Društvo

Starčevcima se dopada Trg neolita i stadion. Hteli bi još zelenila, ali i jednu fontanu na Trgu.


Radinka Đogaz	Ljiljana Bekić	Velinka Bukelić	Slađana Potić

Ljiljana Stevanović	Dejan Gočmanac	Aleksandar Nikolić	Božo Radojčić

- Mislim da je naše Starčevo jako lepo sređeno ali postoji poneki problem. Moja kuća je pored lepo uređenog šetališta ali još nije vraćena ćuprija koja je uništena kopanjem kanalizacije.

- Ne znam kako se Mesna zajednica finansira ali ja sam oduševljena svim što je do sada urađeno. Po meni, nama nedostaje još jedino jedna hala sportova pa da sve bude kompletno.

- Stadion je zaista lep. Šetalište za decu je divno. Jedino jedva čekam da se završi kanalizacija da bi imali gde da odlažemo otpadnu vodu koja nam pravi veliki problem.

- Ja sam u Starčevu 25 godina i mislim da je selo u predhodnih sedam - osam godina mnogo uznapredovalo. Trebalo bi obnoviti park i uz pomoć meštana posaditi drveće po ulicama.

- Na stadionu još nisam bila ali po pričama koje čujem mislim da je super. Trg je jako lep ali nedostaje neka česma gde bi se mogle oprati ruke ili umiti u ovim vrelim danima.

- Sve što je do sada urađeno u naselju je fantastično. Stadion je prva liga, trg takođe. Možda bi trebalo posaditi oko centra malo više cveća i neku živu ogradu da se ne bi gazila trava.

- Lepo je uređeno. Tribine na stadionu izgledaju velelepno. Šetalište je divno, ali na njemu nedostaje jedna fontana kao što je urađeno u Pančevu.

- Mislim da je u prethodnih nekoliko godina selo izuzetno lepo uređeno. Imamo divan stadion i šetalište na kome bi lepo izgledala neka fontana i možda još malo više zelenila i cveća.

Petar Sekulović; Nina Stanković; Dunja Kostić; Larisa Manić; Veljko Popović, Jovana Tanasijević; Anastasija Đorđević; Ivan Novakov; Aleksandar Obradović.

Mirjana Nikolin i Saša Novakov; Tatjana Stevović i Damjan Popadić; Ljuba Arsić i Dalibor Adamov; Maria Sabov i Marko Simijonović; Violeta Stokić i Saša Arsenijević; Svetlana Nikolić i Vladan Čikara; Dijana Simić i Željko Restak; Milica Vučković i Pero Musa.

Ratomir Čolović 1942.; Jovan Tanasijević 1950.; Milodar Pavlović 1926.; Jovan Krišanov 1932.; Danica Petrović 1934.; Blaž Lapić 1927.; Zorica Aleksić 1944.; Dragoljub Milosaveljević1933.

- Budite ono što jeste i živite punim plućima, jer kao što moja drugarica, Sandra, kaže ;"život je ekskurzija!"

Istraživanja pokazuju da 50% aerozagađenja u velikim gradovima potiče od saobraćaja. Na nivo zagađenosti vazduha utiču starost, odnosno kvalitet vozila, zatim kvalitet goriva, propusna moć ulica, plan saobraćaja unutar jednog grada (između ostalog i to da li postoje prstenovi koji vode tranzitni saobraćaj van grada), organizacija gradskog saobraćaja, položaj grada, meteorološke prilike područja i dr.

U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem, najprisutniji su: ugljen monoksid, benzen, azot dioksid, formaldehid, toksični metali, npr. olovo, policiklični aromatični ugljovodonici, pre svih benzo(a)piren (BaP), koji nastaju iz nepotpunog sagorevanja dizel motora.

Ekonomski razvijeni gradovi značajno su smanjili prisustvo sumpor dioksida (SO₂), čađi, olova, ali je u njima čest problem prizemnog ozona koji se javlja od smeše izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. U posledenjih desetak godina, u Evropi se posebno prati količina mikročestica (od 2,5 mikrona i manje) za koje se smatra da se dobrim delom izdvajaju iz dizel goriva. Bez obzira na to što su u visokorazvijenim zemljama uspeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa, i dalje se beleži visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta, astme), čiji je, prema procenama, jedan od glavnih uzročnika upravo saobraćaj.

Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0,1 nanograma po metru kubnom. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)R prisutan u vazduhu više od jednog mikrograma, svakog dana u toku godine, za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.000 stanovnika devet oboli od raka pluća. U gradovima Srbije se beleži stalno povećanje B(a)R-a, on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i jedan mikrogram. U jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće, jer B(a)R nastaje i kao produkt nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Na primer, u Beogradu je saobraćaj dominantan izvor zagađenja vazduha, u periodu van grejne sezone, a u toku grejne sezone njegov udeo je 40-50 procenata od ukupnog zagađenja. Toplifikacija i gasifikacija pomoći će da se efekat zagađivanja vazduha od zagrevanja smanji na minimum. Važno je, mada ne uvek i jednostavno, promeniti navike, a veliku ulogu tu može da odigra prosvećivanje stanovništva u zaštiti životne sredine.

Dizel motori, koji se odlikuju ekonomičnošću i velikim obrtnim momentom, imaju izražen problem sa povećanom emisijom čestica čađi. Ove sitne čestice sa lakoćom ulaze u naše disajne organe i završavaju u plućima, gde proces njihove razgradnje traje od šest meseci do godinu dana. Najveće zlo leži u činjenici da sitne čestice čađi za sebe vezuju otrove koji su formirani u cilindrima pod izuzetno visokim pritiscima i temperaturama. Pored toksičnih, njih odlikuju kancerogena i mutagena dejstva i kao takve, ove supstance predstavljaju ekstremnu opasnost po zdravlje. Pored čađi veoma opasno dejstvo po okolinu (a posebno na biljni svet) ima olovo do čije emisije dolazi razgradnjom tetraetilolova, jedinjenja koje se koristi kao antidetonator motornih benzina.

U letnjim, tropskim danima, na periferiji starčevačkog centra, naš sugrađanin Pera Aća redovno osvežava Starčevce slatkim plodovima. U razgovoru sa Perom koji se već tradicionalno svakog leta pojavljuje na istom mestu, saznali smo nešto više o njegovim počecima bavljenja ovim poslom.

- Moji roditelji su se bavili poljoprivredom i ja sam odrastao pored njih, na selu. Čim sam porastao toliko, da mogu da vodim konja, okopavao sam kukuruz i radio ostale poljske poslove. Tokom letnjeg raspusta čuvao sam lubenice od vrana, a morao sam da sedim u njivi do sumraka, pa zbog toga nisam mogao da se igram sa vršnjacima. Prodavao sam lubenice najpre u Vojlovici. Tada sam još uvek bio dečak. Tako sam provodio radno i slobodno vreme, sve do polaska u srednju školu. Vremenom, zaposlio sam se u industriji, a tada je lubeničarski centar postao Banatski Brestovac. Međutim, ljubav prema lubenici nije jenjavala i ja sam nastavio da se interesujem za nju.

Poslednjih godina, okolnosti su htele da ponovo počnete ozbiljno da se bavite lubenicom...

- Naime, postao sam tehnološki višak u preduzeću i ostao bez posla, pa sam morao da se snalazim. Tada sam se ponovo ozbiljnije posvetio lubenici. Poslednjih desetak godina prodajem lubenicu i dinje u centru Starčeva, a doprema mi partner iz Banatskog Brestovca.

- Ove godine lubenica nije uspela. Nešto je propalo u startu od velike količine kiša i hladnoće, a nešto je uništio grad. Tako su u Starčevu ostale dve ili tri njive pod ovim usevom, a situacija je slična i u Banatskom Brestovcu. Zato je cena nešto viša nego prošlih godina, tako da lubenica trenutno košta 50 din/kg, a dinja 60 din/kg, a da li će biti jeftinije, videćemo.

Banatski ratari zahtevali su otkupnu cenu pšenice od 15 din/kg i hitnu obustavu uvoza mleka, argentinskog mesa i čileanskog luka. Međutim, država je odlučila da otkupi 120.000 tona pšenice, a od toga 70.000 tona po ceni od 12 dinara, što je prosečna cena u poređenju sa zemljama u regionu.

Žetva strnih žita počela je posle 1. jula, što se ne pamti u poslednjih 25 godina. Naravno, tome su doprineli nepovoljni vremenski uslovi. Količina padavina u junu mesecu, u Starčevu, iznosila je 83,3 ŠmmĆ vodenog taloga. Obilna kiša i prohladno vreme uticali su i na kvalitet zrna, a prinos je nešto manji od očekivanog. Pored toga, na nekim njivama, pšenica je u manjem procentu polegla, negde su napadali žižak i žitna stenica, a i fuzarijum je uzeo svoj danak. Prosečan prinos ove godine je oko 4,5 t/ha. Žetva ovih dana doživljava kulminaciju i realna su očekivanja da u Starčevu bude završena do 20. jula.

Ambrozija je vrlo opasan i prilično rasprostranjen korov u našoj zemlji. To je introdukovana vrsta, kod nas prenesena sa prostora Hrvatske i Mađarske krajem osamdesetih, odnosno početkom devedesetih godina prošlog veka. U Srbiji se zove i pelenasta ambrozija jer podseća na crni pelen. Morfološke karakteristike ove biljke su: višestruko deljena liska (prstasto više nego perasto) i sitni žućkasti cvetovi. Biljka je sklona neoteniji, što znači da u normalnim uslovima može da poraste i do dva metra, a u nepovoljnim uslovima ostavlja seme koje se razvija tek kad se steknu povoljniji uslovi za razvoj. Na taj način ambrozija preživljava. Izbacuje veliku količinu polena i ima razvučeno cvetanje i plodonošenje. Ne bira zemljište i može da bude ruderalni korov. Vetar nosi seme, a ono ostaje do pojave snežnih dana. Polen ambrozije je vrlo štetan. Kada polenovo zrno padne u vlažnu sredinu, npr. na sluzokožu disajnih organa, ono odmah klija i pri klijanju oslobađaju se materije koje izazivaju alergiju. Pored respiratornih alergija, izaziva različite nadražaje, suvi kašalj, otežano disanje, curenje nosa i dr. Iz ovih razloga apelujemo na naše sugrađane da uklanjaju ovu biljku iz korena, a ne da je kose, gaze ili zalamaju stablo jer nje ima svuda oko nas. Seme može putem vetra da se prenese na velike udaljenosti. Redovno je ima u parkovima, okućnicama, kraj puteva u naseljenom mestu i u polju.

Besnilo je bolest koja napada sve vrste sisara. Izazivač je virus koji napada nervni sistem domaćina. Besnilo se prenosi putem zaraženih izlučevina, pre svega pljuvačke (ugrizom). Glavni prenosioci u naseljenim mestima su nevakcinisani psi i mačke. Van naselja prenos vrše lisice, vukovi, tvorovi, pa i neke vrste slepih miševa. Do infekcije domaćih životinja dolazi najčešće kada dođu u kontakt sa zaraženim divljim, a čovek može biti inficiran i od divljih i od domaćih životinja.

Najčešće obolevanje kod ljudi se dešava u sredinama gde se ne vrši redovna vakcinacija pasa i gde postoji kontakt pasa i ljudi sa divljim zverima. U našim uslovima, pri pomenu besnila, pored pasa, najčešća asocijacija je lisica jer ona ima osobinu da ulazi u naseljena mesta tokom zime i pustoši kokošinjce. Lisica (Vulpes vulpes L.) vrlo je rasprostranjena na prostorima naše zemlje. U starčevačkom ataru, lisičije rupe se mogu pronaći u polju, pored kanala. Vrlo je prilagodljiva i teško joj je prići na domet puške zbog njenih izuzetno izoštrenih čula. Lisica se hrani raznovrsnom hranom, od voća, insekata, puževa, pa do mesa sitnih glodara, pernate divljači i zečeva. Jede i lešine životinja koje nađe u lovištima, pa ima određeni sanitarni značaj. Životni vek joj je maksimalno 15 godina, ali najčešće žive 7-8 godina.

Pokušaji vakcinacije lisica nisu dali zadovoljavajuće rezultate, pa se one izlovljavaju, tj. smanjuje im se broj u polju. Izlovljavanje je aktuelno tokom cele godine, a najbolje je zimi jer je krzno tada najkvalitetnije.

Cene domaćih proizvoda na starčevačkoj pijaci evidentirane su do polovine juna meseca.