Plaketa je najpre uručena “vukovcima“  i učenici generacije naše  škole. Sofija Arsić je skromna i vredna devojčica. U toku školovanja pokazala je svoje najbolje osobine - uvek spremna na časovima, marljiva i primerna. Često je pohvaljivana od nastavnika za svoj rad i uopšte odnos prema nastavnim predmetima. Pored rada i marljivosti ona je dobra drugarica, uvek spremna da pomogne svojim drugarima iz odeljenja. Una Mladenović  je odlična učenica od prvog razreda, sa svim peticama, i kao takva je nosilac Vukove diplome. Ona je vredna, skromna devojčica i izvan svega dobar dug. Dobila je Dositejevu diplomu iz domaćinstva. Marko Janjić je od prvog razreda imao sve petice i još je učiteljica prepoznala njegov talenat za prirodne nauke. Učestvovao na školskim, gradskim i okružnim takmičenjima iz biologije, hemije i geografije i osvajao prva ili druga mesta pa je iz svih tih predmeta dobio Dositejeve diplome. Pored toga on se od prvog razreda osnovne škole uspešno bavi i sportom, karateom. Na raznim takmičenjima osvajao  je veliki broj nagrada a nosilac je braon pojasa. On je skroman, nenametljiv i uporan u sticanju novih znanja. Andrea  Poljak je ovogodišnji đak generacije. Ona je odlična učenica i vrhunski sportista u plivanju. Osvajala je zlatne medalje na regionalnim, državnim i međunarodnim takmičenjima. Pored svih uspeha uvek je bila spremna za ispunjavanje školskih obaveza. Pored toga, dobra je drugarica, uvek spremna da pomogne prijateljima ali i nastavnicima.

            Potom su dodeljena priznanja u oblasti sporta. Kadeti OK-a “Borac“ su sa velikim uspehom nastupali ove sezone na Prvenstvu Vojvodine. Na završnom turniru u Novom Sadu osvojili su 3. mesto. Ovim uspehom plasirali su se na prvenstvo Srbije, među osam najboljih ekipa u našoj državi. Oni su se kroz celu sezonu takmičili sa dečacima koji su godinu dana stariji, što ovim uspesima daje još veći značaj. Pored kadetskih takmičenja, oni su bili deo razvojne ekipe “Borac 2“ gde su se sa mnogo uspeha takmičili u Vojvođanskoj ligi. Treba napomenuti da je nekoliko njih  ove sezone osetilo draž igranja u Superligi Srbije igrajući za prvi tim “Borca“ i da oni predstavljaju našu veliku budućnost i da će uskoro biti i okosnica prvog tima. Kadeti OK-a “Borac“ su: Vojkan Luković , Strahinja Tanev, Borislav Jevremović, Nemanja Jović, Dušan Vlahović, Marko Kovačević, Mihajlo Stevanović, Danilo Marković, Veljko Luković i Stefan Tanev. Treneri su Vladimir Kovačević i Ratko Tanev.

            Aleksandar Zdešić je student druge godine biološkog fakulteta. Pored toga on se od pete godine živote bavi karateom. Sa 16 godina je stekao crni pojas i trenutno je u samom vrhu ovog sporta u Vojvodini i Srbiji. Nalazi se u reprezentaciji Srbije u karateu. Iako je još uvek u kategoriji mlađih seniora takmiči se i u starijoj seniorskoj konkurenciji i tu daje izvanredne rezultate. U svojoj konkurenciji je trenutno najbolji u Srbiji, a u kategoriji seniora je  treći.

            Košarkaški klub “Borac“ ove godine puni 50 godina postojanja. Igra pod obručima u našem mestu počela je 1974 godine. Klub je formirao tadašnji nastavnik fizičkog vaspitanja starčevačke škole i veliki zaljubljenik u košarku Miroljub Babić Uča. Najveći uspesi starčevačke košarke su ulazak  generacije 1970. u Prvu ligu Srbije, generacije 1983. koja je igrala kadetsku ligu naše zemlje kao i generacija 2001. kada je “Borac“ bio jedan od najboljih klubova u Vojvodini.

            Za razvoj ekonomije i turizma plaketa je pripala vinariji “Jelisaveta“. Iz ljubavi prema “božanskom nektaru“ pre osam godina napravljeno je prvo vino u Vinariji “Jelisaveta“. Vinarija sada ima desetak etiketa među kojima  i jednu sortu koju ima  svega još 2-3 vinarije u Srbiji, a to je vino od grožđa sa ukusom šumske jagode. Nizala su se priznanja koje su dobijali - više od 35 zlatnih medalja na lokalnim i međunarodnim takmičenjima. U Vinariji se priporema i velika sala koja će moći da sa većim kapaciteimna prihvati turiste i sve one koji vole dobro vino.

            Plaketa za razvoj društvene zajednice pripala je starčevačkom udruženju penzionera. Oni su u Starčevu oduvek bili aktivni deo društvene zajednice. Poslednjih godina njihovo delovanje  je objedinjeno i sinhronizovano osnivanjem udruženja koje se bavi svim pitanjima od značaja za naše najstarije sugrađane. Za svega godinu dana okupili su više od 250 članova. Sav taj trud prepoznala je lokalna zajednica pa je usledila adaptacija i dodela odgovarajućeg prostora za rad udruženja penzionera, koje dele sa partnerskim Udruženjem žena i u kome se svakodnevno okupljaju. Druženja, izleti, društvena odgovornost - sve to krasi ovo udruženje.

M. Jovišić