Društvo

Meštani “žabarskog“ kraja organizovali druženje i takmičenje u spremanju riblje čorbe. Celodnevno druženje nije pokvarila ni kiša, a već se najavljuje i nova manifestacija pod istim imenom

Naši sugrađani, meštani “žabarskog“ kraja u nedelju 19. septembra organizovali su prvu “Žabarijadu“.

Inicijatori ovog događaja su Saša Filipović Jagut i Oliver Kostić Gulja, koji kažu da pored ideje da se organizuje ovaj događaj veliku pomoć i podršku su dobili od celog kraja u kome žive. Dodaju da se u njihovom kraju a predpostavljaju u svim krajevima Starčeva javlja netrpeljivost među komšijama, prijateljima i da se ljudi sve manje druže.

- Smisao je bio da jednog nedeljnog popodneva pozovemo sve ljude iz našeg kraja i tako organizujemo prvu “Žabarijadu“ na kojoj bi se svi prijatelji i komšije pomirili uz kuvanje riblje čorbe - kažu organizatori i dodaju: - Više smo nego zadovoljni odzivom takmičara i građana koji su taj dan izveli svoju decu i svi zajedno se lepo proveli. Smatramo da su sve riblje čorbe bile pobedničke iako je žiri izdvojio tri po njihovom ukusu najbolje.

Od 18 prijavljenih kotlića prvo mesto je pripalo Lazaru Cetiću, drugo mesto je zauzeo Nemanja Ilić a treće mesto je pripalo Milici Kostić.

Veliku zahvalnost organizatori duguju sponzorima koji su im izašli u susret, a to su Kole Leonardo, Saša Prvulj, Željko i Darko Lazić, Miki Gorunović, Veljko Cvećar i Tomislav Lukić.

Sledeće godine “Žabarijada“ će biti otvorena za sve građane Starčeva a predlog je da meštani ostalih krajeva našeg mesta organizuju slične manifestacije na kojima bi se svi zajedno družili.

Starčevci znaju da je negde na početku našeg mesta, ka Rafineriji, nekada postojalo neolitsko naselje,ali o tome ne znaju previše.


Janez Rajkov	Mirko Jakovljević	Dušan Škrbić	Radovanka Đurišić

Milan Drinjak	Mirko Vukotić	Milena Kos	Leposava Rogić

- Čuo sam za neki stari grad kod Rafinerije iz doba neolita. Po pričama nekih ljudi znam da su tamo bila neka iskopavanja, ali kada i šta je konkretno tamo nađeno stvarno ne znam.

- To vam je naselje iz starog veka u kome su ljudi živeli. Jedno je od najstarijih na ovim prostorima. Vršena su razna iskopavanja a šta je tačno iskopano baš i ne znam.

- Negde imeđu Rafinerije i Pančeva je postojalo neko naselje iz starog doba. Neki naši arheolozi su vršili neka iskopavanja i verovatno našli nešto što im je interesantno.

- Pa nešto sam čula ali ne znam baš mnogo o tome. Negde kod Rafinerije je neko nešto iskopavao i pronašao jedno od najstarijih ljudskih naselja u Evropi.

- Neki narod je davno postojao. Po njemu se naš park zove neolit. Iskopavanja su vršena ali ja mislim da još uvek ni istoričari ne znaju šta je i gde je to tačno bilo.

- Ja sam prognano lice i o tome ne znam baš ništa. Znam samo da se naš trg zove Trg neolita, ali se nisam raspitivao šta je to i po čemu je dobio ime.

- U razgovoru sa prijateljima sam čula da je nekada davno postojalo neko naselje. Ne znam gde se tačno nalazilo. Ono što sam davno o tome učila u školi sam zaboravila.

- Čula sam da su neki ljudi iskopali neke predmete. Kažu da je nekada davno u okolini Starčeva bilo neko naselje. Mislim da se o tome jako malo zna.

Tokom novembra i decembra Kreativni kulturni klub sprovodiće projekat za mlade “I ti se pitaš“, podržan od strane Kancelarije za mlade grada Pančeva. Projekat podrazumeva obuku i uključivanje mladih u timski rad, aktivizam i volonterizam, istraživanje potreba i osnaživanje identiteta mladih. Obuka će se sastojati iz pet radionica izvedenih tokom tri dana, koje će voditi psiholozi i treneri Dragana Lalić i Suzana Krstić. Nakon obuke polaznici će imati priliku da učestvuju u osmišljavanju i sprovođenju kampanje u cilju promovisanja kulturnih vrednosti.

Pozivamo sve srednjoškolce da se uključe u akciju. Kompletan program je besplatan. Za više informacija i prijavljivanje, pozovite telefon: 060/438-1009 ili se javite na e-mail: kreativnikulturniklubŽhotmail.com ili posetite facebook stranicu KKK-a. Koordinator projekta je Tamara Ugarković.

Mia Filipović; Luka Reljić; Aleksa Matijašević; Stefan Arsić; Simona Pejić; Ognjen Rankić; Miloš Zdravković; Aleksandar Gligorin; Darija Petrović; Željko Cvetković; Nikola Petrović; Stefan Mihajlija; Lana Ivković; Anđela Brkić; Teodora Tanasijević.

Danijela Đurđević i Srđan Čolović; Adrijana Dimić i Radivoj Suša; Anđela Džunić i Darko Tomić; Bojana Romčević i Vladimir Tasić; Sanja Stešešen i Nabojša Petrović.

Bogoslav Vidojević 1961.; Cvetko Jovanović 1924.; Ivan Penkov 1939.; Jovo Radanović 1918.; Sava Iričanin 1923.; Pero Musa 1944.

Starčevački poljoprivreni praktičar i etuzijasta, Vasa Ilišev, kojeg naši sugrađani bolje poznaju pod nadimkom Vasa Baranda, odrastao je u Lenjinovoj ulici, u kući sa brojem 72, blizu nekadašnje osnovne škole. Vasa je otac dve kćerke: Ivanke i Kamenke, obe su u službi veterine. Ivanka ima kćerku Vericu i živi i radi u Pančevu, a Kamenka ima kćer Iskru i živi i radi u Beogradu. U razgovoru sa Vasom, saznali smo kako se nekada počinjalo sa poljoprivrednim delatnostima i kako to izgleda danas.

- Moj otac je bio jedan od osnivača starčevačke zadruge i dugogodišnji kooperant. Ja sam, verujem zahvaljujući njegovim zaslugama i porodičnoj tradiciji, nastavio da budem kooperant. Inače, bio sam ambiciozan i imao sam čvrstu volju da se bavim poljoprivredom. Kad su mi roditelji umrli, kupio sam kuću i pet lanaca zemlje. U “Utvi“ sam radio 40 godina i tamo sam postepeno napredovao u službi. Medutim, ljubav prema zemlji oduvek je postojala u meni. Plata u “Utvi“ bila je mala, ja sam imao dve male devojčice, pa je moralo još nešto da se radi.

- Bio sam jedan od prvih koji su kupili pneumatsku mašinu u selu, zatim kombajn i tako sam vršio usluge za koje sam bio dobro plaćen. Od tog novca, izdvajao sam po malo i kupovao zemlju. Imam ukupno dvanaest jutara zemlje i još toliko pod jednogodišnjim zakupom. To su površine koje zadovoljavaju moje potrebe.

- Nekada sam gajio šećernu repu, suncokret i soju. Sojina sačma mi je bila potrebna jer sam, do pre dve godine, imao malu farmu svinja. U toj farmi bilo je 16 krmača. To sam, na žalost rasprodao, pa mi je ostalo samo pet krmača, ali nameravam ponovo da obnovim farmu. Moje potrebe prema ratarskim usevima direktno su vezane za uzgoj malo domaćih životinja i dvadesetak ovaca, koliko sada imam. Danas gajim kukuruz na dvanaest lanaca zemlje i suncokret na šest i po lanaca. Ove godine, na žalost, soju nisam sejao.

- Prinosom suncokreta sam zadovoljan, kukuruz je solidan, ali krajnju reč ću dati tek nakon berbe.

- Od poljoprivrede može da se živi pod uslovom da se od države dobijaju subvencije i da se rade veće površine.

Žetveni radovi u Starčevu u punom su jeku. Berba suncokreta je završena. Kvalitet i prinos suncokreta i pšenice ove godine nisu na zadovoljavajućem nivou, makar kada je reč o južnobanatskom okrugu. Prinos suncokreta u našem ataru je oko 2 t/lancu. Berba soje je uveliko u toku i privodi se kraju. Očekivanja su da prinos bude visok. Berba kukuruza i dalje traje, a očekuje se da ovi radovi kulminiraju početkom oktobra. Kukuruz je ove godine, zahvaljujući obilnim padavinama i toplom vremenu u fazama od nalivanja zrna, pa do poslednje faze zrelosti, odlično rodio i očekuje se izvanredan prinos. Uskoro će njive biti prazne, pa je već vreme da se potanjiraju one površine, na kojima je planirana setva ozimih useva.

Vlada Republike Srbije je odobrila pet miliona litara jestivog ulja iz robnih rezervi, koje će se naći u maloprodajnim objektima, po ceni do 119 din/l. Na ovaj način sprečena je nestašica i najavljivano poskupljenje ulja od 140 din/l.

Količina padavina u Starčevu, u julu mesecu iznosila je 57,5 mm vodenog stuba, a u avgustu 54,5 mm. Septembar mesec bio je suv, sa svežim jutrima i večerima i sunčanim i nešto toplijim danima, što je naročito pogodovalo izvođenju poljskih radova.

Optimalni rok setve pšenice na parcelama koje su na vreme obrane (požnjevene) počinje od 5. oktobra, za sorte koje treba sejati u prvom roku. U ovom slučaju treba sejati sorte koje imaju manji stepen ozimosti. Za setvu ozime pšenice ističe se da je optimalni rok druga dekada oktobra meseca. Najveći problem u jesenjoj setvi može biti nedostatak vlage, dugotrajna suša ili pak, njen suvišak. Temperature u tom periodu su uglavnom visoke još do polovine oktobra, pa uz povoljnu konstelaciju vlažnosti i toplote, može doći do brzog nicanja useva. Pošto je ove godine, zahvaljujući padavinama, zadovoljavajući sadržaj vlage u zemljištu, a temperature su još na visokom nivou, savetujemo starčevačke poljoprivrednike da, ukoliko su završili žetvene radove i nameravaju da seju ozime useve, na vreme počnu sa tim poslom.

U grčkoj mitologiji, Demetra je boginja žita i plodnosti, negovateljica mladih i zelene zemlje, čuvarka braka i svetog zakona. U homerskim himnama naziva se “donositeljicom doba“, što se smatra znakom da je bila poštovana mnogo pre nego što je postala jedna od Olimpijaca. Njen rimski ekvivalent je Cerera. Danas su poznati mnogi mitovi i priče o Demetri, ali je definitivno najpoznatija priča o njoj i njjenoj ćerki Persefoni. Demetra i Persefona su tokom Persefoninog odrastanja bile nerazdvojne i Demetra ju je obožavala. Međutim, jednog dana, dok je Persefona bila na nekoj livadi, zemlja se otvorila i bog podzemlja, Had, povuče je dole sa sobom. Ovaj događaj ima u pozadini jednu priču o raspravi Zevsa i Hada i njihovom dogovoru, u kojem je i sama Persefona bila uključena jer se Had bio zaljubio u nju. Inače, nakon što je Demetra saznala šta se desilo, takav je gnev i tuga obuzme, da za vreme njenog tugovanja nijedno žitno polje nije ništa rodilo, kao da je čitava priroda tugovala sa njom. Videvši da ovako neće moći dugo, Zevs odluči da načini sporazum između Demetre i Hada. Odlučeno je da osam meseci Persefona provodi sa svojom majkom, a četiri meseca sa Hadom. Od tada u narodu postoji verovanje da dok je Persefona sa Demetrom, žitna polja rađaju i daju ogromne prinose, ali kad se Persefona vrati kod Hada, onda četiri meseca sve odumire. Demetrini simboli su klas, narcis i bubamara, dok joj je roda omiljena ptica.

Cene domaćih proizvoda na starčevačkoj pijaci evidentirane su do polovine juna meseca.

Paradajz .......................80 din/kg

Paprika.....................50-60 din/kg

Kupus...........................35 din/kg

Krompir.........................40 din/kg

Šargarepa.....................60 din/kg

Plavi patlidžan...............80 din/kg

Pasulj.........................140 din/kg

Jaja...........................7-10 din/kg

Sir..............................250 din/kg

Jabuke.....................50-60 din/kg

Breskve ......................100 din/kg

Letošnji kik-boks turnir u Starčevu imao je humanitarni karakter. Deo prihoda sa ove manifestacije, upućen je za lečenje malog Alekse Staniškovića. Aleksa je slabovido dete, na desnom oku razlikuje svetlost a na levom ima ostatak vida od 10%. Da bi se taj minimalni vid sačuvao neophodno je lečenje putem elektromagnetnih stimulacija.

Svi oni koji žele da pomognu lečenje malog Alekse, donaciju mogu uplatiti na račun Komercijalne banke broj: 205-1001527967079-59.

Odgovoran odnos prema otpadu i razvoj kulture pravilnog postupanja sa istim je osnova kreiranja zdrave sredine kao zdrave osnove za kvalitetan život. Zbog sve većih količina i svoje štetnosti, otpad se smatra jednim od najvećih problema i zagađivača životne sredine, koji ima kratkorocne i dugoročne posledice na kvalitet i dužinu našeg života, kao i kvalitet hrane, vode i vazduha koji unosimo u naš organizam.

Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom, odnosno ambalažom, koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da radimo, sem da ga bacimo u kantu za smeće. Količine ambalažnog otpada od svakodnevne potrošnje robe koja se koristi u domaćinstvu su velike, jer mi svakog dana sve više kupujemo, a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja, odnosno deponovanja abalaže i ambalažnog otpada. Ako pogledamo u kantu za smeće u svojoj kući, videćemo veliki broj plastičnih kesa, PET flaša (flaše za gazirana pića, sokove....), konzerve, staklene flaše, tegle, flašice od acetona, alkohola, starog papira, celofana i sl. Mali deo od navedene ambalaže je biorazgradljiv, dok veći deo posle odlaganja na deponiju smeća trune godinama, stvarajući nus proizvode opasne po ljude i životnu sredinu (biorazgradljivost je sposobnost supstance da se fizički ili hemijski razloži delovanjem mikroorganizama). Papir, pamuk, vuna su biorazgradljivi.

Većina legalnih deponija u Srbiji, a pogotovo deponija u Starčevu ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline, pogotovo što je stacionirana tik uz reku Nadel.

Korisno i efikasno rešenje u smanjenju već ogromnih količina otpada, naročito ambalažnog, jeste samo u tehnološkom napretku i razvoju građanske ekološke svesti, menjanju naših navika, kao i organizovanim prikupljanjem, skladištenjem i pravilnim upravljanjem sa ambalažom i ambalažnim otpadom. U cilju razvoja moderne politike zaštite životne sredine u Starčevu je potrebno pristupiti izradi plana upravljanja otpadom kao baznog dokumenta koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom (Sl.gl.RS.br. 36/09), član 26. kaže da je proizvođač otpada dužan da sacini plan upravljanja otpadom, što se u ovom slučaju odnosi na Mesnu zajednicu, ili Javno komunalno preduzeće “Starčevac“.

Posebna pažnja treba da se pridaje prevenciji stvaranja ovakvog otpada, pre svega na nastojanju da se otpad izbegne, odnosno njegove količine smanje, ponovno se iskoriste, recikliraju koliko je i šta moguće reciklirati, i tek na kraju ono što je neupotrebljivo odloži na način koji neće biti štetan po okolinu i zdravlje ljudi.

Naravno sem navedenog veoma je bitno šta kupujemo. Treba kupovati proizvode koji nisu štetni po okolinu, odnosno proizvode koji na sebi imaju utisnutu ekološku oznaku. Kupujemo ono što može da se reciklira, odnosno ono što je napravljeno od reciklažnog materijala, izbegavamo plastične kese, izbegavamo proizvode za jednokratnu upotrebu.

Kupujmo sredstva za održavanje lične higijene, sredstva za pranje u pakovanjima koja mogu da se dopune, kupujmo baterije koje možemo da punimo kada se isprazne, motorna ulja menjajmo u za to akreditovanim servisima.

Posebno moram da naglasim da je ambalaža od pesticida i herbicida veoma opasna kako za ljude i životinje, tako i za životnu okolinu, podzemne i nadzemne vode, zemljište i vazduh.

Na kraju, jedan savet od pisca ovi redova: samo uz vašu pomoć zajedno možemo da imamo čistu budućnost. Odgovornim, pravilnim i domaćinskim upravljanjem otpadom možemo biti spokojni i mi i životna sredina.