- Radilo se u kontinuitetu cele godine. Išlo se na kampove, ekskurzije, takmičenja. Bili smo i organizatori 66. republičkog takmičenja talentovanih učenika osnovnih škola po nastavnim predmetima i naučnim disciplinama, 25. maja u Gimnaziji “Uroš Predić“. Učestvovao je 301  učenika. Bili smo odlični, kako u Pančevu, tako sutradan u Čačku, gde su se takmičili srednjoškolci. Mnogo je nagrada na državnim takmičenjima na teritoriji grada Pančeva, ove godine, a ima i međunarodnih.

            Koliko polaznika je ove godine imao Centar i u kojim oblastima?

            - Imao je više od 500 polaznika u 16 različitih oblasti: matematika, fizika, hemija, programiranje, robotika, biologija, geografija, istorija, srpski jezik, književnost, stvaralačko pisanje, engleski jezik, zaštita životne sredine, psihologija, film i pozorište, likovna umetnost.

            Da li je bilo polaznika koji su svoje znanje pokazali i na međunarodni takmičenjima?

            - Bilo je. Opet su nam geografi bili uspešni. Gabrijel Lalić, 2. razred Gimnazije “Uroš Predić“ osvojio je 3. nagradu na Evropskoj geografskoj olimpijadi, održanoj krajem juna, početkom jula na Kopaoniku. Takođe, Dušan Mladenović, maturant Gimnazije “Uroš Predić“, plasirao se na Svetsko prvenstvo istraživačkih radova društvenih nauka (The 7th International Conference of Young Social Scientists, ICYSS 2024), koje trba da se održi na Baliju od 27. do 31. avgusta, ove godine.

            I ove godine održan je Kamp u Idvoru. Kojom temom su se ove godine bavili polaznici?

            - Tema ovogodišnjeg kampa bila je “Kompjuterske simulacije u fizici korišćenjem programskih alata EJS i Processing“. Radilo se i sa mikrobitovima. U četvrtak, 11. jula, gošća nam je bila Stela Durutović, projekt-menadžer iz British Council-a, a s obzirom na to da su nam poklonili nekoliko paketa mikrobitova, ovo je  bila i dobra prilika i da se vidi šta i kako naši mentori rade, koristeći ih, da vidimo rezultate.

            Kampovi u Idvoru su tradicija RCT-a “Mihajlo Pupin“ i mnoga deca žele da nova znanja steknu upravo na ovom događaju?

            - Da, ovo je već 14. kamp po redu, u kontinuitetu. I u vreme korone kamp je bio održan. Vrlo je zahtevno odabrati učenike, sigurno se napravi i neka greška da neko nije pozvan, kao što je sigurno, iz svog iskustva govorim, da deca koja su dolazila u kamp su istinski najbolja deca Srbije.

            Koliko se tokom svih ovih godina promenio rad u okviru kampa u Idvoru?

            - Trebalo nam je nekoliko godina da formulišemo ideju kampa. Radilo se i onda, ali poslednjih desetak godina rade se slične stvari, nijanse u razlici su u pitanju, tako da je i nama lakše da radimo sa decom neke stvari koje ona nisu imali prilike da rade u školama.

            Nedavno ste bili kod Jelene Begović ministarke nauke, tehnološko razvoja i inovacija. Zašto ste bili tamo?

            - Ministarstvo nauka se zainteresovalo za rad Centara za talente. Savetnik ministarke Begović, Jovan Milić, bio nam je na kampu matematičara, na Divčibarama, marta ove godine. Na otvaranju kampa u Idvoru bio je prof. dr Miroslav Trajanović, državni sekretar u Ministarstvu nauka, poslednjeg dana kampa, kada se polaznici kampa branili svoje radove, po projektima za koje su se opredelili, došao je da ih pozdravi, i porazgovara sa njima, Vukašin Grozdić, takođe državni sekretar u Ministarstvu nauka. Mi imamo decu, i sa njima ozbiljno radimo. To su u Ministarstvu nauka primetili. Način na koji mi radimo je najefikasniji rad sa darovitim učenicima. Oni spavaju u svojim krevetima kada se radi sa njima, intenzivno se radi sa njima vikendom tokom cele školske godine, okupljamo ih (teritorijalno) da budu zajedno, vodimo ih na: ekskurzije, kampove, fakultete i institute; dovodimo gostujuće predavače, i sve je to za njih besplatno. Ova država mora da  vodi računa o svojoj darovitoj deci, koja su, takođe, deca sa posebnim potrebama, o tome treba misliti svakodnevno. U Ministarstvu nauka su shvatili da polaznici Centara za talente su deca koja uzimaju stipendije i nagrade koji oni dele. Mi smo ti koji o njima vode računa još od desete godine, okupljamo ih i grupišemo, i zajedno sa školama, stvaramo naučni i umetnički podmladak naše zemlje.

            Koliko je za vas značajno da sada imate tako izraženu podršku Ministarstva nauke?        

            - Veoma je značajno, s obzirom da nemamo podršku u Ministarstvu prosvete. Oni nemaju vremena za nas. Nadam se da će se to promeniti u narednom periodu.

            Kakva je saradnja sa fakultetima u Srbiji, ali  i značajnim naučnim institucijama?

            - Izvanredna, bar što se tiče RCT-a “Mihajlo Pupin“. Redovno, po zahtevima mentora, idemo sa decom na fakultete i u institute. Na nekim obavljamo eksperimentalne vežbe. To nam je veoma važan segment rada.

             Moramo da napomenem da ste uspešno organizovali i takmičenje u istraživačkim radovima.

            - Organizovali smo  66. republičko takmičenje talentovanih učenika osnovnih škola po nastavnim predmetima i naučnim disciplinama Republike Srbije. Takmičio se 301 učenik u 12 kategorija. Formirane su 22 komisije za odbranu radova. Težak i velik posao, ali urađen. Zahvalan sam autorima testova i članovima komisija, zato što mi je poznata njihova cena rada i uložen trud.

            Naše čitaoce zanima kako roditelji mogu da prijave svoje dete da bude polaznik Regionalnog centra za talente ?

            - Dete treba samo da želi da radi. Nije lako vikendom, kada ostala deca još spavaju, da se ide u gimnaziju i radi na znatno kompleksnijim zahtevima nego u školama. Tako se može, kod nas dolaze deca koja žele da rade i koja imaju predispozicija da im se podigne nivo zahteva.

            Da li deca moraju da budu talentovana ili  vredna i željna novih znanja?

            - Talenat za, na primer matematiku, samo olakšava da se nešto shvati, i da se nešto uradi. Bez želje za znanjem i bez rada, talenat je samo karakteristika.

            Mnogi vaši nekadašnji polaznici danas rade u svetski poznatim institucijama ili su završili i prestižne fakultete u svetu?

            - Jesu, za mnoge znam i gde su. Mnogi su i u Srbiji. Različite su nam želje i zahtevi. Često naglašavam, Mihajlo Pupin je se 25 godina upisao fakultet. Mora je čak i da malo “smanji svoje godine, ne bi bio primljen (tako se tada moglo). I postao je to što je postao. Važno je da sebi jasno formulišemo šta želimo. Kada to uradimo, jedina prepreka možemo biti mi, sami sebi, uz faktor sreće u životu.

            Kako vidite budućnost Centra?

            - Mislim da treba već lagano da odredimo mog zamenika. Da se pripremi. Nekog ko ima dugo iskustvo u radu Centra, i ko se višestruko dokazao, u inicijativnosti, radu sa decom, posvećenosti. Ima ih dosta u Regionalnom centru za talente, samo treba da se dogovorimo, ko će to biti.

Zorana Šteković