Svakodnevno se možete snabdeti sveže ubranim paradajzom, krastavcem, tikvicama i slatkom i ljutom paprikom po principu samousluživanja u njihovom dvorištu. Kad porane ujutru u pet sati u svoje plastenike, ovi vredni ljudi otvore vrata kapije i do 20:30 sati na kraju dvorišta vas čeka odmereno povrće u kesama u vrednosti od po 100 dinara. Istaknut je i cenovnik tako da znate koliko je cena kilograma svake vrste povrća. Na ovaj jedinstven način usluge u Starčevu, ali i šire može se reći, Barići su se odlučili pre osam godina. Kažu da su ljudi pošteni i do sad nisu imali problema. 

            Trenutno imaju trinaest plastenika pod zasadom paradajza, po čemu su i najpoznatiji. Odlučili su se za dve sorte, crveni viva i rozi pink rok, poznate po tome što su mekani plodovi i lepog i sočnog ukusa. Takav paradajz je tražen i nemaju problema sa prodajom. Mnoge prodavnice u Starčevu i dve iz Beograda, snabdevaju se njihovim paradajzom, tako da Barići više ne idu po pijacama da prodaju paradajz na malo.

            Olivera kaže da su ove godine zadovoljni prinosom i kvalitetom. To zavisi i od ulaganja u prskanje koje se vrši do plodonošenja, a posle u prihranu kroz zalivanje. Prema njenim  rečima problem na tržištu već niz godina je uvoz paradajza koji obara cenu pa domaći povrtari jedino proizvodnjom na veliko mogu da dođu do zadovoljavajuće računice.

            Gajenje paradajza na veliko nije ni lako ni jeftino. Marko kaže da posla u trinaest plastenika ima od februara do kraja septembra. Uz to on nađe vremena i da pravi mašine za razvlačenje folije i sadnju koje u mnogome olakšavaju i ubzavaju posao oko paradajza s proleća. O tome ćemo s njim malo više drugom prilikom.

M. Jovišić

Pčelarstvo:

            Pčelari pored meda, polena i propolisa od pčela sakupljaju posebnom opremom i pčelinji otrov ili apitoksin. Prosečna cena posebne opreme je oko 50 do 70 evra po košnici. Pčelinji otrov se sakuplja od aprila do avgusta. Uključuje se najviše do tri sata da aparat radi i onda se struže otrov kada se osuši, pa tako deset dana tretmana iste košnice. Pčele imaju najviše otrova u 17. danu starosti. Pčelinji otrov je u stvari sekret žaočnog aparata koji služi za odbranu od neprijatelja. Otrov jedne pčele je 0,2 mg, što znači za jedan kg otrova potrebno je oko 6000 uboda pčele. Samo jedan ubod pčele je bezbedan ukoliko pacijent nije alergičan. Pčela ne može da prenese nikakvu zaraznu bolest zbog samog otrova koji ubija sve mikroorganizme. Pčelinji otrov i sam ubod pčela se koristi za lečenje upalnih bolesti zglobova kod reume, kao i sam ubod pčela smanjuje druge upalne procese u telu i podstiče bolji imuni sistem kod ljudi. Postoji cela nauka koja se bavi pčelinjim ubodima i otrovom, zove se apiterapija. Svaki ubod pčele je bolan, naročito više boli kad ubode za obraz, uvo ili nos. Ponekad se desi i veća oteklina. Ko želi da ubod lakše preboli, namaže ubodno mesto sinopen mašću ili držiti neki hladan predmet.

            Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Ovogodišnje leto ostaće zapamćeno. Najviše po toplim danima i dobrom rodu. Ali i po pomanjkanju radne snage a ponajviše niskim otkupnim cenama. LJudi se pitaju - zašto? Posle višegodišnjeg slabijeg roda, sada su grane povijene do zemlje i pri slabijem vetru se lome. Za voćare, vinogradare i destilere to znači - posla preko glave!

            Pošto će, ipak, najviše voća otići u destilaciju, apeluje se na logičnu potrebu da se spravljaju kvalitetne rakije. U prošlom broju dali smo pojednostavljenu proceduru, a oko svih nedoumica verujem da će svako od dobrih destilera, kao što su  Zoran Škrbić, Srba Stojanović, Radovan Perović, Mile Zdravković - rado dati savet, kao i autor ovog teksta.

            Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera