|
Kultura
MIODRAG MLADENOVIĆ,
ARHITEKTA
Neolit u Starčevu
”Prva iskopavanja na lokalitetu u blizini
Starčeva obavio je davne 1939. godine Miodrag Grbić, a onda su posle II
Svetskog Rata tu radili Milutin Garašanin i njegova supruga. Od kada je
ta neolitska kultura detektovana, Starčevo ima tu privilegiju da se ceo
jedan kulturni korpus neolitske kulture naziva imenom Starčeva. Ta
kultura je kasnije otkrivena i na drugim lokalitetima na Balkanu i u
srednjoj Evropi. Taj kulturološki razvoj nikako ne treba zaobići u
daljem razvoju sela”, priča arhitekta Miodrag Mladenović.
Vi imate
ideju kako od toga napraviti turističko mesto?
- Da. Mi ćemo uraditi repliku jednog neolitskog
naselja i pokazati kako se živelo na tim prostorima uključujući sva
saznanja koja imamo na osnovu istraživanja Starčevačke kulture. Danas
smo u situaciji da razmišljamo koliko je to isplativo...
Pa da li
je isplativo?
-
Beograd, grad sa dva
miliona stanovnika, koji kao novootkrivena destinacija, privlači sve
više turista, a mi smo blizu. Imamo i izlete i ture koje se prave tokom
Dunava od Novog Sada, Beograda sve do Đerdapa, ali sa leve strane
Dunavom, kada putnici krenu, ne događa se ništa. Imamo Beograd, Vinču,
Smederevo, Kostolac, Lepenski vir, ali sa vojvođanske strane nemamo
ništa. Zato bi ovo bio vrlo interesantan projekat jer bi se Starčevo
uključilo u tu globalnu priču.
Gde bi
se nalazilo to turističko mesto koje zamišljate?
- Tamo gde su iskopavanja završena. Napravili
bismo repliku naselja iz doba neolita i prikazali bismo duh života u tom
periodu. Međutim, vrlo je važno da se ceo projekat osmisli tako da se
otvore i nova radna mesta.
Za sada
je ovo samo ideja. Kada će biti napravljeni neki prvi koraci?
- Već u septembru očekujemo prve korake, ali
morate znati da je to dugotrajan proces. Zbog globalnog, regionalnog,
podunavkog značaja tog projekta računamo i na podršku inostranih fondova
i zakucaćemo na sva vrata koja možemo. Planiramo da dobijena sredstva
usmerimo i na nastavak istraživanja jer je to jedini način da saznamo
više o tome šta se to dešavalo u Starčevu pre 7500 godina.
Postoje
li takve stvari još negde u svetu?
- Postoje u Engleskoj, Nemačkoj, ali nam nije
namera da iskoristimo tuđe ideje, već model razmišljanja. Starčevo bi sa
takvim sadržajem postalo centralna funckija Grada.
Ivana Vojnović
ISTORIJA
Bombardovanje
Jugoslavije i Starčeva
Tokom bombardovanja SRJ 1999. godine Pančevo i
okolina su bili na meti udara bez prekida tokom cela tri meseca, koliko
je agresija i trajala. Ciljevi NATO-a bili su pre svega industrijski i
vojni objekti, pa je prisustvo južne industrijske zone i vojnih objekata
razlog što su Pančevo i okolina bombardovani čak 30 puta. Veliki broj
teško obolelih u Pančevu, pre svega od kancera, jedna je od najvećih
posledica vazdušnih napada na petrohemijsku industriju.
U tom periodu, Starčevci su posebno bili
zabrinuti, jer je južna zona u neposrednoj blizini mesta. Mnogi su
utočište tokom bombardovanja potražili van Starčeva, a oni koji su
ostali, svakodnevno su bili suočeni sa strahom i strepnjom. Za vreme
najvećih udara na Petrohemiju, Rafineriju i Azotaru, ni Starčevo nije
bilo pošteđeno rekordno visokog zagađenja, koje se tih dana raširilo
celim gradskim područjem.
Poslednjeg meseca bombardovanja na udaru se našla
Mala ulica u Starčevu. U utorak 11. maja 1999., dvadesetak minuta nakon
14 sati, tokom vazdušne opasnosti, uništena je kuća porodice Vuković u
Maloj ulici, a oštećenje su pretrpele i kuće familije Bogut. Eksplozija
je potpuno razorila novu spratnu kuću Vukovićevih i znatno oštetila
prateće objekte u istom domaćinstvu. Nakon eksplozije je izbio požar, pa
su morale da intervenišu i vatrogasne ekipe. Tom prilikom su povrede
zadobili Luka Vuković (1929.), Roza Vuković (1931.), koji su zbog težine
povreda odmah prebačeni u bolnicu, Savka Lobor (1934.), Marijana Bogut
(1984.) i Dragan Modošan (1981.) iz Dolova, koji se u trenutku
eksplozije zatekao preko puta pogođene kuće. Sada već pokojni Luka
Vuković, poznati starčevački harmonikaš, vlasnik kuće koja je pogođena,
tada je za “Pančevac“ izjavio sledeće: “- Kada sam čuo avione, krenuo
sam u dvorište da premestim traktor. Nisam čuo fijuk, već me je jaka
eksplozija oborila na zemlju. Potom me je zasuo šut, a vatra mi je
oprljila lice. Nisam ni znao da je supruga pošla za mnom. Kada me je
doviknula, video sam da leži sa druge strane i da joj je noga
polomljena“.
U tadašnjoj štampi, ovaj događaj je okarakterisan
kao udar projektila NATO-a na civilne ciljeve, međutim, vremenom je
postalo jasno da je objektivno mala materijalna šteta i slabiji
intenzitet eksplozije, rezultat pada projektila domaće avijacije. To do
danas nije potvrđeno od strane nadležnih, a u razgovoru sa članovima
porodice Vuković, dolazi se do saznanja da na njihovu adresu još uvek
nije došlo obeštećenje, niti bilo kakvo izvinjenje, a pomoć je jedino
stizala od starčevačkih vlasti. Kuća još nije obnovljena, a Roza Vuković,
koja je tom prilikom bila najteže povređena, još uvek ima zdravstvene
probleme nastale usled pada projektila.
Bombardovanje Jugoslavije je ostavilo velikog
traga na svakog od nas, za sve je to bio period briga, strepnje i straha
za sopstveni život i život svojih najdražih. Starčevo je imalo tu
nesreću da bude u neposrednoj blizini događaja, nadomak hemijske
industrije. Posle 11 godina od ovih nesrećnih dešavanja, možemo samo da
se nadamo da nam se slično neće ponoviti i da je konačno nastupio period
trajnog mira na našim prostorima.
D. Mergel
Vrh
strane
|
