- Ove godine smo za naše sugrađane želeli da uradimo nešto posebno. Namera nam je bila da vratimo Pančevce u centar grada, da grad živi kroz muziku. Pokušali smo da kroz minimalističke muzičke programe ispred Muzeja ponudimo prijatnu atmosferu i povedemo sugrađane kroz divnu muzičku šetnju kroz različite muzičke epohe, stilove i žanrove, a da nosioci tog programa budu Pančevci. Sudeći po komentarima sugrađana, kulturna ponuda ovog leta im se dopala.

            U okviru  kulturnog leta nastupila je i zvezda svetskog glasa, Femi Kuti? Kako ste uspeli svetski poznatog  umetnika da dovedete u Pančevo?

            - Ne smemo da zaboravimo da su u naš grad već dolazila poznata svetska imena koja su nastupala na džez festival, “Klasik festu“, Bijenalu umetnosti… Što se tiče Femija Kutija, u Pančevu postoje veliki poštovaoci ovog velikog muičara i njegovog oca. Još jednom se pokazalo da je dobro razgovarati s pančevačkim umetnicima. Naime, u razgovoru s  Filipom Krumesom, našim čuvenim  violinistom i umetničkim direktorom predstojećeg ETHNO.COM-a, saznala sam da Femi gostuje u Beogradu i da postoji mogućnost da ga dovedemo u Pančevo. Za mene je to bila prilika koja se ne sme propustiti.

            Da li možete našim čitaocima da kažete neku anegdotu ili zanimljivost o ovom umetniku?

            - Izdvojila bih jednu zanimljivost da je Femi Kuti neposredno pre koncerta u bekstejdžu radio gimnastičke vežbe, vežbao disanje, vežbao na saksofonu, raspevavao se kao da prvi put izlazi na scenu. To zaista govori o kakvom se profesionalcu radi. Te večeri je u Pančevu zaista bilo neverovatno. Naš grad je tada dobio jednu potpuno novu dimenziju. Događaj koji će dugo ostati u sećanju ljudima koji su bili prisutni na koncertu.

            Da li dolazak svetske zvezde kao što je Femi Kuti može da bude pozivnica i za druge umetnike,  veoma poznate da dođu u naš grad?

            - Energija koju je publika pokazala na koncertu Femija Kutija je zaista najbolja  pozivnica. Upravo imamo ponudu jedne velike svetske zvezde iz Afrike. U pitanju je Fatoumata Dianjara .

            Moramo da pomenemo i  manifestaciju “Dani Vajferta“ koja je ove godine u Pančevo dovela naše najpoznatije grupe? Publika je zaista uživala...

            - “Dani Vajferta“ su deo privrede i turizma i sve pohvale za ovu godinu kada je reč o izboru muzičkog programa. Publika je tri dana uživala u muzici sjajnih izvođača. Moj favorit je bila “Riblja čorba“ i legendarni Bora Đorđević.

            Dali ste sebi zadatak, naredne godine morate da budete još bolji.

            - Reakcija građana na ovogodišnji program je nešto što mi pruža motiv da sledeće godine bude još bolje. U svemu ovome najbitnije je da Pančevcima pružimo kvalitetan kulturni sadržaj, da im pružimo dobar izbor, da se u gradu dešavaju lepe i valjane stvari.

            Imate izuzetnu saradnju sa svim institucija kulture u gradu. Verujemo da se dobro razumete i podržavate jedni druge. Zajedno ste organizovali i Pančevačko kulturno leto, verujemo da je to jedan od razloga što je sve proteklo izuzetno uspešno?

            - Bez dobre saradnje i bez podržavajućeg odnosa gotovo da ne možemo očekivati uspeh u svakom poslu pa ni u ovom. Kada svako maksimalno potrudi i želi da bude dobar u tome što radi i da doprinese gradu u kome živi i radi, uspeh ne može da izostane. Svima nama koji smo bili angažovani na ovom zadatku je bilo stalo do toga da ljudi u našem gradu budu srećni i zadovoljni.

            Kakva je saradnja sa kulturu sa Domom kulture u Starčevu? Oni su organizatori mnogih važnih događaja koje Vi, takođe, pratite?

            - Grad ima jako lepu saradnju sa Domom kulture u Starčevu. Rado pomažemo ono što oni rade i rado se odazivamo na njihove pozive. Gradu je važno da ih podrži jer su to značajni kulturni događaji.

            Koliko je značajno to što Starčevo ima popularnu galeriju “Boem“, gde izlažu vrhunski umetnici i  muzej istorije Starčeva?

            - Kada govorimo o kulturi u naseljenim mestima, svakako da se u Starčevu izdvaja galerija “Boem“ u kojoj izlažu značajni slikari. Dom kulture već godinama sarađuje sa našim akademskim slikarom Čedomirom Kesićem koji se nesebično daje kako bi ovaj izlagački prostor sijao punim sjajem.

            Starčevo se može pohvaliti da je jedna od retkih sredina koje imaju muzejsku postavku. Muzej je otvoren 2020. godine i od tada se konstantno razvija i raste čemu svedoče sve brojnije posete turista zainteresovanih za Starevo kroz vekove. Jedinstvena postavka ovog svojevrsnog muzeja ima snažan potencijal koji moramo razvijati i unapređivati svim snagama.

            U Starčevu se održavaju i značajne manifestacije poput Festivala tamburice, “Dana druženja“... Koliko je to važno?

            - Međunarodni festival tamburaša je jedini festival tambure na teritoriji našeg grada i okuplja male i srednje tamburaške orkestre.  Vrlo je dobro to što je ovaj festival takmičarskog karaktera i što daje priliku tamburašima, ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva. 

            “Dani druženja“ su manifestacija sa još dužom tradicijom kojoj se Starčevci u letnjem periodu veoma raduju jer nudi različite programe na kojima meštani provode svoje slobodno vreme na kvalitetan način uz druženje, kulturu i razonodu. “Eks JU  rok fest“ je svakako najveća manifestacija u Starčevu, a   deo je i Doma kulture. Ponosni smo na činjenicu da ovaj festival opstaje uprkos brojnim izazovima. Starčevo se može pohvaliti da svake godine uspešno organizuje niz koncerata pop i  rok grupa sa teritorije bivše Jugoslavije. Zasigurno je Starčevo prepoznatljivo mesto kada je reč o kulturnoj ponudi.

            Da li ćete u narednom periodu da intenzivirate  saradnju sa Starčevcima?

            - Naša saradnja ima uzlaznu putanju i tome ćemo težiti i u narednom periodu. Već smo dosta toga zajedno uradili.

            Bliži nam se jesen, bogata kulturnim sadržajima. Da li to znači i više posla za Vas?

            - To znači da za kulturu nema predaha. Počinjemo realizaciju Kulture na poklon koja je namenjena mladima. U oktobru nas očekuje “Dečija nedelja“. Biće mnogo lepih sadržaja za decu. Tu su i manifestacije “Etno kom“ i DŽez festival kao i redovni programi u svim ustanovama kulture.

            Koliko je važno da Pančevo bude prepoznato na mapi kulturnih dešavanja kod nas?

            - Za svakog stanovnika Srbije, je važno da ima dobru ponudu kulturnih dešavanja. Pančevo prosto vrvi od kulturnih događaja i  to me raduje. Naše kulturne manifestacije su poznate širom zemlje i regiona, pa se umetnici rado odazivaju pozivima da učestvuju u kulturnim dešavanjima u našem gradu. S te strane je izuzetno bitno da se za Pančevo zna da je pogodan teren za umetnike i da bude, kako Vi kažete, na mapi kulturnih dešavanja.

            Moramo da Vas pitamo i za  Narodni muzej, koji ove godine obeležava veliki jubilej  - 100 godina od osnivanjava?

            - Muzej ove godine ima veoma značajan jubilej. Jedan vek postojanja. Obeležavanje ovako velikog događaja je počelo 12. septembra, izložbom “Hladno oružje“ koja će biti otvorena naredna dva meseca. To je samo prvi u nizu događaja koji nam je Muzej pripremio. Pored muzeja sto godina od osnivanja  sledeće godine obeležiće  važne ustanove - Biblioteka i Arhiv.

            I za kraj našeg razgovora, koga biste voleli da dovede u Pančevo, da se predstavi našoj publici?

            - Nemanja Radulović, Bojan Suđić sa Simfonijskim orkestrom, “Big Bend“ RTS-a, ali nemojte sumnjati u to da ćemo da iskoristimo svaku priliku da Pančevcima obezbediti vrhunske umetničke doživljaje. Čak i kada su svetske zvezde u pitanju.

Zorana  Šteković