba prihranjivati. Svež cvet može da se stavi u vazu sa vrlo malo vode i tako dugo ostane lepa dekoracija. Kasnije se osuši, pa buket može da stoji do sledeće godine.

            A šta je najvažnije za one koji razmišljaju o plantažnom uzgajanju?

            Aleksandar: - Problem je korov. Zato zemljište mora dobro da se pripremi, dubinskim prskanjem ili oranjem. Mi smo prve dve ture sadili kroz foliju baš zbog korova, jer su reznice male i lako ih uguše sirak i ostali korovi. U početku su najvažniji prihrana i zalivanje, a kasnije borba sa korovom. Treće godine lavanda ulazi u pun rod i tako rađa narednih desetak godina, posle čega rod počinje da opada. Dobro podnosi niske temperature, čak i do minus 20 stepeni Celzijusa, kao i mrazeve. Nema potrebe za insekticidima.

            Ko se bavi lavandom, mora da zna da u junu i julu nema letovanja, jer tada mora da bude na polju. Poslednjih godina na tržištu ima mnogo lavande, pa svako ko planira veću proizvodnju mora unapred da razmisli gde će je prodati. Sušeni cvet neće propasti za godinu ili dve, ali marketing, pakovanje i internet reklama moraju da budu urađeni na vreme. Nama je cilj bio da nađemo nakupca i da imamo kvalitet, i to smo postigli. Ne treba krenuti sa velikom površinom, već širiti zasad kako se širi tržište.

            Kako se sve lavanda može koristiti?

            Tihana: - Suv cvet može da se koristi kao čaj, a od njega može da se napravi i sok zanimljivog ukusa. Najčešće se pakuje u kesice koje se stavljaju u ormane protiv moljaca. Lavandom mogu da se pune i jastuci, jer je u narodu poznata kao biljka koja umiruje i prija snu. Eterična ulja lavande koriste se u kozmetici i farmaceutskoj industriji, a dodaju se i u sveće.

            U pitanju je, zapravo,  porodičan posao?

            Aleksandar: - Kao i u svim drugim poslovima, gde god vidite da je neko uspešan, tu radi cela porodica. Jedan čovek ne može ništa sam. Ja berem lavandu, Tihana skuplja, a dobro bi nam došao još jedan ili dva para ruku da idu iza nje i pokupe ono što zaostane. Naše ćerkice sada imaju osam godina i veoma su zainteresovane za sve poslove oko lavande. Brale su, vezivale bukete i same poželele da prodaju bukete sveže lavande. Ne teramo ih i ne forsiramo, ali nam je drago kada pokažu interesovanje. U početku su nam pomagali roditelji i poneki drug, a onda smo shvatili da nije velika razlika da li beremo nas dvoje ili šestoro. Ti ljudi mogu da nam pomognu jedan dan, jer i oni imaju svoje poslove i obaveze, tako da smo se nas dvoje uigrali. Nije to fizički težak posao, ali ima četiri-pet radnji koje oduzimaju vreme. Zbog vrućina radimo ujutru i predveče, i to danima kada nismo na poslu.

            Pored lavande, bavite se i pčelarstvom?

            Aleksandar: - Kao klinac sam zapamtio da je med uvek bio skupa namirnica. Razmišljao sam o tome da imam svoj med. Na jednom terenu, na poslu, razgovarao sam sa kolegom o pčelama. Sa pčelarom možete pričati dan i noć... Pre desetak godina počeo sam sa dve košnice.To “uđe u krv“ i nema prestanka. Ne širim pčelarstvo da bi postalo biznis, već da imamo med za sebe, za poklon i ponekad za prodaju, jer neke godine bude više meda, a neke manje. U pčelarstvu ima mnogo problema, od bolesti pčela do tretiranja raznim hemijskim sredstvima. Koristim samo organske kiseline koje se koriste u prehrambenoj industriji. Zbog toga nam ponekad stradaju pčele, pa nam se to obije o glavu. Veliki problem je i to što se voće prska kada je u cvetu, iako je to zabranjeno. Zato je najvažnija edukacija stanovništva.

Milena Jovišić