Upisao sam 1989. godine građevinsku školu na Zvezdari. Tamo sam upoznao  Velju Dimitrijevića, Čavu  Dimitrijevića, Lolu Robiju i ostale golubare, sada većinom pokojne, koji su ostavili veliki uticaj na mene i moje golubarstvo. Najviše sam se družio i slobodno vreme provodio sa čika Veljom, primajući iskustvo i razne savete o golubarstvu. U to vreme bilo je dosta šarenih golubova i popularnih bozeva. U tom malom kvartu bilo je mnogo golubara koji su se međusobno družili, golubarili i razmenjivali iskustva i  golubove. U to vreme se golubovi nisu jatili sa ostalim jatima već je svako jato letelo za sebe, što je bilo zadivljujuće - na tako malom prostoru lete sve sama zasebna jata. Dok je čika Velja bio živ svi su se golubari družili, sa velikim zadovoljstvom prihvatali nas mlade kao svoju decu.

            Školu sam završio 1992. godine sa odličnim uspehom. Čika Velja je umro 1993.  godine, a njegove golubove su razgrabili dok sam ja došao da izjavim saučešće. Od 1992. do 2010. bio sam u inostranstvu radi posla. Kada sam se vratio, ponovo sam se zagolubario ali sam posetama u Starčevu na kraju dobio golubove od \ure Veresije i parenjem kasnije dobijao kvalitetne golubove. Tako da sam se učlanio u starčevački golubarski klub i bio član dve godine, a moj broj je preuzeo pokojni Nidža Golubović. Opet bio pauzirao, ali su moji golubovi i dalje leteli visinama. Davne 2010. godine počinjem ponovo, ali ovaj put bez rastavljanja jer golubovi su plemenite ptice koje šire ljubav, mir i prijateljstvo, a kada polete, krase nebo kao noću zvezde. Jedinstven je naš golub i simbol našeg srpstva, priznat u svetu kao najbolji visokoletač. Samo kod nas nije priznat jer nema nikakve podršku od strane odgovarajućih institucija...

            Čuvam samo bele  golubove. Poreklo mojih belih anđela je od tri golubara: Paravinje, Lorensa i Aca Ilića, a osnova početka je od Steve Rajkovića. Tako da sam zadovoljan njihovim letom i izgledaom jer beli golub je simbol Božijeg Trojstva kao Duh Sveti. Pošto držim samo bele golubove mnogima sam zapao za oko, pa imam raznih ponuda. Svoje golubove jako volim i poštujem ih tako uz Božiju ljubav prema njima i moja žena ih je zavolela. Ona drži samo bozove hrani ih i prati. Jednom mi je došao jedan boz, prugasti, sa obeležavajućom alkom i nazvao ga Vasilije tako da sada imam dva parabozova koja sam dobio od prijatelja. Sada sam i ženu upisao u naše golubarsko društvo, tako da smo sada jedno od retkih društava koje ima oba pola u članstvu.

Za golubove treba dosta vremena rada truda odricanja da bi stigao do uspeha a to je velika ljubav, a bez nje nema ništa. Zbog sadašnjeg vremena neprekidne tehnologije, omladina se posvećuje kompjuterima pa tako i naš sport izumire jer nema načina da se postavi kao tradicionalni sport koji krasi naše nebo i nas same uzdiže do visina. “

Zoran Petrov Nale