To najbolje zna Sava Veljković koji ima zabeleženo u svojim knjižicama da je u svom životu dao krv čak 73 puta, što po njegovm proračunu iznosi 24-25 litara krvi. Sada kao penzioner priseća se da je još 1974. godine prvi put dao krv, kada je bio treća godina Tehničke škole, zajedno sa drugovima iz razreda. Kaže da se tada krv mogla dati jednom godišnje tako da je tu praksu nastavio i u vojsci. Zatim je sledio jedan težek momenat za njega kada mu je usled oporavka od operacije slepog creva bilo onemogućeno da da krv za kolegu koji je bio životno ugrožen i do kraja izgubio tu bitku. To je Savi izuzetno teško palo i narednih devetnaest godina nije želeo da daje krv, ali to mišljenje menja 1996. godine od kad je postao opet redovan dobrovoljni davalac krvi i to više puta godišnje. Posebno mu drago bude kad je mogao da da krv ili trombocite za nečiju decu ili za kolege koje su doživljavale povrede na poslu, a to se dešavalo i na terenu u Libiji. Sava kaže da za njega nema srećnijeg osećaja kad nakome pomogne na ovaj način. Posebno mladima preporučuje da se odluče na ovaj humani gest jer za njih same je zdravo dati krv, a drugima se time spašava život.

M. J.