knj1

Autori koji su nam se tokom pet dana festivala predstavili bili su profesor Aleksandar Jerkov (istoričar književnosti), pisac Aleksandar Gatalica, pesnici Dragan Petković, Miloš Diklić, Milivoje Jovanović, književna kritičarka Jasmina Ahmetagić, kao i sam domaćin manifestacije, pisac Darko Ješić.

Sve u svemu, književna svečanost je bila upotpunjena. Upriličeno je i prozno i poetsko veče, promovisan je roman, priređen je bazar knjiga, analiziran je Pekić...

Višednevni događaj festivalskog tipa pod nazivom “Starčevački dani knjige“ priređen je i ove godine, u skladu sa svim zdravstvenim merama zaštite. Od petka, 10. jula, do utorka, 14. jula, na platou ispred Doma kulture priređene su tematske večeri i tribine, zajedno sa književnim bazarom. Ovogodišnji književni repertoar festivala koncipiran je u čast Borislava Pekića, jednog od najznačajnijih srpskih književnika, romansijera, dramskog pisca i filmskog scenariste.

Još početkom marta ove godine izgledalo je da od festivala i okupljanja tokom leta neće biti ništa. Ali kako smo počeli da se upuštamo u sasvim nov način života tako je i ovaj letnji program Doma kulture nekako održan. Dužno priznanje i poštovanje Pekić je zaslužio svojim opusom koji je uticao na dalji razvoj savrmene srpske književnosti. Zato nije slučajno to što je 1995. ustanovljena književna nagrada “Borislav Pekić“.

Nakon prvog uspešnog festivala, 2019. godine, kada su se Starčevcima, između ostalih, predstavili Svetislav Basara i Muharem Bazdulj, ova godina obeležena je sećanjem na Pekića. “Zlatno runo“, “Godine koje su pojeli skakavci“, “Besnilo“, “Atlantida“, “Vreme čuda“, “Hodočašće Arsenija NJegovana“ su samo njegova najpoznatija dela, dok su tu i njegove drame po kojima su snimljeni jugoslovenski filmovi i igrane predstave. Napisano u sedam tomova “Zlatno runo“ poredi se sa najznačajnijim delima svetske književnosti.

knj3

Mesna biblioteka je tako simbolično preimenovana kao “Biblioteka Borislav Pekić“, i gosti letnjeg festivala zajedno sa domaćinom otkrili su njen natpis.

- Zamisao je da festival svake godine bude posvećen jednom piscu. Dakle, tematskog je karaktera. Pritom, uvek tražimo neki dobar povod, npr. godišnjicu rođenja, smrti, god. objavljivanja nekog bitnog dela... Biblioteka nikad nije imala svoje ime, niti to sme pravno, ali ovako neformalno i simbolično će svake godine biti nazvana po jednom piscu, iz festivala u festival - motiv imenovanja pojasnio je direktor Doma kulture Darko Ješić.

Književni sadržaj vodio je Momčilo Mrčković. Na prvoj večeri, u petak, 10. jula, pod nazivom “Etika i poetika u prozi Borislava Pekića“, dela ovog pisca analizirao je profesor Jerkov, uz pomoć kolege Aleksandra Gatalice. Oni su prvo svečano otkrili novi naziv biblioteke i zvanično otvorili ovaj festival.

U skladu sa promocijom književnosti, oni su pre svega govorili o pisanju.

- Najbitnije je da napravite neku vrstu izgradnje samoga sebe, da biste bili pisac. Vi ste centralni kompjuter svojih knjiga. I ako kao takvi niste o mnogo čemu mislili, i mnogo razmišljali, niste osmislili svoje junake, niste propatili sa njima, niste se uzdizali sa njima, niste padali i plakali sa njima, onda tu nema dobroga posla. Pekić je bio šampion u tome šta je napravio u svom umu. Pisci prvo morate da budete u svojoj glavi. Onda ćete sa lakoćom napisati sve. Ono što je osobina onih koji imaju šta da prenesu na hartiju je da to čine sa lakoćom -obrazložio je Gatalica i podelio jednu anegdotu:

- U kafani sa Vladetom Jankovićem, Pekić je na salveti, kazala je njegova ćerka Aleksandra Pekić, napisao šta će sve pisati do 1991. godine. Ona je zaplakala pred kamerama i rekla da ne zna zašto je on stavio '91. godinu. Na toj salveti je pisao i u toj kafani je bio 1985. inače. Ili '84. Znate da je 1991. praktično poslednjja cela godina u kojoj je Borislav Pekić radio. On je tačno napisao šta će stvoriti do 1991. Pekić je umro 1992. Navodno Vladeta Janković i dalje čuva tu salvetu. I Peki se kladio sa Jankovićem da će to i napisati i to je i uradio. Imao je petogodišnje planove i izvršavao je te planove. Jako su važne radne navike i predanost ali i istrajnost u tome. Pekić zaslužuje jedan Institut - zaključio je Gatalica.

knj4

Jerkov je, između ostalog, ukazao na neobičnu ličnost Borislava Pekića koji svoje pohabane naočari, kako se čini, nikada nije promenio.

Drugo poetsko veče u subotu, 11. jula, upotpunili su “Pesnici o Pekiću“. Čitali su svoje pesme i diskutovali o autoru: Dragan Petković, Miloš Diklić, Milivoje Jovanović.

- Porazgovarajte ovih dana sa Pekićem, uzevši u ruke bilo koju od njegovih knjiga i iznenadićete se šta će posle toga dogoditi sa vašim poimanjem sveta - rekao je Dragan Petković.

On je čitao i Pekićeve mudre izreke. “LJudi koji pod urgencijom

saznanja svoja mišljenja nisu kadri da menjaju nemaju mnogo uslova i razloga da ih imaju“. “Čovek je jedino živo biće koje od smrti zazire jer samo za njega smrt je konačan nestanak“. “Svet malih ljudi na velike istine nikad nije spreman. Čak bi se i papa samrtnički uplašio ako bi mu se dokazalo postojanje Boga“.

Naredno veče, u nedelju, 12. jula, Ješić je predstavio svoj prvi roman “Via dolorosa“. Prva diskusija o njegovoj knjizi bila je rezervisana za njegovo rodno mesto nakon čega će uslediti još interaktivnih književnih večeri.

U ponedeljak, 13. jula, tokom dana održan je književni bazar koji je priredila starčevačka biblioteka. Knjige kuća “Laguna“ i “Kreativni centar“ prodaju se po izdavačkim cenama a ne prema prodajnim. One su uglavnom za decu osim knjiga “Sapijens“ i “Homodeus“. Ovaj izraelski istoričar, Juval Noa Harari, ponuđen je po specijalnoj ceni od 960 dinara, dok je inače 1200. Bazar se priređuje svake godine a knjige su uvek u biblioteci. Dečije knjige su uglavnom po 300 dinara.

knj5

Profesorka Jasmina Ahmetagić zatvorila je festival, u utorak, 14. jula, temom “Antički mit u prozi Borislava Pekića“.

- Pekić, kaže, insistira na mitu zato što mit insistira na nama. On se bavi epohalno važnim pitanjima. Taj pokušaj da se stalno postavljaju pitanja a da se zapravo nikada ne da konačan odgovor jeste “Zlatno runo“, filozofski roman. Pekić ne propušta i da objasni na koji način šta koristi od mitova. Rekao je da ga ne interesuje istorija po sebi, nego ono što je pokreće, inhibira, na neki način pospešuje, određuje, a to su mitološki arhetipovi. Oslanjao se na Tomasa Mana, to je i rekao - izložila je Jasmina Ahmetagić.

Ovaj mladi festival održan je drugu godinu zaredom. Ali kao i sve drugo u 2020. godini i ove književne večeri morale su biti prilagođene okolnostima. To nije bilo teško jer je manifestacija otvorenog tipa, održana napolju, na širokom platou. Publika je bila raštrkana, u kojoj je svaki slušalac jedan od drugog bio udanjljen dva metra... U prolazu kod stolica kod kojih nije bilo moguće držati rastojanje, svaki posetilac imao je masku... Izgleda da je kulturu moguće uskladiti sa epidemiološkim merama a dešavanja ne moraju nužno da stanu. “Starčevački dani knjige“ su jedini festival koji je ovog leta održan u Pančevu i okolnim mestima. Ovim književnim događajima samo je još jednom potvrđeno da kultura u našem mestu postoji, živi i razvija se.

Na kraju festa, Darko Ješić je poručio: “Cilj festivala je da se on ustali, zaživi i postane tradicionalan... Da po sadržaju i kvalitetu bude uvek na najvišem nivou. I mislim da smo uspeli. Posebno je to veliki izazov posle prvog, da onaj sledeći bude još bolji, te da uspeh onog prvog ne bude tek puka slučajnost. I u tome smo istrajali uprkos epidemiološkim izazovima.

Jelena Katana

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144, 063/565-752

Faks: 013/631-144

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Video o Starčevu

VREMENSKA PROGNOZA

Pretraga sajta

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…