Naposletku, i prema oceni stručnog žirija i na osnovu glasanja publike, sasvim zasluženo trijumfovao je Omladinski tamburaški orkestar “Marko Nešić“ iz Novog Sada.  

            Prema oceni direktora Doma kulture Marka Ivoševića, kontinuitet i unapređenje uslova za nastupe ostaju među najvažnijim rezultatima ovogodišnjeg izdanja.      

            - Prošle godine smo podigli nivo ambijenta i kvalitet orkestara, a ove godine smo to uspeli da zadržimo.To smatram uspehom. Uz to, imali smo i određena tehnička poboljšanja: prvi put smo koristili sopstveno osvetljenje, ozvučenje je bilo drugačije kategorije, a dodali smo i nekoliko ambijentalnih detalja koji su doprineli celokupnom utisku - kaže Ivošević.

                   Najviše razloga za zadovoljstvo imali su članovi Omladinskog tamburaškog orkestra “Marko Nešić“ iz Novog Sada, koji su ovogodišnji festival završili pobedom.      

            - Utisci su odlični. Zadovoljni smo svojim nastupom i izvedbom i ponosni smo na sebe. Nastup je bio u skladu s našim očekivanjima, mada uvek može i bolje - kazala je članica orkestra Manuela Maksimović. Za nju je tamburaška muzika počela u osnovnoj muzičkoj školi, nakon čega je nastavila da svira u omladinskom orkestru. Pored ljubavi prema instrumentu, važni su joj druženje, okruženje i zajednički rad.           

            Svoje utiske izneo je i Luka Mulenga, koji prim svira gotovo deset godina. Zadovoljan je nastupom, a nadu da će se ponovo videti sa starčevačkom publikom prati i očekivanje da će kvalitet izvođenja nastaviti da raste.

            - Ono što Starčevo posebno izdvaja jeste publika, jer se vidi koliko ljudi ovde vole i poznaju tamburašku muziku. Ambijent je veoma prijatan za sviranje, s kafanskom atmosferom koja je odmerena i nenametljiva - kaže Mulenga. 

        NJegovo prezime vuče korene iz Afrike: deda mu je došao iz Zambije. Iako nije istraživao posebne veze između afričke i vojvođanske muzičke tradicije, Mulenga je, zajedno s bratom, kroz tamburu pronašao svoj prostor za izražavanje.

            Odlične utiske poneo je i Roko Grebenar iz osiječkog tamburaškog sastava “Fortuna“, koji je prvi put nastupio u Starčevu. Već po dolasku, kako kaže, dočekali su ih srdačni domaćini, dobra organizacija i atmosfera koja se, prema njegovom iskustvu, može meriti s najboljim manifestacijama u regionu. 

            - Bili smo na mnogo festivala i svirki, ali ovakva atmosfera je zaista posebna. Ovde ima mnogo ljudi koji čuvaju tamburu, vole je i žive za nju. Kada se takvi ljubitelji okupe na jednom mestu, teško je da atmosfera bude loša - kaže Grebenar.                      

            O kvalitetu ovogodišnjeg festivala govorio je i muzički pedagog Pera Pavlov, član stručnog žirija od prvog izdanja manifestacije, pre 24 godina. On je ocenio da je ovogodišnji program predstavljao pomak u odnosu na prethodni, koji je smatrao posebno izazovnim za festival.

                                    Prema njegovim rečima, problem nije ograničen samo na tamburašku muziku. Izvorna narodna muzika, osim dela novokomponovanog stvaralaštva, sve ređe se čuje na radiju i televiziji, zbog čega je njeno očuvanje posebno važno.         

            - Žao mi je što se narodna muzika sve manje čuje u medijima. U vreme kada sam se ozbiljnije bavio muzikom tamburaška muzika bila je jedan od načina da se posebno istakne vojvođanska narodna tradicija. Mislim da to treba sačuvati - kaže Pavlov.           

            On smatra da nijedan ansambl ove godine nije podbacio i da su svi učesnici opravdali očekivanja. Razlike su nastale u nijansama, koje su odlučivale o nagradama, a presudni su bili sveukupan nastup, broj izvođača, izbor kompozicija i, pre svega, interpretacija.             

            Među učesnicima koji su doprineli ovogodišnjoj atmosferi bio je i lokalni tamburaški sastav “Neolit“, čiji je član Željko Radočaj objasnio da su se ovoga puta odlučili za revijalni nastup.

            Za razliku od ranijih godina, kada su učestvovali u takmičarskom delu i osvajali nagrade žirija i publike, članovi sastava sada su nastupili pre zvaničnog programa i tokom pauze u kojoj je žiri odlučivao o pobednicima. Takav nastup omogućio im je da publici predstave raznovrsniji repertoar, koji nije bio ograničen samo na tamburaške kompozicije.

            - Ja sam, na neki način, birao šta ćemo svirati, pa su me momci pomalo i kritikovali zato što sam pomešao različite stilove i pesme. Hteo sam da pokažemo publici da možemo da sviramo i Tozovca, i Cuneta, i još mnogo toga. Možda je trebalo da se držimo isključivo tamburaške muzike, ali želeli smo da ljudima ponudimo širi repertoar - kaže Radočaj.

             Za Radočaja je važan i odnos publike prema izvođačima. LJudi koji dolaze na festival, ističe, umeju da slušaju, prepoznaju kvalitet i nagrade ga aplauzom.        

            I tako je Starčevo još jednom pokazalo da tamburica, kada je prate dobri muzičari i publika koja zna da je sluša, ima snagu da spoji ljude i sačuva duh jednog vremena.

J. Filipović