skauti1

Naši, starčevački izviđači, organizovali su još jedan uspešan tabor koji je održan od 10. do 17. avgusta, u selu Dobra koje se nalazi u okviru Nacionalnog parka “Đerdap“.

Poznato je u izviđačkom svetu da je tabor najlepši deo izviđačkog života, koji nosi uspomene za ceo život. Usled prošlogodišnje nemogućnosti da se ovakav kamp organizuje, ovaj je sa nestrpljenjem dočekan. Zajedno sa izviđačkim odredima iz Kruševca i Velike Plane, četrdesetak izviđača je provelo nezaboravnih osam dana u kampu pored Dunava. Stalno prisutan vetar sa reke svakodnevno je odnosio vrućinu i komarce, a zvuci talasa upotpunjavali su prijatnu atmosferu.

            U ponedeljak, 9. avgusta, petoro konačara je došlo na mesto tabora kako bi sve pripremili za ostale učesnike. Radili su ceo dan, podigavši znatan broj šatora i taborskih patenata. Kada je pao mrak, legli su na meku travu i posmatrali nebo, koje se savršeno moglo videti zbog nedostatka svakog vida veštačkog svetla. Nekoliko uočenih zvezda padalica obogatilo je veče, pre nego što ih je dostigao umor od napornog dana, te su se povukli u svoje šatore i tamo prespavali prvu taborsku noć. Osvanuo je novi dan, a to je značilo samo jedno - uskoro će doći preostali učesnici tabora. Negde oko podneva, upravo to se i desilo. Raspodela po šatorima i smeštanje stvari u njih su bili gotovi relativno brzo, pa je na red došao stroj i uvodna priča Štaba tabora. Svim izviđačima je poželjena dobrodošlica, uz obećanje da će se provesti kao nikad do sada. Nakon toga je objašnjena tema tabora. Simbolički okvir tabora bio je fokusiran na poznati film “DŽumandži“. Učesnici su podeljeni u četiri voda, gde je svaki od njih imao različita zaduženja i zadatke: “Snažni udar“, koji su ze zalagali za timski duh i zajedništvo, “Oštre linije“ koju su obrađivali teme topografije i geologije, “Moćni zeleni“ koji su otkrivali prirodu i živi svet, i “Hrabro kamenje“ koji su se bavili temama arheološkog nasleđa. Simbolički okvir je bio zamišljen poput društvene igre. Svaki vod je na jutarnjem zboru birao zadatak za taj dan, pomoću bacanja kockice. Svaki zadatak sa sobom nosi određeni broj poena. Ukoliko vod uspešno obavi zadatak do večernjeg zbora, pomera se na tabli za onoliko polja koliko je zadatak nosio poena. Ova tema se svima svidela i svi su jedva čekali da započnu svoju “DŽumandži avanturu“. Posle ručka, izviđači su se bacili na pravljenje svojih kutaka, odnosno mesta na kojima će provoditi slobodno vreme i družiti se međusobno. Ni ovaj dan nije bio ništa manje naporan nego prethodni, pa su svi ranije otišli na spavanje, uz zvuke cvrčaka i rečnih talasa.

            Drugi dan tabora je osvanuo sunčan i vedar. Na jutarnjem zboru je podignuta zastava, odabrani su vodni zadaci za taj dan i otpočeo je doručak. Nakon toga je usledila kratka šetnja po selu Dobra i poseta seoskom muzeju, gde je baka Dragica pričala priče o Dobri pre nekoliko decenija, o životu i običajima naroda. Ko je želeo oprobao se i u tkalačkim poslovima. NJeno izlaganje je bilo zaista zanimljivo, pa je dogovoreno da se ponovo dođe kod nje kako bi ispričala još priča. Po povratku u kamp bilo je vreme za ručak, a nakon odmora je bio planiran odlazak na bazen. Interesantna stvar kod ovog bazena je to što se puni vodom iz potoka, u koji se posle i vraća. Sa obzirom da je u nacionalnom parku u njemu nema nikakvih hemikalija. Po povratku u kamp, svaki učesnik odabrao je određene veštine, veštarstva i specijalnosti iz izviđačkog programa koje će osvajati na taboru. Drugi dan kampovanja je završen uz logorsku vatru, nakon čega su dežurni ostali budni da čuvaju one koje je san savladao.

            Četvrtak je bio poseban dan za izviđačku organizaciju, jer se tada obeležavalo 110 godina postojanja skautskog pokreta u Srbiji. Najmlađi članovi su pravili rođendanske kapice sa izviđačkim motivima, oni malo stariji su pravili natpise i zastavice, i na kraju su snimili video u kojem su čestitali rođendan Savezu. U tome je protekao veći deo dana. U poslepodnevnim časovima organizovano je sportsko vreme, na kojem su se izviđačima pridružili i njihovi vršnjaci iz sela. Posle toga su se zajedno vratili u kamp i nastavili druženje sve dok nije pao mrak.

            U petak je bio isplaniran obilazak prirode oko Dobre. Nakon doručka, izviđači su se popeli na brdo nedaleko od sela, sa kojeg se pružao pogled na čitavu Dobru. Pomoću dvogleda se čak mogao videti i kamp, a u šali su govorili da vide čika Peru kako kuva pasulj. Spust sa strmog brda bio je malo teži, ali nije predstavio nikakav problem za snalažljive skaute. U putu natrag neki od skauta su pevali, dok su se drugi smejali i uživali u razgovoru. Ispostavilo se da oči nikoga nisu prevarile - Pera zaista jeste kuvao pasulj, koji je, kao i uvek, bio veoma ukusan, te su mnogi dolazili po drugu, pa čak i treću porciju. Na radost mnogih, ostatak dana bio je predviđen za odlazak na bazen, a pre toga odmaranje. Izviđači su iskoristili priliku da dremnu, pročitaju nekoliko poglavlja knjige, ili igraju karte. Nakon što su uspavani skauti ustali, moglo se krenuti na bazen, koji je sve do zalaska Sunca bio ispunjen smehom i zvucima igre mladih izviđača. I ovaj taborski dan završio se upravo pored logorske vatre, uz zvuke gitare i pesme koja se čula sve do kasnih sati.

            Novi dan najavio je nove izviđačke pobede. Najmlađi članovi su ostali u kampu gde će učiti o raznim skautskim veštinama, poput prve pomoći i astronomije, dok su oni stariji pošli na planinarenje po nacionalnom parku. Prateći šumske staze, polako ali sigurno su napredovali ka svom cilju - vidikovcu Sokolovac, sa kojeg se pružao neverovatan pogled na Dunav, i obe njegove obale - našu, srpsku, i komšijsku - rumunsku. Na ovom mestu se ostalo poprilično dugo, što zbog pogleda, što zbog odmora. Napravljen je ogroman broj fotografija, od kojih je većina na odličan način uhvatila lepotu ovog prirodnog fenomena. Spust sa vidikovca zaista je bio naporan. Velika toplota je to dodatno otežavala, ali naši izviđači se nisu predali i još jednom su dokazali da mogu da učine sve što požele time što su se vratili u kamp nasmejani i dobrog raspoloženja. Nakon tuširanja usledila je popodnevna dremka, koju su svi iskoristili kako bi napunili baterije za ostatak dana.

            U kasnijim satima je na red došla jedna vrlo zanimljiva aktivnost - detektor metala, pomoću kojeg su naši izviđači pokušali da pronađu “blago“ u okviru terena kampa. Mada su uspeli da pronađu samo limenke i konzerve, zalutale od nekih prethodnih kampera, to im nije zasmetalo. Misija se zasigurno može smatrati uspešnom jer su ipak pronađene neke stvari, a činjenica da su koristili detektor za metal izviđače zasigurno nije ostavila ravnodušnim. Ovaj dan bio je pun aktivnosti, koje su dobrano izmorile mlade izviđače. Posle večere su odmah otišli u šatore, gde su se ušuškali u svoje tople vreće i odmah zaspali. Jedini budan ostao je dežurni, koji je zajedno sa bićima iz prirode štitio usnule izviđače.

            Subotnje jutro bilo je posebno prijatno, zbog ranog vetra sa reke koji je hladio kamp. Nakon jutarnjeg zbora, a odmah potom i doručka, skauti su otišli u kratku šetnju ka baka Dragici, koja je u planu imala nove priče za naše skaute. NJeno dvorište bilo je puno cveća i biljaka. Na naslone stolica bili su prebačeni izvezeni čaršavi i stolnjaci, dok su na klupama bili istkani ćilimi. Nakon što su se svi smestili, priče su mogle da otpočnu. Baka je najpre pričala o Staroj Dobri, selu koje je premešteno nakon potopa zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap. Nakon toga je pokazivala razne slike, iz njenog detinjstva, sa igranki, sa raznih manifestacija i slično. A onda, priče koje su svi čekali. Legende i mitovi o najrazličitijim stvarima, o zmajevima koji lete iznad sela, o vilama koje žive na livadama, pa do onih malo jezivijih, poput one o povampirenoj devojci. Ove priče su zaista ostavile dubok utisak na izviđače. Ali nažalost, bilo je vreme za povratak nazad. Napravljeno je nekoliko fotografija sa baka Dragicom, nakon čega su skauti krenuli ka kampu. Čitavim putem natrag, a i po povratku u kamp, izviđači su prepričavali priče koje su čuli i razgovarali o njihovim značenjima i istinitosti. Priče su se mogle čuti i kasnije na bazenu, za večerom, a nakon toga i oko logorske vatre. Očigledno je da su priče baka Dragice ostavile razne utiske na skaute.

U ponedeljak su izviđači proveli čitav dan van kampa. Najpre su otišli u Donji Milanovac. Tamo su posetili muzej posvećen Nacionalnom parku “Đerdap“. Prvo su odgledali dokumentarni film o samoj Đerdapskoj klisuri, nakon čega su krenuli u obilazak muzeja. Primerci stena i kamenja, preparirane životinje iz vode i sa kopna, replike starih kuća i tvrđave Golubac, samo su neke od stvari koje su se mogle videti u ovom muzeju. Po izlazku iz muzeja počeo je obilazak centra Donjeg Milanovca, a posle toga su skauti napravili pauzu za ručak. Neki su tu pauzu iskoristili da se odmore, dok su neki odlučili da pošalju razglednice svojim kućama. Ponovo je došlo vreme da se uđe u kombi, koji je ovog puta izviđače odvezao do arheološkog nalazišta “Lepenski vir“. Posle kratkog filma o pronalasku i iskopavanju različitih predmeta, počeo je obilazak. Mogli su se videti oruđe i oružje, igračke, nakit, očuvani kosturi i stvar po kojoj je kultura Lepenskog vira najpoznatija - monumentalne skulpture od peščara. Još jedna zanimljiva stvar je bila video-igrica, napravljena tako da igrač predstavlja čoveka od pre nekoliko hiljada godina, kako provodi vreme u svom selu u Lepenskom viru. Posle nezaobilazne kupovine suvenira, došlo je vreme da se krene nazad ka kampu. Bilo je kasno popodne i više nije bilo nikakvih planova, pa su izviđači proveli poslednje taborsko veče razmenjujući utiske sa tabora i žalili što ne mogu duže da ostanu. Otišli su u svoje šatore tiši nego inače, zbog sutrašnjeg rastanka, ali puni utisaka koji su se još uvek slegali.

            Utorak. Poslednji dan tabora bio je bez ijednog oblačka na nebu. Svečano je spuštena zastava uz himnu naše države, nakon čega je tabor zvanično proglašen zatvorenim. Sva oprema je morala biti spakovana. Radeći zajedno, kao jedan tim, ni to nije potrajalo dugo. Mada, najteži deo je tek došao. Rastanak. Izviđači iz tri potpuno različita odreda, koji su se većinom prvi put upoznali nedelju dana ranije, stvorili su snažne veze između sebe, prijateljstvo koje će nastaviti da se neguje godinama posle. Obećali su jedni drugima da će i sledeće godine zajedno provesti leto i da će se ponovo sresti na prvoj izviđačkoj akciji. Puni suza u očima, svi su ušli u svoj prevoz i posmatrali kako njihov mali kamp, njihova oaza sreće, polako nestaje iza njih. Ono što im je preostalo bile su različite uspomene, mali i veliki trenuci radosti, avanture i pustolovine.

            Izviđački tabor se može smatrati ogromnim uspehom. Najrazličitije aktivnosti, mnogo novih znanja i veliki broj novih prijateljstava su dokaz toga. O utiscima učesnika ne treba ni govoriti. Svi do jednog imaju samo lepe reči za sve što se desilo u ovih osam dana na obali Dunava. I dok vetrovi i dalje duvaju ka nekada  velikom kampu, mladi izviđači nastavljaju sa svojim aktivnostima i spremaju se za nove izviđačke pobede.

Marko Stana i Vanja Deninger

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144, 063/565-752

Faks: 013/631-144

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Video o Starčevu

Video: Starčevo 2002.

VREMENSKA PROGNOZA

Top