Kultura
VUKOVAC – Radovi
učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Sećaću se ovog leta
zbog...
Ovog leta putovala sam u Moskvu. Putovala sam
avionom sa mamom i sestrama.
U Moskvi su nas dočekali: baba, deda, tetka i
mala sestra Jana, koju sam prvi put videla. Bila sam mnogo uzbuđena i
vesela što ponovo posle dve godine idem u Moskvu. Tamo sam šetala sa
babom i dedom i obilazila dosta lepih parkova. Jedan od njih je i
Caričin park, gde sam obišla muzej i kuću carice Katarine druge. U
muzeju sam videlu njenu venčanicu blistavo bele boje, a pored nje je
stajalo odelo kralja
Petra prvog. Na zidu je
veliki izvezeni goblen i kraljičina slika urađena od mozaika. Na velikom
šetalištu nalazi se jako zanimljiva muzička
fontana
, koja se poveća kad je muzika jača, a smanjuje kada je muzika tiša. Tu
je mnogo posetilaca koji snimaju i slikaju čarobni prizor i uživaju dok
ih kapljice fontane prskaju. Moskva je veoma lep i veliki grad prepun
parkova i kulturno istorijskih spomenika.
Mesec dana u Moskvi brzo mi je prošlo. Ja jako
volim Moskvu, kad porastem možda odem tamo da živim.
Jovana Tomašević 5/1
Dani druženja
Probudila me je glasna muzika, bio je to dan kada
se slavi Sveti Panteleja.
Prvo što sam ugledala bila je vazdušna puška u
rukama moga brata, obožava da gađa mačke iako to ne bi smeo da radi.
Moja mama je pravila doručak, dok je tata sređivao dvorište. Spremala
sam se za odlazak u crkvu. Pevala sa Milenom i mojim veroučiteljem
Oliverom, ljudi su uživali slušajući naš crkveni hor. Kao poklon dobila
sam licidersko srce koje se prodavalo ispred crkve. To srce je znak
ljubavi i pažnje, pa mi je zbog toga bilo veoma drago. Za slavu je došlo
dosta naroda i dece. Iza crkve je postavljen najveći ringišpil i šator.
U šatoru su bili pevači koji su uglavnom pevali narodnu muziku. Tu su se
najviše skupljali odrasli. Sa leve strane bili su autići na sudaranje i
mnogo tezgi. Tezge su postavljene ispred dvorišta, na jednoj od tezgi
sam zapazila plave rogiće. Milena i ja smo kupile po jedan par stavile
ih na glavu i uključile da sijaju. Bile smo kao bliznakinje, svi su nas
nazvali “plave đavolice“. Od mog komšije dobile smo deset nagradnih
vožnji na velikom ringišpilu. Kada smo stigle do šeste vožnje, bilo nam
je muka, pa smo odlučile da siđemo. Ubrzo je došla Milica Srdić sa deda
Bandijem i ponićima. Mazili smo ih i jahali. Bilo je to odlično
iskustvo. Kasnije sam kupila šećernu penu. Moje društvo je navalilo i na
kraju mi nije ništa ostalo, ali bar sam se smejala jer su svi bili
musavi i lepljivi. Dok sam se šetala oko crkve, zapazila sam da ima
dosta hrane, pića i grickalica, kao Što su pljeskavice, pice, sladoledi,
suncokret i još mnogo toga. Kod kapije iza crkve prodavali su se baloni
ispunjeni helijumom. Moj drug je kupio i udahnuo vazduh par puta, počeo
je da priča kao beba, a mi smo se zbog toga smejali. Zatim smo svi
otišli na vožnju autićima. Bio je to sjajan provod sa društvom.
To je jedno nezaboravno veče, pogotovo kada je tu
bilo sve moje društvo koje nisam videla ceo raspust. Druga uvek treba
imati pored sebe, da ne bi smo bili usamljeni i tužni. Drugarstvo je
nešto najlepše na svetu.
Đurđina Petrov 8/2
Pozorišna predstava
na Trgu neolita
Ljiljana Stjepanović pred Starčevcima
U sredu 25 avgusta na
Trgu neolita pred starčevačkom publikom odigrana je monodrama “Gospođa
ministarka“ u izvedbi poznate glumice Ljiljane Stjepanović. Savremena
verzija pozorišnog komada koji je prilagođen današnjoj svakodnevici u
pojedinim trenucima je publiku dovodio u smeh do suza. Ova predstava je
ujedno bila poslednji događaj koji bio planiran u okviru ovogodišnjeg
letnjeg programa “Dani druženja“.
SRPSKA PRAVOSLAVNA
CRKVA
Svečano proslavljena
slava Sv. Pantelejmona
Časni krst, osveštan u Jerusalimu
Sveti velikomučenik
Pantelejmon, hramovna slava u Starčevu, po tradiciji je svečano
proslavljena 9. avgusta. Pripremajući se za Svetu liturgiju mesni paroh
protonamesnik Zoran Maletić sa sveštenicima je dočekao Časni krst koji
je u naš sveti hram uneo Hadži Nenad Miletić, a po dočeku velike
svetinje osveštan je novi krst za ikonostas koji je, takođe izradio i
poklonio Džadži Nenad Miletić, a oslikao o svom trošku profesor Lazović
koji i naš sveti hram oslikava i ikonopiše.
Svetu liturgiju služili su: protojerej stavrofor
Stevan Urošev, protonamesnik Zoran Maletić, protonamesnik Radoslav iz
Pančeva i đakon Nenad Savić.
Po završenoj svetoj
liturgiji po običaju nošena je litija.
U svojoj propovedi koju je održao prota Stevan
pohvalio je bogougodno delo koje se radi u Starčevu - oslikavanje hrama.
Takođe je podsetio da samo uz pomoć svih parohijana može da se
izfinansira ovaj započeti posao koji treba da bude završen do avgusta
sledeće godine, kada treba da bude velika proslava stogodišnjice od
završetka gradnje hrama, a ujedno i veliko osvećenje istog.
Z. M.
RIMOKATOLIČKA CRKVA
Svečano proslavljen
Kirvaj
U sredu 22. septembra u
rimokatoličkoj crkvi Svetog Maurica u Starčevu svečanom misom uz
prisustvo mnogobrojnih vernika i gostiju obeležen je Kirvaj, dan crkve.
Tim datumom stavljeno je na tačku 220 godina postojanja starčevačke
crkve a prvi put je u goste došao banatski biskup Ladislav Nemet.
Obeležavanju ovog značajnog datuma u goste je došlo još sedam sveštenika
iz Vršca, Padeja, Gudurice, Skorenovca i Pančeva.
ISTORIJA
Župa Svetog Maurica
Prema istorijskim podacima i crkvenim zapisima,
naša župa je osnovana 1767. godine odmah nakon prvih kolonizacija ovih
prostora u drugoj polovini 18. veka. Prva crkva je sazidana 1770.
godine, a bila je posvećena Svetom Amadeu. Tadašnji župljani su bili
uglavnom Nemci doseljeni sa juga Nemačke i zapada Češke i određen broj
novih hrvatskih doseljenika. 1789. ta crkva je stradala u naletu Turaka,
koji su je spalili.
U periodu 1788-1792. u Starčevo je naseljen
veliki broj Hrvata iz svih krajeva tadašnje Vojne granice i određen broj
iz Bosne. Za taj period, tačnije za 1788. godinu, vezuje se i zvanična
registracija župe u Starčevu. Veći broj rimokatolika je zahtevao i
izgradnju nove bogomolje, pa tako 1790. počinje podizanje crkve na mestu
gde se i danas nalazi. Crkva je izgrađena u čast Svetog Mauricija,
hrišćanskog vojnika. Današnji izgled crkva je dobila 1870. godine.
Župski dom, koji se nalazi odmah pored crkve, izgrađen je početkom 20.
veka. Do sedamdesetih godina, u župskom domu u Starčevu boravili su
starčevački župnici, a jedno vreme su prisutne bile i časne sestre. Zbog
manjka sveštenika i redovnika u Banatu, danas Starčevo nema župnika koji
živi u mestu, već našom župom upravlja župski administrator iz Ivanova.
Župnici, koji su posebno ostali upamćeni među starčevačkim katolicima su
don Tvrtko Tadić, pre svih, koji je tu dužnost vršio od 1964. do 1974.,
a posebno se istakao kako u revnosnoj službi Hristu, tako i u angažmanu,
koji se ticao uključenja velikog broja Starčevaca u duhovni život svoje
župe. Od ostalih, tu su župnici Ivan Rakoši, Franc Verner, koji je nakon
rata bio i zatvoren, Lajoš i Mihalj Ereš, Jožef Melar i mnogi drugi, od
kojih većina nije zaboravila Starčevo, pa tako posebnim prilikama dolaze
u posetu svojoj bivšoj župi.
Unutrašnjost crkve je kompletno uređena 1926.
godine, pa tako danas imamo jednu od najživopisnije oslikanih crkava u
ovim krajevima. U oslikavanju su učestvovali članovi Crkvenog Opštinskog
veća, ugledni pojedinci i Hrvatsko crkveno pevačko društvo "Starčevo".
Među najvećim darodavcima mogu se navesti familije Perak, Radočaj,
Pihajlić, Coler, Brozina, Jelić, Rajković, Rozet, Graovac... a spomena
je takođe vredan i Nikola Žalac, koji je zaslužan za podizanje Hristovih
raspeća, koja se nalaze ispred crkve. Jedna od stvari, koja se ne može
zaobići kada je reč o župi sv. Mauricija je kip sv. Ivana Nepomuka, koji
je pre Drugog Svetskog Rata krasio park, da bi nakon rata ostala samo
zidana kapela, a kip u obesti novih vlasti prvo skrajnut, a potom bačen.
Kapela je postojala do sedamdesetih godina, kada je i ona devastirana,
pa tako danas od tog svetišta nema ni traga.
Sem veličine od 445 kvadratnih metara, možemo se
pohvaliti i orguljama, koje nažalost čekaju popravku, ali su pored
pančevačkih jedine preostale orgulje u ovom delu Vojvodine. Crkva ima
dva nova zvona, koja zajedno teže 730 kg. Svečanost osveštenja i
blagoslova zvona je izvršena u jesen 2001. Stari drveni crkveni toranj
je zamenjen novim krajem pedesetih, a 2003. je obložen bakarnim limom.
Poslednji radovi na spoljašnjosti crkve su završeni 2007., a obuhvatali
su sanaciju tornja, krova i fasade crkve. U narednom periodu očekuje se
rekonstrukcija unutrašnjosti crkve. Što se broja katoličkih vernika u
Starčevu tiče, on se vremenom menjao. Sa 2000 katolika, koliko je bilo
pre Drugog Svetskog Rata, usled proterivanja Nemaca 1944. taj broj je
sveden na 1000. Danas imamo oko 600 vernika, uglavnom Hrvata.
Sveta misa na hrvatskom jeziku se održava
nedeljom i praznicima, a zaštitnik župe se proslavlja 22. septembra.
D. Mergel
Upoznajmo se...
Kako
se zoveš?
- Jelena Katana.
Kako te zovu?
- Katana, Jeca, Eka...
Kad si rođena?
- 30. januara 1993.
Kako bi sebe opisala
u jednoj rečenici?
- Osećajna i pažljiva.
Škola?
- Gimnazija "Uroš Predić".
Šta radiš u slobodno
vreme?
- Izlazim, čitam, slušam muziku.
Koju muziku slušaš?
- Rok i bluz.
Omiljena pesma?
- Crystal Ship i Ain't No Love In The Heart Of The City.
Omiljeni pevač?
- Džim Morison.
Omiljena pevačica?
- Tarja Turunen.
Šta ti je važno u
muzici?
- Ritam, tekst i kvalitet.
Šta te opušta?
- Šetnje, izlasci, muzika, filmovi...
Šta gledaš na TV-u?
- Filmove, kvizove i poneku špansku seriju.
Šta ne gledaš na
TV-u?
- Sve ostalo.
Omiljena knjiga?
- "Evgenije Onjegin".
Omiljeni film?
- "Džejn Ejr".
Omiljeni glumac?
- Hju Grant i Srđan Todorović.
Omiljena glumica?
- Džulija Roberts.
Omiljeni sport?
- Ne volim sport.
Gde izlaziš?
- U "Had" i u KKK.
Šta je za tebe
ljubav?
- Najlepša i najvažnija stvar u životu.
Šta si kao mala
htela da budeš kad odrasteš?
- Lekarka.
Čega se plašiš?
- Vode.
Šta ti smeta kod
drugih?
- Najviše mi smetaju foliranje, zavist i laž.
Tvoje vrline?
- Pažljiva sam i umem da saosećam sa drugima.
Mane?
- To što sam analitična i vodim računa o sitnicama.
Najbolji drugovi?
- Željko.
Najbolje drugarice?
- Sneža i Marina.
Šta bi poručila
mladima u Starčevu?
-
Najbolje iskoristite
najlepše godine života!
Naredni programi u
KKK (oktobar 2010.)
petak 1.10. - 19.30
sati:
Književno veče - “Romantično boemska Skadarlija“, KOSTA
DIMITRIJEVIĆ, književnik iz Beograda;
petak 8.10. - 20
sati:
Kreativci u akciji - “Putovanja“, - storija, video... Veljko
Vulović; 22 sata: DJ party: elektro-rock night;
subota 9.10. - 19
sati:
Predavanje: Sveta tajna braka po Svetom Jovanu Zlatoustom, dr
Vesna O. Marković, prof. Univerziteta u Novom Sadu;
ponedeljak 11.10. -
21 sat:
Veče akustične muzike: PINDA I MLADEN;
petak 15.10. - 22
sata:
Koncert - “TETKA SUZI“, Starčevo;
petak 22.10. - 19.30
sati:
Tematsko veče - “Retrovizor“, LJUBOMIR ŽIVKOV, novinar iz
Beograda;
subota 23.10. - 22
sata:
Koncert: Kr. nered, The Group i Jig;
subota 30.10. - 17
sati:
KKK TURNIR U STONOM FUDBALU.
POSETITE NAS -
SVI PROGRAMI SU
BESPLATNI
Dom kulture, na spratu
Vrh
strane
|