Igrao se fudbal u Starčevu i za vreme Drugog svetskog rata. Tokom 1942. godine, osnovan je klub pod imenom “Trgovački“, koji je delovao sve do završetka rata. Ponosili su se Starčevci i tada svojom fudbalskom ekipom, jer je pobeđivala sve rivale iz okolnih mesta. Već 1945. godine “Trgovački“ menja ime u FK “Jovan Gagić“ u čast Jovana Đurišića, čije je špic-name bilo Gagić, a koji je poginuo u narodno-oslobodilačkoj borbi. Početkom 1946. godine, klub iz našeg mesta menja ime u FK “Borac“ koje nosi i danas.
FUDBAL: U čast skorom stogodišnjaku
- Aug 05, 2023
Fudbal se u Starčevu igra još od daleke 1926. godine, kada su po naređenju državnih vlasti Kraljevine Jugoslavije, širom zemlje osnivana sokolska društva kako bi se što više mladih bavilo fizičkom kulturom. Starčevo, naravno, nije bilo izuzetak i tada je najmasovnija bila fudbalska sekcija, pa se prvi fudbalski klub upravo i zvao “Soko“. Prvi igrači su bili: Josa Perak, Blaž Blaženić, Josa Dogan, Srba Milićev, Stipan i Andrija Krmpotić, Bek, Herc, Blaznek i mnogi drugi.
A znate li gde se sve igrao fudbal u Starčevu? Za vreme rata igralište je bilo u ritu, kod Najmanovog vinograda. Potom se premestilo kratko vreme kod Dimitrića, pa onda kod Bakarića. Zatim se, jednu godinu, fudbal igrao tu, kod pravoslavnog groblja, a onda je Seljačka radna zadruga dala ovo mesto gde se sada nalazi stadion Borca, Opštinski stadion. Tu je nekada bila dudara, a tadašnji fudbaleri su je raskrčili svojim dobrovoljnim radom.
Imao je “Borac“ čime da se ponosi tokom svojih sada već 97 godina. Pre svega, lepo druženje i iskreno prijateljstvo krasilo je tadašnje generacije kluba. Okupljali su se najviše u berbernici kod LJube Krece, gde su držali i deo opreme, jer se nalazila blizu igrališta u ritu. Na gostovanja u okolna sela išlo se konjskim zapregama, biciklama... Vremenom, fudbal je postajao sve ozbiljnija igra, a “Borac“ sve organizovaniji klub. Zadružne ambare zamenile su zgrade, a nove svlačionice izgrađene su 1984. godine iz mesnog samodoprinosa. Prvi rezultatski uspeh, “Borac“ je napravio u sezoni 1975/76 kada se plasirao u Banatsku zonu. Ekipu je tada vodio pokojni profesor fizičke kulture Milovan Stojković, poznatiji kao Crni. U sezoni 1980/81, pod vođstvom Branka Đokića “Borac“ je postao član Druge vojvođanske lige.
U novije vreme “Borac“ je postizao velike uspehe. U sezoni 2008/09 klub iz Starčeva osvaja prvo mesto u Prvoj južnobanatskoj ligi. U derbiju svih derbija, kada je u meču s komšijama iz Omoljice, odigravši nerešeno 1:1, “Borac“ osvojio bod koji ga je vinuo u velike visine za narednih pet-šest sezona. Upravu je tada poveo Spasen Spasenoski, koji je zajedno s Petrom Andrejićem, dugogodišnjom prvom političkom figurom Starčeva i sekretarom Petrom Oreškovićem, okupio tim koji je zajedno sa agilnom upravom kluba krenuo u osvajanje vojvođanske fudbalske scene kroz onu, veliku, Vojvođansku ligu grupa Istok.
“Borac“ je tu ostao narednih pet sezona. Igrao se dobar fudbal, a to je pratila i mnogobrojna publika na novom stadionu koji je nazvan Opštinski stadion. Ako je pančevački “Dinamo“ igrao na Gradskom stadionu, “Borac“ će na Opštinskom, tako se tada razmišljalo. Tribine su bile pune. Brojalo se i do 1000 posetilaca, pa i više. Najviše one sezone kada je “Borac“ stigao do polufinala Kupa Vojvodine, savladavši i “ČSK“ iz Čelareva, tada klub iz Prve lige Srbije. U gostima. Međutim, kada su svi očekivali veliko finale u Novom Sadu, desila se “Rumenka“, koja je na terenu u Starčevu, pred prepunim stadionom, pobedila s 3:0 i ugasila sve nade u istorijsko finale. Uz naklonost sudija, da se ne zaboravi.
Hteo je “Borac“ i više. I mogao je. U poslednje dve sezone na vojvođanskom Istoku osvajao je 4. i 3. mesto, malo je delilo do Srpske lige. To je izostalo usled nesportskih događanja van terena i različitih lobiranja, pa je tako “Borac“, iako je objektivno imao najbolji tim u ligi, morao da se pomiri sa sportskom sudbinom da se u srpskom fudbalu neke stvari rešavaju na terenu, a neke ne. Uticalo je to na motivaciju i raspoloženje u klubu, pa se “Borac“, nakon pet godina u visokom rangu, u sezoni 2014/15 spustio u Banatsku zonu, a potom i u još niži rang, Područnu fudbalsku ligu Pančevo (PFL). Tu je proveo naredne četiri sezone, da bi se, nakon što se klub ponovo stabilizovao, “Borac“ vratio u sada rekonstruisanu Vojvođansku ligu grupa Istok (bez Bačke).
U malo mirnijem tonu teče sada fudbalska priča u Starčevu. Pomalo rastu i ambicije, zaviruje se u mogućnost višeg plasmana, ali o tom - potom. Sada je najvažnije da se klub pod vođstvom Igora Matijaševića i njegovog tima koji čine bivši igrači “Borca“, još više stabilizuje, učvrsti i okrene prema sopstvenbom ogledalu, a u njemu će videti lice stogodišnjaka, iste lepote i energije kao i 1926. godine kada se zakotrljala lopta na livadi u Starčevu.
