Novost je da je par roda na školskom dimnjaku dobio zaštitnu ogradu neposredno pre dolaska prve od njih 19. marta. Nešto više o tome nam je rekao Saša Tasić, direktor škole:

            - Povod pravljenja ove konstrukcije na dimnjaku, gde je i smešteno gnezdo roda, je nagomilavanje samog gnezda preko 40 godina usled čega je došlo do nakupljanja do kubika i po raznih grana pa se samo gnezdo nagnulo na jednu stanu i pretilo da postane opasnost po učenike i one koji posećuju našu školsku salu. Mi smo uz projekat tražili saglasnost Grada Pančeva da nam odobre sredstva i posle mesec dana smo dobili njihovom intervecijom da saniramo taj deo. Stavili smo zaštitnu ogradu da u slučaju pada rodića iz gnezda on ne može da padne na zemlju, što se dešavalo, jer sad postoji zaštitna ograda. Tom prilikom smo uklonili dve trećine gnezda da na neki način pokušamo da sprečimo moguće urušavanje. Prva roda je stigla u svoje gnezdo da ga pripremi za svoju porodicu, a očekujemo da stigne i ženka kako bi tu podigli svoje potomstvo. Verujem da će i u narednim godinama dolaziti i pri tom će za sve to gnezdo biti bezbedno, kako za rode, mlade rodiće tako i za učenike i posetioce školskih priredbi i sportskih utakmica vikendom - objasnio je direktor Tasić. 

            Rode ovde ostaju oko pet meseci i za to vreme podižu svoje potomstvo. Mužjaci prvi pristižu i pripremaju gnezdo. Ženke polažu 3-6 jaja. Hrane se žabama, gušterima, ribama, zmijama koje prethodno ubiju kljunom. Na njivama hvataju glodare i insekte. Životni vek roda je prosečno 15 godina, ali mogu da žive i do 40 godina tokom kojih ne menjaju partnera/ku osim ako ne ugine. Na put dug oko 12000 km do podsaharske Afrike mladunci kreću sredinom avgusta, a njihovi roditelji nešto kasnije, u prvoj polovini septembra. S obzirom na to da zime u našim krajevima postaju sve blaže, sve češće se rode i zimi sreću i kod nas, a hranu nalaze na gradskim deponijama.

            Svetski dan roda se obeležava svakog 24. juna sa ciljem ukazivanja na njihovu ugroženost. LJudi većinom pozitivno vrednuju ove ptice, rado im pružaju pomoć kad se povrede, a dešava se da udruženo prave platforme za gnezda. Međutim, ima i onih koji im namerno ruše gnezda, a tokom migracije na jug dešava se da na Bliskom istoku stradaju od vatrenog oružja. Na tom putu dolazi i do izgladnjivanja i dehidratacije ptica, što može da bude kobno ako im budu uništena usputna staništa na kojima dopunjavaju rezerve. Često stradaju i od strujnog udara jer najčešće gnezda prave na dalekovodnim stubovima.

            Prema predanju, bele rode donose boljitak i blagostanje, simbol su vernosti i plodnosti, a u pričama za najmlađe one donose bebe.

Put migracije bele rode

Najveća populacija belih roda u Srbiji živi u srednjem Banatu, u naseljima koja se nalaze u plavnoj zoni Tise, Begeja i Tamiša. Kada krenu na seobu, one lete pokraj reka, nizvodno, dok ne stignu do Dunava, pa odatle preleću Đerdapsku klisuru i Staru planinu i stižu do doline Marice u Bugarskoj i dalje do reke Tundže čiji ih tok vodi do Bosforskog moreuza. Odatle jata roda nastavljaju svoj let u uskoj formaciji i tako preleću područje Bliskog istoka, odnosno države Siriju, Liban, Izrael i Jordan, pa dalje lete preko Sinajske pustinje i Sueckog zaliva, sve do Egipta, tačnije do doline Nila. Na Nilu menjaju svoju formaciju i u širokom pojasu prate dolinu reke, pa zatim nadleću teritoriju Sudana, Etiopije, Ugande, Kenije, a poslednja odredišta pre prelaska na južnu poluloptu zemljine kugle su Tanzanija, Zambija i Mozambik. Svoj put završavaju negde sredinom novembra, kada stižu na svoje krajnje odredište - u Južnu Afriku. Mlade rode ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost. Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi.

M. Jovišić