I uprkos bezbednosnim rizicima i mnogostruko štetnim posledicama, ovaj nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka i dalje se primenjuje na našim njivama.

            Prema navodima sa sajta Ministarstva zaštite životne sredine, takva loša praksa tokom prošle godine dovela je do blizu dvadesetak hiljada požara na otvorenom prostoru, kada je uglavnom gorelo nisko rastinje, a postradale su i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, dok su vatrene stihije nepovratno progutale četrnaest ljudskih života.

Savremena mehanizacija sve lako rešava

            A koliko ozbiljne štete obradivom zemljištu donosi ta, ljudskom rukom namerno izazvana vatra, govori dr Vladan Ugrenović, viši naučni saradnik sa Instituta za zemljište, koji navodi da se usled spaljivanja strnjike nakon berbe useva uništavaju biljni ostaci, čijim se prisustvom u zemljištu održava njegova plodnost iz kojeg se prethodno prinosom gajenih biljaka iznosi mnogo organskih materija.

            - Unose se samo mineralna đubriva, koja su veoma skupa, a i nisu dovoljna. I kako nemamo dovoljno stajnjaka, raspolaganje biljnim ostacima je u takvim uslovima jedini način da se sačuva plodnost zemljišta prirodnim putem. Paljenjem organskih materija, poput ostataka pšenice, kukuruza, soje ili suncokreta, drastično opada sadržaj humusa, a, recimo, teže se branimo od eolske erozije zemljišta, izazvane vetrom. Ona je veoma prisutna u južom Banatu i sa površine zemljišta nosi one najfinije čestice, koje čine njegovu plodnost - ističe prekaljeni stručnjak.

            Ugrenović dodaje da se spaljivanjem biljnih ostataka, uništava i hrana za za mikroorganizme, koji su veoma važni za razlaganje organske materije i formiranje humusa, a isto važi i za, primera radi, gliste kao indikataore plodnosti, koje gotovo da su u potpunosti iščezle. Bez svega toga, zemljište je mrtvo i neplodno.

            - Pored spaljivanja, problem je i uklanjanje biljnih ostataka sa njiva, recimo, za potrebe baliranja slame ili pravljenja biomase, koja kasnije služi za ogrev. Ako se tako nešto i radi, to mora da bude planski, odnosno da se s te parcele biljni ostaci ne skidaju svake godine, već u nekoj optimalnoj rotaciji. S druge strane, izgovor onih kojih ih spaljuju, da to navodno rade zbog lakše obrade, ne stoji, jer su takva zemljišta sve manje biogena, pa ih je vremenom sve teže obraditi, a lošije trpe i sušu, jer manje zadržavaju vlagu. Danas ima sasvim dovoljno mehanizacije kojom je strnjiku lako savladati, poput kombajna sa sečkama, koje potpuno usitne biljne ostatke da se oni unesu u zemljište nesmetano. Tu su i tarupi, koji doduše zahtevaju potrošnju nekoliko litara po hektaru. Ali, sve to je nemerljivo mali trošak, naspram štete koju donosi spaljivanje njiva - naglašava Ugrenović.

Pabirčenje glavni razlog za paljenje

S tim se slaže i jedan od najuspešnijih poljoprivrednih proizvođača, Starčevac Nemanja Petrović, koji je i jedan od glasnijih zagovornika protiv ovakvog unišavanja zemljišta.

            - Istina ja da su seljaci nekada to mnogo masovnije radili, kako bi olakšali obradu njiva, jer nisu imali adekvatna sredstva za to. Međutim, sada je sve drugačije i ne verujem, da u vreme kada na raspolaganju imamo savremenu mehanizaciju koja te biljne ostatke može da adekvatno usitni i rasporedi po površini, ima kolega spremnih da tako nešto rade na svojim njivama i da praktično idu protiv samih sebe. Nasuprot tome, prema mojim saznanjima, gotovo isključivi krivci su oni koji pabirče preostalu letinu nakon berbe, kako bi lakše pronašli to što je preteklo. Tragedija je još veća zbog toga što kad oni to zapale, vatra se prenese i na druge parcele, pa takve stihije ne može niko da kontroliše - kaže Petrović.

            On ističe da je sveukupna šteta tolika, da nema dovoljno stroge kazne koja bi to sankcionisala.

            - Kada je kod mene lično reč, sve njive mi budu popaljene, a slično je i kod mnogih drugih kolega. Često, baš zbog toga, kako bi predupredio neželjene posledice, namerno obrađujem zemlju ranije nego uobičajeno, što mi je dodatni i bespotreban trošak. I kao što rekoh, vatra se lako prenosi, pa je u našem ataru izgorelo 99 odsto površina. Nema sumnje, to je zločin ne samo prema nama poljoprivrednicima, već i prema svima, pa i našim pokolenjima.

            A kazne za za vinovnike požara su veoma visoke, pa je i najstrože zabranjeno spaljivanje biljnih ostataka kao i smeća na otvorenom prostoru. Za nepoštovanje tih odredaba Zakona o sprečavanju požara vinovnicima sleduju prekršajna odgovornost i novčane kazne od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica; od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorna lica u pravnim licima; od 150.000 do 500.000 dinara za preduzetnike i 10.000 dinara za fizička lica.

J. Filipović