- Delatnost Saveza za školski sport je prvenstveno sportska - organizovanje i sprovođenje školskih sportskih takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola i realizovanje raznih drugih programa.

            Kakvu saradnju imate sa pančevačkim školama?

            - Imamo dobru saradnju sa školama na teritoriji Pančeva, jer bez njih ne bi smo mogli da sprovodimo sve planirane aktivnosti vezane za razna takmičenja učenika u mnogim sportovima. Kad govorimo o saradnji prvenstveno se to odnosi na kolege profesore fizičkog i zdrastvenog vaspitanja i učiteljice koji su najodgovorniji i najzaslužniji za organizovanje i pripremanje učenika za razna takmičenja kao i na direktore škola koji im pružaju punu podršku u radu.

            Kakvu saradnju imate sa starčevačkom osnovnom školom?

            - Saradnjja sa OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“    je oduvek bila dobra. Direktor Saša Tasić je uvek imao razumevanje i davao podršku  za sve aktivnosti koje smo sprovodili, a to se isto odnosi i na kolege Boška Đorđevića i Draganu Marinković iz ove škole koje su savesno i odgovorno pristupali  svim zadacima koje smo sprovodili. Rezultat su i priznanja koje su dobile, kako Škola, tako i kolege koje u njoj rade, od strane Saveza za školski sport Pančeva, ali i od drugih subjekata.

            Koja takmičenja sve organizuje Savez za školski sport?

            - Redovna školska sportska nadmetanja podrazumevaju održavanje takmičenja u 14 sportskih disciplina: plivanje, streljaštvo, stoni tenis, basket 3 na 3, odbojka, košarka, rukomet, mali fudbal, gimnastika, atletika, karate, džudo, orijentiring i male “olimpijske igre“.

            Učesnici na školskim sportskim takmičenjima su svi redovni učenici i učenice osnovnih i srednjih škola, uzrasta od 1. razreda osnovne škole do 4. razreda srednje škole.

            Osnov za sprovođenje ovog programa tokom školske godine je Orijentacioni kalendar takmičenja učenika Republike Srbije, koji propisuje Ministarstvo prosvete, a na predlog Saveza za školski sport Srbije. Kalendar takmičenja je u svemu podređen periodizaciji nastavnog plana i programa fizičkog vaspitanja za osnovne i za srednje škole.

            Dodatni programi i manifestacije su: projekat “Sport u škole“ - besplatna škola sporta za učenike nižih razreda, “Tvoj lajk za naš ples“ - projekat u koji se uključuju učenici osmišljavanjem plesnih tačaka i takmiče se sa svojim vršnjacima na nivou cele Srbije; učenice OŠ “Branko Radičević“ su zvanične pobednice ovog projakta, što je doprinelo nagrađivanju njihove škole na Izboru najboljih sportista grada Pančeva u 2023. godini.  Svojom plesnom tačkom učestvju na otvaranjima svih velikih takmičenja i manifestacija “Zdravo rastimo“ - projekat kojim se vrši edukacija učenika o zdravoj ishrani i zdravim stilovima života, “Đak reporter“ - projekat u koji se uključuju učenici koji imaju afiniteta ka novinarstvu i izveštavaju o svim sportskim dešavanjima u njihoboj školi, “Program takmičenja“ - nadmetanja za učenike V i VI razreda osnovnih škola u loptaškim sportovima i takmičenje u sportskom ribolovu.

            Pored navedenog,  Savez i njegove članice, 19 osnovnih i osam srednjih škola,   uključuju se u sve programe i  manfistacije koje su u organizaciji Sportskog saveza Pančevo.

            Koji je najviši rang takmičenja u školskom sportu?

            - Najviši nivo takmičenja u našem sistemu je državno školsko prvenstvo, a svake četvrte godine su to Olimpijske igre učenika Republike Srbije. Ove školske godine se održavaju Olimpijske igre u Novom Sadu za koje već imamo kvalifikovane učenike, a nadamo se da će ih po završetku ostalih takmičenja biti još više. Sva takmičenja se sprovode, po pravilu, u pet stepena i to:

• I stepen - školska takmičenja (takmičenja unutar škole),
• II stepen - opštinska takmičenja,
• III stepen - okružna takmičenja,
• IV stepen - međuokružna takmičenja,
• V stepen - republička takmičenja (Olimpijske igre učenika Republike Srbije).

            Koliko vas podržava Sportski savez Pančeva i kako izgleda vaša saradnja?

            - Saradnja sa Sportskim savezom je na visokom nivou. Prvenstveno zahvaljujući presedniku  Saveza Slobodanu Biteviću i generalnom sekretaru Dejanu Periću. Mnoge programe sprovodimo zajedno i izlazimo u susret jedni drugima kako bi uspešno sproveli sve zadatke. Kako narod kaže, dobra organizacija pola uspeha.

            Da li možemo da kažemo da već u školi može da se prepozna da je dete potencijal da se bavi vrhunskim sportom?

            - Da svakako, radne navike, motorička inteligencija, želja za napredovanjem, istrajnost, upornost i mnoge druge osobine svake ličnosti pa i deteta, pokaztelj su nam u kom pravcu se razvija svako dete i šta sve možemo da očekujemo od njega uz pravilan i kontinuirani razvoj. Mišljenja sam da je od samog prepoznavanja potencijala nekog deteta za vrhunske sportske rezultate mnogo važnije za samo dete i državu da decu uključimo u bilo koju fizičku aktivnost, da učinimo da deca zavole rekreaciju, sport i ono najvažnije - da se njime bave kroz ceo život. Treba da omogućimo i stvorimo uslove da se deca, pre svega kad govorimo o sportu, prvo igraju, a  zatim vremenom ta igra treba da preraste u vežbanje pa tek nakon toga u treniranje. Moramo biti svesni da samo mali broj dece će uspeti da stigne do vrha, a razloga je mnogo, dok sa druge strane je ogromna većina koja opet zbog raznoraznih razloga neće stići do vrha - vrhunskog sportiste. A za državu treba da budu bitne obe grupe koje trebaju da se tretiraju na različite načine.

            Koliko je važno da deca već u školi nauče da razvijaju takmičarski duh?

            - Svakako da je važno razvijati takmičarski duh kod dece, ali dodao bi da je isto tako važno da decu traba  naučiti da je put do uspeha trnovit i sačinjen i od mnogo poraza i da je najveća pobeda zapravo pobeda nad samim sobom jer kad naučimo decu da pobeđuju sami sebe mnogo lakše će posle toga pobeđivati i druge.

            Vi ste i profesor fizičkog vaspitanja. Koliko su nam deca danas sportski aktivna?

            - Nažalost, današnja genaracija dece je sve manje fizički aktivna što za sobom povlači mnoge posledice i za samu decu ali i za društvo. Pančevo je godinama prepoznatljivo i kao grad sporta, s razlogom, gde prednjače kolektivi i pojedinci koji su stigli do vrha - vrhunski sportisti i vrhunskih sportski rezultati. Sa suprotne strane, ona druga grupa dece koja nije uspela da stigne do vrha, lako i prerano odustaje od fizičke aktivnosti i sporta, dok ogroman broj dece se i ne uključuje u neke fizičke aktivnosti, a kamoli u sport. Čovek, kao ljudsko biće, stvoren je da se kreće i kretanje ga održava u životu A današnja deca se sve manje kreću i sve manje su fizički aktivna.

            Šta bi ste menjali u nastavi fizičkog danas?

            - Rasteretio bih decu učenja mnogo manje važnih stvari iz većine predmeta, a koncentrisao bih se na bitnije i važnije stvari,  prvenstveno u osnovnim školama. Treba učiti decu da misle i razmišljaju, a ne da  uče lekcije napamet. A što se tiče nastave fizičkog i zdrastvenog vaspitanja, ne bih  menjao ništa, već bih dodao da časove imamo svakodnevno, jer ovaj ubrzani tempo života nam oduzima energiju i zdravlje, a poznato je da se kroz igru, radost, veselje mnogo lakše može naučiti i zapamtiti mnogo više.

            Često boravite sa pančevačkom decom na Divčibarama u gradskom odmaralištu. Koliko je važno da naši mališani provode više dana u prirodi i budu svakodnevno aktivni?

            - Da, imao sam čast da mnogo puta idem sa pančevačkim osnovnim školama na rekreativnu nastavu na Divčibarama prvenstveno kao njihov rekreator i poznavalac Divčibara. Moram reći da je od izuzetne važnosti boravak dece u prirodi i sprovođenje rekreativne nastave. Zahvaljujući Gradu Pančevu i JP-u “Urbanizam“  godinama unazad pančevačke osnovne škole vode naše osnovce na planinu Maljen i pančevačko dečije odmaralište na Divčibarama. Kad znamo da roditelji plaćaju tek jedan skroman deo troškova za osmodnevni boravak da ostatak troškova snosi Grad Pančevo, svesni smo koliko je to olakšanje za porodični budžet. Izuzetno je važno da deca provode neko vreme iz svoje primarne porodice odvojeno od roditelja kroz organizovanu rekreativnu nastavu. To je jedna nova vrsta promene i iskustva za svako dete gde su nastavnici i deca 24 sata zajedno i to u prirodi.

            Moramo da pomenemo i Vaš klub “Sportiko“. Kada počinje sezona veslanja na Tamišu i šta radite dok ne počne sezona?

            - Sezona veslanja zavisi od vremenskih uslova. Uglavnom počinjemo sa veslanjem u martu i aprilu mesecu. Važno je da nema kiše i vetra, ali i da je temperatura vazduha oko 15 stepeni. Dok je prelazni period i dok ne počne sezona veslanja radi se na opštefizičkoj pripremi koja se sastoji uglavnom iz trčanja, plivanja, vožnje bicikla, dizanja tegova, igranja stonog tenisa i drugih nekih sportova.

            Da li je u planu da i ove godine realizujete projekat “Leto na Tamišu“?

            - I ove godine “Sportiko“ će, u saradnji sa Sportskim savezom Pančeva,   po treći put za redom organizovati “Leto na Tamišu“. U protekle dve godine ovaj projekat se pokazao izuzetno traženim od strane naših sugrađana što pokazuje posećenost od preko 4000 polaznika koja se rekreiralo besplatno tri puta nedeljno (utorkom i četvrtkom od 17 sati i nedeljom od 9 časova). Veoma smo ponosni na ovaj projekat koji je namenjen prvenstveno za rekreaciju naših sugrađana koji imaju mogućnost da nauče da veslaju i da se rekreiraju besplatno tri puta nedeljno i da upoznaju grad sa reke i da upoznaju lepote reke Tamiš.

            Da li će i ove godine biti održana regata?

            - I ove godine, u subotu 22. juna, organizujemo treću pančevačku regata  za indijanske kanue i rekreativne kajake. Očekujemo učešće oko 140 plovila sa oko 200 učesnika, najviše iz Pančeva, ali i jedan broj gostiju iz okoline, a možda i iz inostranstva. Pozivam sve zainteresovane sugrađane koji imaju kanue ili rekreativne kajake da se prijave na regatu koja za cilj  ima promociju kajakaškog sporta,  rekreacije i zdravog života.

            Koliko je važno da deca od najranijeg uzrasta shvate da je bitno da budu fizički aktivna? A koliko je to važno i kada odrastu?

            - Vraćamo se na početak - napominjem da je od izuzetne važnosti to - da budemo fizički što aktivniji i to kontinuirano tokom čitavog života. Takve navike stiču se od ranog detinjstva, ali nikada nije kasno promeniti navike na bolje. Toga se setimo uglavnom kada već narušimo zdravlje. Ne zaboravite, deca uče na više načina, ali najviše ličnim roditeljskim primerom. Zato, decu za ruke i vodite ih u prirodu da trče, skaču, penju se na drveće i igraju se što više mogu, dok su još deca.  Neka stiču radne navike od malena, ljubav prema prirodi sportu, životu... Deca, kad odrastu, imaće pregršt izazova i problema tako da je od izuzetne važnosti da se ne izgubi kontinuitet vremena za sebe i svoju rekreaciju - odnosno bavljenje  sportom. Jer, to nam  svima služi kao izduvni ventil od svega što štetno utiče na nas, a pritom nam služi kao “punjenje baterija“, da možemo da nastavimo da živimo i radimo uspešno.

Zorana Šteković