Komentari

 Neko je u ritmu vuvuzela navijao za Gance, neko kisnuo uz Bajagu, “Ortodokse“ i ostale na stanovitom dešavanju , a neko, verovali ili ne, do duboko u noć  grickao nokte od nestrpljenja, do saznanja ko će poneti “laskavi“ epitet - pinkovski najfarmer! Kažem, verovali ili ne, jer  da nam je neko pre 20-ak leta platio da gledamo takvo što, verovatno bi grohotom povratili ili sočno pljucnuli nepristojnog ponuđača! Međutim, danas je TO bez konkurencije ubedljivo najgledaniji TV šou. I ne samo TO, nego i masa drugih sado-mazo-vređ-psov-trt riljalitija...

U epizodi:  Farma srama

Tračoslava (cupkaše na izvesnoj pijaci budno isčekujući):  - I, komšo, ka' će pristignu ovi? Jal spremno oružje, jal paradajz baš dobrano gnjecav?

Šeširdžija (smušen seđaše na izvesnoj pijačarskoj tezgi):  - Jes, baš plesnjiv! Sam', slatka komšinka, ta, što smo baš morali tako zorom zoriti? Viš' da i' još nemade! A, jopet, što tol'ko zdravo mrziš tog kosatog?! Ipak je on neki Lala.

Tračoslava (žučno):  - E, komšo, nemoj sade ti men ' to?! Pa, zar n e pojmiš kol'ki je to zlotvor i manijak. Ma, ne samo to nego  narkoman  i, možda! Šta, možda, ma, sigurno je ubica, sigurno! Vi'š kako ma'nito gledi!

Grmalj (sa gajbicom pardajza u jednoj i litračom žute tekućine nepoznatog porijekla u drugoj ruci):  - Hik, a no što je no gadan za svije pare! Ma, to t' je crni đavo, pravi 'itler! Treba ga metnut' u gasnu komoru! E, neće on maltretirat' mojega zemu... Al' spremno ga čekamo u punom stepenu borbene gotovosti. Za svaki slučaj ja uzo još dvije gajbe jaja što im istek'o rok! Evo, neki baja prodava tu iza ugla! A, vid' što smrđi! (razlupa jedno)

Sponzorojka (skockana, sa prijateljicom kupovavši neke pečurke i druge afrodizijake):  - Mis'im, haos, pa ovo štipa za oči! Zn'či koji seljaci se lože na onog mentola! Koji kreten, a sinoć mu onaj moj slatkiš j... kevu za medalju! Matori se us.. u ga'e i pobeg'o u krevet!

Grmalj (ljutito):  - Ma, jok! E, neć bit! Samo se sklonio od budalu, jer je pametniji! I, zato će pobijedit' brez po muke! A, pokazaće on tom uličaru kad iziđu! E, kad ti moj zemo skupi svoju mafiju ima ga zakače za j...

Student (pazareći voće): - E, nikada bolje voće na pijaci! Tako je to, kada fanovi u isčekivanju svojih (ne)omiljenih likova proberu sav trulež. Bar zbog nečega vredi ono smeće od “Farme“!

Grmalj:  - Uf, hik, ma nemo' ti tako da nazivlješ moju omiljenu epizodu. Ja t' to obožavaaam, jedino što me ona šestorica idu na živčani system...

Student:  - Da, samo ta šestorica su đavoli. A, ovi drugi su božanska bića, pravo oličenje čednosti! I tako misli polovina zemlje, dok je druga polovina je ubeđena u suprotno! A, dok se dve zavađene strane spreamju za sveopšti rat kataklizmatičnih razmera, treća trlja ruke i broji kintu!

Grmalj:  - Ma, hik, bitno je da moj zema pobjedi, jer je pošten i mučen i dobar čo'ek! Aj, živio za mojega zemu, klo, klo...

Student:  - Tako je kad rialiti zaraza dobije pandemske razmere totalnog rata. Samo TO kod nas dobija, ipak, jednu posebnu notu neslućenosti! Što bi jednom rekao jedan naš slavni glumac - može se živeti ako se ne zna gde je Cejlon, ili kad je kralj Milutin došao na presto, ili bez posla, obrazovanja, odmora, plate, penzije, zdravlja, ali  bez TOGA se jednostavno ne može jer TO prožima sve pore našeg društva.  Obrni-okreni, s obzirom na tematiku, možda je pravi naziv za TO -  RILjALITI.

            I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da “riljaju“ do pobede, koja će u svakom slučaju biti pirova...

* * *

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je vreli zemaljaski dani nesnosno cure, požnjan je prosečan rod žita, odbreno je 30 novih pokrajinskih miliona za izgradnju vrtića, omladina se svake noći okuplja na Trgu, a od 27. jula, posle grandioznog Eh-Ju rok festa, usred finansijske krize, simboli;nim sredstvima, ponovo nas očekuju tradicionalni “Dani druženja“ i to po 15 put! Ovoga puta začinjeni jednim pravim rijaliti šou-programom - sučeljavanjem nesalomivih ultimat-fajtera. Zato pohitajte na stadion Borca 7. avgusta od pola osam...

Jordan Filipović

Letnji ribolov

Na ovu temu podsetio me je moj školski drug Franjo Radočaj koji je u prošlom broju naših  novina pričao o pecanju na starčevačkim kanalima. Nekada je bilo malo pecaroša na kanalima iako su bili bogati ribom kao što i danas Franjo tvrdi. Ljudi jednostavno nisu imali toliko vremena da sede pored neke vode i čekaju da im riba dođe na udicu, ali je zato bilo alasa koji su se profesionalno bavili ulovom ribe na Dunavu ili Tamišu tako da je selo može se reći bilo dobro opskrbljeno ribom. Tradicija prehrane ribom može se reći i nije baš postojala.Riba se jela u doba postova  i u posebnim prilikama tj. u doba kada se nije jelo ostalo meso. U našoj familiji, s obzirom da mi je pradeda bio alas na Dunavu, važilo je da se bar jednom nedeljno  priprema riba za jedan od obroka. Čak smo i svi u familiji vrlo rado jeli ribu. Obično je to bio dunavski šaran ili dunavska somovina, a u krajnjem slučaju i ono što su alasi ponudili. U tom ulovu ribe važnu ulogu igrali su naši starčevački kanali, kojih je bilo kako u  ataru tako i u ritu.

Imali smo njivu u Mariafeldu, blizu Dunavskog nasipa, a to je već spadalo u Ivanački rit. Kako je tamo bio posađen  vinograd, jagode i breskve, a zemlja je bila dobra i za baštovanluk, tako se tamo skoro svakodnevno moralo ići, jer je svaki dan bilo posla, što u jagodama kad su se brale, što u vinogradu, a bašta se svaki čas morala pleviti, a kad je došlo mlado povrće, trebalo ga je spremati za utorak i subotu kad se nosilo u Pančevo na pijac. Na njivi se obično bilo po ceo dan i tek predveče se išlo kući. Konj je polako vukao kola, moj deda Fićo je kočijašio, majka Liza je usput trebila grašak za večeru ili je pripremala nešto drugo da ne gubi vreme. Put je išao uz kanal koji se protezao skoro od nasipa pa sve do prve vekternice gde je bila ćuprija. U kanalu je uvek bilo vode i koliko se sećam nikada nije presušio s obzirom da je to rit i da je sve dosta podvodno. Ipak u ovo doba godine vodostaj je bio relativno nizak tako da se po kanalu moglo gaziti i voda nije bila dublja od pasa. Kanali su se dobro održavali, voda je bila čista, čak i bistra, ali barskog bilja kao što je rogoz uvek je bilo. Bilo je i ribe. Kako je i moj deda Fićo odrastao pored Tamiša, to mu  voda i riba nije bila strana, pa je i on naročito leti voleo da pojede frišku ribu. Prilika je bilo kad smo se vraćali iz Marijafelda. Zaustavio bi kola u kraj puta, sišao s kola, skinuo pantalone i onako u dugačkim belim gaćama sišao do vode u kanalu. Kad je ušao u vodu skinuo bi gaće, zavezao nogavice i s gaćama kao mrežom prošao kroz vodu. U nogavicama se začas našlo ribe. Bilo je tu koji linjak, šarančić, cikov, koja crvenperka. Sve što se ulovilo istreslo se u kotaricu, prekrilo s travom koje je uvek bilo u kolima i nastavilo put kući. Kod kuće se riba brzo očstila, odmah ispekla  i tako smo znali povremeno imati slasnu večeru.

Pored ovakvog načina ribolova za vlastite potrebe tj. za slučaj kad se htela brzo zadovoljiti želja za promenom u jelovniku, naši Starčevci znali su često i košarati po Nadelu ili po kanalima, kada se ulovilo puno više ribe i koja se obicno podelila među komšijama, a vrlo retko prodavala. Osladite se i ovo leto friško ulovljenom ribom na ovakav starinski način, ili ih upecajte, kako to predlaže moj školski i ne zaboravite da je riba zdrava hrana.

Vinko Rukavina

Za i protiv Turske

            Ekonomski napredak Turske u poslednjih par decenija i veliki napori turskih vlasti da ispune sve uslove, kako bi se i njihova zemlja našla u društvu evropskih država, ne mogu se poreći. Koliko je Evropska Unija spremna za prihvatanje novih izazova i koliko je voljna da izađe u susret težnjama moderne Turske, pitanja su koja muče građane Evrope, ali i evropske lidere, od samog apliciranja Turske za pristupanje EU davne 1959. Međutim, u vreme najnovijih svetskih ekonomskih nestabilnosti, deset godina nakon što je Turska zvanično postala kandidat za članstvo u EU, nameće se dilema da li je u ekonomskom smislu sada Evropa više potrebna Turskoj, ili Turska Evropi.

            Od svetskih ekonomskih sila poslednjih meseci stižu pohvale turskoj ekonomiji. Objavljeno je da je Turska uspešno prevazišla globalnu ekonomsku krizu i upućene su pohvale vladi, koja je za vreme ove krize pokazala jaku ekonomsku moć. Visoki predstavnici Svetske banke konstatovali su da je kriza u Turskoj okončana, a da je ekonomski napredak Turske mnogo veći od prosečnog povećanja. Da je sada Turska više potrebna Evropi, nego Evropa Turskoj, govori i činjenica da ekonomski rast Turske za prvi kvartal ove godine iznosi 11.4, što je najviša stopa ekonomskog rasta posle Kine. Svakom ko je skoro posetio Tursku, jasno je da njoj zaista nije mesto u EU, ali ne zato što je EU napredna, već potpuno obratno. Za razliku od EU, Turska je u silnom ekonomskom usponu, što je vidljivo na svakom koraku. Turski zvaničnici kao glavne prepreke približavanju Evropi smatraju evropsku ksenofobiju i predrasude, kao i činjenicu da je u Turskoj stanovništvo većinski muslimansko. Toj konstataciji u prilog ide i najnovija inicijativa, koja stiže iz Bugarske. Naime, bugarska stranka VMRO, u aprilu ove godine počela je prikupljanje potpisa za organizovanje nacionalnog referenduma protiv članstva Turske u Evropskoj Uniji. Akcija je počela u Sofiji, a namera VMRO je da prikupi neophodnih, po zakonu, između 200 i 500 hiljada potpisa za nacionalni referendum. Prikupljanje potpisa organizovano je u većim gradovima Bugarske, a građani koji žele da podrže akciju, mogu to da učine i preko interneta. Koliko je ova akcija ekstremistička, može se zaključiti na osnovu podatka da su u Bugarskoj Turci najveća nacionalna manjina, sa procentom od 9,6 odsto od ukupne populacije.

            S druge strane, jedna od najvećih zamerki EU prema Turskoj jeste njeno nedovoljno poštovanje temeljnih ljudskih prava nemuslimanskom stanovništvu, civilna kontrola nad vojskom i otvaranje vazdušnih i morskih luka na Kipru, koji je članica EU. Odnos Turske prema Kurdima i hrišćanima, koji je daleko ispod svakog nivoa, kao i još uvek postojeće i neprihvatljivo poricanje genocida nad Jermenima, činjenice su koje Zapad u mnogome zamera Turskoj. Turska je u svojim pretpristupnim pregovorima otvorila tek 11 od 35 poglavlja koja moraju da budu zatvorena, kako bi se moglo pristupiti EU. Prema evropskim analitičarima, ona još najmanje 10 godina neć ispuniti uslove za pristup Europskoj Uniji.

            Diskriminacija Turske u njenim evropskim težnjama može izazvati negativne posledice, naročito kod muslimanske populacije. Istovremeno, primanje Turske u EU, muslimanima bi bio pozitivan znak i dalo bi im podsticaj da se mogu osećati ostvarenim u zapadnom svetu. Odbijanje Turske od strane EU, doprineće da se ne samo muslimani u celome svetu, već i svi ljudi osećaju izdvojeno i izolovano od Zapada. Svima je jasno da evropska javnost u ogromnoj većini ne podržava ulazak Turske u EU. Mnogi evropski lideri, kao i visoki zvaničnici, javno su se saglasili da Turskoj, po njihovom mišljenju, nije mesto u Evropskoj Uniji. Koliko je Turska spremna da se suoči sa realnošću i prihvati privilegovan status, što je najviše što u ovom trenutku Ankara može dobiti, pitanje je koje se što pre mora postaviti aktuelnoj turskoj političkoj garnituri. Ono što Evropa mora da učini, kako se njeni građani islamske veroispovesti ne bi osećali diskriminisanima i odbačenima, jeste rad na integraciji muslimana u društveni i javni život, kao i sprečavanje getoizacije i revolta te populacije, izazvanog delovanjem desnih i ekstremističkih političkih struja, na koje nije imuno tradicionalno evropsko društvo.

D. Mergel

 Vrh strane