Ranijih godina u fokusu su bili Danilo Kiš, Borislav Pekić, Mirko Kovač, Meša Selimović, Miloš Crnjanski, Dragoslav Mihajlović i Ivo Andrić. Ovogodišnja manifestacija  posvećena je Miodragu Bulatoviću, jednom od najkontraverznijih i najznačajnijih autora jugoslovenske književnosti 20. veka, koji je u jednom periodu bio najprevođeniji srpski pisac posle Andrića. Bulatović je ostao upamćen po snažnom, grotesknom i često mračnom stilu pisanja, kao i po romanima poput: “Crveni petao leti prema nebu“, “Heroj na magarcu“, “LJudi sa četiri prsta“ i “Rat je bio bolji“.

            Prošle godine uspostavljen koncept festivala, da se jednom trećinom bavi likom i delom pisca koji je u fokusu festivala, trećinom savremenom književnošću i trećinom podsticaju pisanog stvaralaštva kod dece i mladih, ove godine je ustaljen. Na ovaj način festival dodatno približava i povezuje klasike i savremene pisce sa publikom lokalne zajednice kroz više generacija.       

            Festival je zvanično otvorio, u ponedeljak, 20. aprila, većnik za kulturu Grada Pančeva Darko Ješić, koji se kroz obraćanje kratko osvrnuo na temu festivala, kao i na njegov značaj i koji je, kako je istakao, stasao u jedan značajni književni festival koji prevazilazi lokalne okvire. Zatim se obratio direktor Doma kulture Marko Ivošević koji je predstavio osmišljen program festivala. Kao i svake godine, biblioteka Doma kulture simbolično je preimenovana, ovaj put na ime Miodraga Bulatovića, čiji će naziv nositi do sledeće godine. Nakon otvaranja usledio je pesnički karavan u okviru kog naši savremeni pesnici iz bliže i dalje okoline predstavljaju svoja dela. Tom prilikom davali su osvrt na Bulatovićevo stvaralaštvo ili su o njemu ispričali poneku anegdotu koju su smatrali prigodnom za najavu sopstvenih stihova. Na karavanu su učestvovali književnici iz Beograda Darko Habazin i Dragomir Lazarević, zatim Milivoje Jovanović, Galina Vuksanović, Dragan Durmišević, Milena Mrkela i Snežana Hamzić  iz Pančeva, Emina Hilić iz Kačareva i Vesna Rajić iz Starčeva. Program je vodio, i kroz svoje delo predstavio, Dragan Petković, književnik iz Jabuke koji je na šarmantan način najavljivao svakog od kolega. Večernji sati bili su rezervisani za književnu tribinu pod nazivom “Humor i književna demonologija u delima Miodraga Bulatovića“ koju je na vrlo zanimljiv način izneo prof. dr Dobrivoje Stanojević, uz vođenje programa od strane Tamare Mitrović. Tokom tribine predstavljene su neke činjenice iz burnog života Miodraga Bulatovića koje su verovatno doprinele njegovom stilu pisanja, poput toga da je kao dete prisustvao ubistvu svoga oca. Prezentovan je i njegov avangardni način propagande svojih dela koji je bio humorističan uz poigravanje sa stvarnošću, kao na primer da je prilazio nasumičnim ljudima koji čitaju knjige i preporučivao im da čitaju novi roman od Bulatovića, bez da se predstavljao da je to on. Iznet je i njegov razvojni put da su njegovi romani uglavnom prvo bili popularni u inostranstvu pa su sa pozitivnim kritikama polako pronalazili puteve i do domaće publike. Bilo je tu mesta i za prepričavanje anegdota između njega i Andrića kao i njega i drugih pisaca tog vremena, zatim njegovom stilu odevanja, ali i propadanju tokom uključivanja u politiku. Mala sala Doma kulture bila je puna i nakon završetka programa gde su se razgovori nastavili kroz neformalni susret, za još mnoge neispričane priče o životu i delu ovog našeg pisca.

            Drugi dan festivala započeo je novom radionicom koja je ove godine pokrenuta po prvi put na inicijativu direktora ustanove, sa idejom da zaživi i nakon festivala. U pitanju je pokretanje čitalačkog kluba pri biblioteci Doma kulture. Ideja ovog vida okupljanja nije samo kulturno druženje, već i razmena mišljenja, podsticanje inspiracije, vežba izražavanja i podstrek za stvaralački rad. Radionica je organizovana za učenike petog i šestog razreda naše osnovne škole, a kroz radionicu su bile obrađene teme pisanja dnevnika, tumačenja određenih reči i načina izražavanja kroz kratku analizu dela “Dnevnik šonjavka“  - vrlo popularne knjige za decu i mlade, koja se na duhovit način bavi ozbiljnijim svakodnevnim temama osobitim za period odrastanja. Galerija i biblioteka bili su mali da prime zainteresovane učenike, pa se aktivnost doslovno prelila i na plato Doma kulture. Rezultat je bio jednoglasan - želja da se radionica ponovi prvom sledećom prilikom. Večernji sati ponovo su bili u znaku Bulatovića, ovoga puta sa primarnim fokusom na njegov život i delo. Temu je predstavljao, kroz brojne malo poznate detalje i analize, dr Milan Orlić, književni teoretičar, dok je program vodio Darko Ješić. Književna tribina dala je osvrt na Bulatovićeva dela i kratku analizu njihovog shvatanja u javnosti ali i u stručnom krugu. Bulatovićev život pun je brojnih uspona i padova, srećnih i vrlo traumatičnih momenata te i pored brojnih iznetih činjenica moglo se samo zaključiti ono što se već znalo - da je bio kontroverzni pisac koji je zbog svojih postupaka i stavova istovremeno bio i genije književne scene i osoba stavljena po strani.

            Treći festivalski dan počeo je ne tako običnim “školskim časom“ u prepunoj maloj sali Doma kulture. U pitanju je bio susret sa dečijim piscem Brankom Stevanovićem. Pitalice, pesme i zanimljive priče su se iz školskih lektira i čitanki prenele u stvarnost koz program koji je lako probio vremenski okvir časa, uz osmehe i ostvarenu interakciju sa preko stotinu đaka. Po završetku bilo je mesta i za fotografisanja i autograme.  Večernji program i deo festivala posvećen savremenom književnosti otvoren je sa književnicom Laurom Barnom. NJen novi roman “Frau Beta“ bio je povod za suret, a kroz razgovor o romanu otvarale su se i brojne druge teme kako o drugim delima tako i o svakodnevici. Roman je pisan u žanru istorijsko-dokumentarne proze i prati čuvenu slikarku Beti Vukanović, koja je rođena kao Babet Bahmajer u Bavarskoj, a koja je došla u Srbiju krajem 19. veka i postala jedna od najvažnijih ličnosti srpske moderne umetnosti. Laurin stil pisanja čini miks istorijskih podataka i fikcije te navodi na brojna pitanja do konačnog otkrivanja šta je ustvari ono što se dogodilo. Veče je vodila Jasmina Topić, a negde očekivano, razgovor se nastavio i kroz neformalni deo. Laura se zainteresovala za bogatu istorija Starčeva, te je nakon obilaska muzeja, otvorila mogućnost da se, možda, i tematika Starčeva nađe u nekom od novih romana.

            Četvrtak, 23. april, započeo je još jednom dečijom radionicom pod nazivom “udnovati svetovi i njihovi likovi“. Ovoga puta cilj je bio da se pokrene mašta koja navodi na kreativno izražavanje. Učesnici radionice su tako zavirili u nepoznate svetove koje su sami stvarali uz određene početne instrukcije, da bi stvorii i glavnog junaka tog sveta. Leteća stvorenja, roboti savatljivih ruku, mede sa zracima, čovekolika hrana i zečevi vrsnog glasa, poiskakali su iz mašte učesnika, a sa svakim izlaganjem činilo se da su makar na trenutak oživljeni. Radionicu je vodila Cica Stanić. Prijatno veče bilo je taman  takvo da ugosti dva beogradska pisca koja su predstavila svoja nova dela. Ivan Tokin, otvorio je susret u punoj galeriji, gde se brzo tražila “stolica više“. Predstavljen je njegov roman “Crna noć nadamnom i zvezdano nebo u meni“ koji govori o sazrevanju u kome se stalno traži smisao, a sve kroz lik žene - plaćenog ubice. Međutim, kako i sam Tokin u svom stilu voli kratko izražavanje uz stalnu inspiraciju svakodnevicom tako je i razgovor uključio brojne teme, prethodne romane i moguća buduća stvaranja. Na kratko se pomenuo i poznati starčevački lekar dr Jova Radovanović, o kome je Tokin napisao jednu priču. Četvrti dan festivala završen je predstavljanjem romana “Etno“, Igora Marojevića, višestruko nagrađivanog pisca. Ovaj roman predstavlja završetak petntologije i u njemu se igra sa stereotipima o “balkanstvu“, ali istovremeno se pokazuje i koliko su ti stereotipi postali deo svakodnevice. Tako je i veče proteklo u znaku preispitivanja identiteta, istorije i svaremenog čoveka.

            Poslednji festivalski dan bio je rezervisan za pesničko i književno stvaralaštvo dece iz Oš “Vuk Stefanović Karadžić“, pod nazivom “Starčevačke mlade nade“. Ove godine učešće je uzelo 17 učenika podeljenih u dve kategorije. U kategoriji recitovanje učestvovali su: Dunja Veličković, Dunja Minić, Jovan Nikolić, Aleksa Petrović, Andrea Pavlović, Nikolina Blazović i Teodora Stamenković. U kategoriji čitanja radova učestvovali su: Dunja Minić, Dunja Veličković, Tara Marković, Dejan Milivojević, Teodora Stamenković, Vanja Čikara, Milica Ristov, Nevena Terzić, Dunja Jovanović, Nikolija Ivković, Miljana Adamov i Marija Crevar. Voditeljka programa je bila Anđela Popadić. Uz prisustvo roditelja i drugara iz klupa događaj je prošao veoma lepo te je i opravdao  ideju sa kojom je pokrenut. Ovom prilikom uručene su zahvalince nastavnicama srpskog jezika Vesni Rajić i Nataši Milićev, koji su se dodatno angažovale i pomogle da ovaj i drugi programi festivala namenjeni deci, pronađu i svoje talentovane učesnike.

            Večernji  i poslednji program bio je rezervisan za našeg poznatog književnika, novinara i TV voditelja Vanju Bulića. On je objavio 23 knjige, a mnoge od njih predstavljaju svojevrsne nastavke. Starčevačkoj publici je odabrao da predstavi svoj najnoviji roman “Madonin soko“  ali je pričom povezao i romane “Oko otoka“, “Dušanova kletva“ i “Sinajski testament“. Svi ovi romani, kao i još neki, prate jednog glavnog junaka i povezuju teme pravoslavlja, istorije i tajnih dokumenata kroz prožimanje ideje da prošlost neprestano utiče na sadašnjost. U vrlo prijatnom izlaganju kroz razgovor o knjigama, ali i o drugim temama, Bulić je otkrio i to da je njegov sin igrao odbojku za starčevački Borac. Nakon programa usledilo je  fotografisanje i podela autograma, te se na najlepši način i zatvorio festival.

SN