Delegacija Starčeva, koju su činili Petar Andrejić i Predrag Stanković ispred Mesne zajednice i Dalibor Adamov, direktor Doma kulture u našem mestu, zajedno sa Nemanjom Rotarom, gradskim većnikom za kulturu, kao što su to činili neolitski Starčevci pre 5500 godina, simbolično su u Vinču pristigli prešavši Dunav, katamaronom Turističke organizacije Pančeva. Goste sa ove strane Dunava, koji su pristupili noseći zastavu Starčeva, svečano su dočekali ljubazni domaćini uz hleb i so i sadržajnim programom na velikoj bini, na kojoj su se smenjivali folkloraši i muzičari, među kojima i starčevački tamburaški orksetar ”Neolit” i istoimeno kulturbo-umetničko društvo kao i veterani Doma kulture. Zajedno sa ambasadorima nekoliko zemalja, Starčevci su pratili ovaj program.

            Uporedo s tim na vinčanskom keju gde se održavala proslava, odvijao se sajam starih zanata i vina, a pripremana su jela u kotlićima, pored ostalih i neka praistorijska od sedam vrsta divljih pečuraka. Gosti su potom posetili tamošnji Muzej neolita, čiji je kustos sve prisutne zadivio podacima iz tog doba. On je istakao gotovo nezamisliv podatak - da u periodu od 7500 godina pre nove ere, pa u naredna dva milenijuma, nije bilo ratova, što je nezabeleženo otkad postoji čovečanstvo. Prema njegovim rečima, ljudi su živeli u fantastičnim uslovima, pre svega zbog prelaska s lova na poljoprivredu, pa je svega bilo u izobilju. I sve što je tada bilo izmišljeno, i danas se koristi - od termoizolacije kuća, preko čuvanja stoke i đubrenja obradive zemlje, pa do prvih oblika trgovine. LJudi su tada počeli da koriste i neke simbole za obeležavanje robe, kao preteču nekog pisma, a merili su vreme na osnovu ciklusa smena godišnjih doba i važnih događaja. Vinča je tada bila centar vodenih puteva, jer se tada jedino tako moglo putovati.

            Od bratimljenja Boljetina (Lepenski vir), Vinče i Starčeva, od pre nekoliko godina, izrade projekta istraživačkog centra i arheološko-turističkog parka Neolitsko Starčevo, pa do ideje o otvaranju muzeja neolita u našem mestu, a nakon ove svečanosti povodom godišnjice od otkrića vinčanskog arheološkog nalazišta, nije prošlo mnogo vremena. Dovoljno da se nešto po ovom pitanju uradi ali i da se i dalje razvijaju ideje u pravcu da bi starčevačkom neolitu trebalo posvetiti još više pažnje u svakom smislu.