Nakon srednje škole, put ju je odveo u Rumuniju, gde je upisala studije za strukovnog farmaceuta, ali život je imao druge planove. Zbog potrebe da se preuzme porodični posao, Vera je pauzirala studije i posvetila se poljoprivredi. Ovaj preokret ju je inspirisao da se dodatno edukuje, pa je vanredno upisala poljoprivrednu edukaciju prekvalifikanta poljoprivredne škole, poljoprivredni tehničar. Danas je vlasnica uspešnog poljoprivrednog gazdinstva, a njen angažman prevazilazi samo vođenje gazdinstva.

            Vera je i predsednica Udruženja Agropreduzetnice Srbije i članica Privredne komore Srbije, čime aktivno doprinosi razvoju ženskog preduzetništva u agrarnom sektoru. Iako nije udata, njen život je ispunjen drugim strastima. Svoje slobodno vreme koristi za putovanja, iza sebe ima već oko 30 posećenih zemalja, a u pauzama između putovanja pronalazi mir u pisanju. NJena biografija svedoči o hrabrosti, prilagodljivosti i posvećenosti, pokazujući kako se životne okolnosti mogu pretvoriti u izvor uspeha i inspiracije.

            Mogli ste da se bavite jednim lepim poslom za devojku - farmacijom, a odlučili ste se ipak da se posvetite porodičnom poslu na poljoprivrednom gazdinstvu. Otkud ta odluka?

            - Umesto karijere farmaceuta, koja se smatra “lepim poslom za devojku“, izabrala sam povratak korenima i porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu. Ova odluka nije bila samo moja, već i duboko ukorenjena u tradiciju i ljubav prema zemlji. “Paor je potreban svakog dana da nas hrani, a apotekar samo kada se razbolimo“. Upravo ta činjenica daje smisao i svrhu svemu što radim. Iako se poljoprivreda tradicionalno smatra muškim poslom, sve više žena preuzima inicijativu i vodi gazdinstva. To je dokaz da se vremena menjaju, a sa njima i shvatanje ko može da se bavi ovim plemenitim poslom. Moja odluka je, u suštini, bila jednostavna - ocu je bila potrebna pomoć, a ja sam želela da nastavim porodičnu priču. Podrška koju dobijam od porodice je ključna i ona je najveći oslonac u svemu što radim. Zajedno stvaramo, rastemo i čuvamo našu zemlju. To je priča o nasleđu, ljubavi i predanosti koja se prenosi s generacije na generaciju.

            Šta sve proizvodite na na poljoprivrednom gazdinstvu, a šta je ono što Vas lično najviše interesuje?

            - Na našem gazdinstvu, na prvom mestu, sejemo kukuruz, pšenicu i suncokret. Pored toga, otac i ja posvećeni smo pčelarstvu i ponosno nudimo livadski med sa našeg imanja. Lično, najviše me interesuje upravo rad sa pčelama. To je deo posla koji me najviše ispunjava, jer zahteva pažljivost, strpljenje i duboko razumevanje prirode.

            Kako je u današnje vreme biti žena u poljoprivredi? Koliko imate slobodnog vremena za sebe?

            - Živeti i raditi u poljoprivredi danas, kao žena, znači susretati se sa predrasudama, ali istovremeno i biti deo sve veće i snažnije zajednice. Još uvek se može čuti mišljenje da ženama “nije mesto u agraru“. Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Sve više žena se pridružuje ovoj grani privrede, a mnoge su nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Aktivno učestvuju na sajmovima i konferencijama, članice su udruženja, pokreću sopstvene agrarne biznise i sve češće se odlučuju za agrarno obrazovanje. Ove promene dokazuju da je poljoprivreda oblast u kojoj uspeh zavisi od znanja, truda i posvećenosti, a ne od pola.

            Slobodnog vremena nemam mnogo. Pored rada na gazdinstvu, obaveze su brojne. Predsednica sam Udruženja Agropreduzetnice Srbije i agroinfluenserka, što dodatno ispunjava moj radni dan. Verujem da je svaki trenutak koji posvetim promociji i unapređenju agrara dragocen, jer time ne pomažem samo sebi, već i svim drugim ženama koje su izabrale ovaj put.

            Koliko je interesovanje mladih za poljoprivredu iz krugova u kojima se krećete? A u Starčevu?

            - Iako trenutni trend života pokazuje da se većina mladih seli u gradove, u agrarnom sektoru primećuje se drugačiji, ohrabrujući pokret. Teško je početi od nule, ali raduje me što sve više mladih ljudi, čiji su roditelji već u poljoprivredi, odlučuje da nastavi porodični posao.

            U našem Starčevu, mladi ljudi pokazuju veliko interesovanje za poljoprivredu. Većina poljoprivrednika iz generacije mog oca već ima svoje naslednike koji aktivno preuzimaju i unapređuju gazdinstva. Ranije se smatralo da se prodajom stoke i slanjem sina u grad završava bavljenje poljoprivredom, ali danas je situacija drugačija. Mladi vide potencijal i žele da ga iskoriste. Danas je mnogo lakše biti mlad poljoprivrednik nego našim dedama. Poljoprivreda je postala preduzetništvo, a rad je olakšan zahvaljujući brojnim inovacijama. Precizna poljoprivreda, uvođenje savremenih mašina i navigacija, subvencije, bolje agrotehničke mere i digitalizacija celokupnog agrara olakšavaju proces proizvodnje. Sve te promene omogućuju mladima da svoje znanje i energiju usmere na unapređenje proizvodnje i povećanje prinosa. Iako se još uvek suočavamo s izazovima, kao što je nedostatak sistema za navodnjavanje, budućnost agrara izgleda svetlije nego ikada, upravo zahvaljujući mladim ljudima koji ga vode u novu eru.

            Postajete sve poznatiji kao agroinfluenerka. S kojom idejom ste pokrenuli Instagram profil AGROŠKULAN? Čime se bavite na tom profilu?

            - Nije bilo nikakve posebne ideje niti očekivanja kada sam pokrenula Instagram profil “Agroškulan“. Želja mi je bila samo da prikažem svoj svakodnevni život na selu. Međutim, ono što je krenulo kao lični projekat preraslo je u veliku priču. Viralnost mojih video-snimaka donela mi je popularnost, a ja sam to iskoristila da skrenem pažnju na poljoprivredu na jedan novi, zanimljiv način. Na svom profilu stvaram humorističan i edukativan sadržaj na temu poljoprivrede. Moja namera je da pokažem da život na selu može biti i zabavan, a istovremeno da edukujem pratioce o svim aspektima ovog posla.

            Ponosna sam na to što sam  prva koja je uvela termin “agroinfluenserstvo“  na Balkanu i pokrenula novi način promocije i marketinga u agraru. Zahvaljujući društvenim mrežama, uspela sam da ujedinim mlade poljoprivrednike širom Balkana, stvorim zajednicu za razmenu saveta i iskustava, kao i za sklapanje saradnji.

            Oni koji vas prate na Instagramu znaju da ste u Ribniku, u Republici Srpskoj nagrađeni u septembru. Recite nam nešto o tome.

            - U septembru sam u Ribniku dobila zahvalnicu za učešće u organizaciji Druge konferencije mladih u poljoprivredi Republike Srpske. To je moja prva nagrada u agrarnom svetu i zaista sam ponosna na nju. Predstavljala sam Srbiju kao agroinfluenserka i predsednica Udruženja Agropreduzetnice Srbije, zajedno sa Goranom Đakovićem, savetnikom ministra poljoprivrede Srbije. Ovo priznanje je posebno važno jer pokazuje da su moj rad i ideje prepoznate. Još više me raduje to što su mladi ljudi prihvatili moju ideju o ujedinjenju. Zahvaljujući tome, “Agroškulan“ će uskoro postati brend, a moja priča se razvila u osnivanje Udruženja Agropreduzetnice Srbije.

            Kakav je položaj poljoprivrednika poslednjih godina po Vašem mišljenju?

            - Jedan od najvećih izazova za poljoprivrednike su visoki troškovi ulaganja. Cene goriva, đubriva, semena, pesticida i mašina značajno su porasle, što je smanjilo profitnu maržu. Poljoprivrednici se često zadužuju kako bi kupili neophodnu opremu i inpute, što ih čini osetljivim na promene tržišnih cena. Subvencije su važan instrument državne podrške poljoprivrednicima. NJihov cilj je da kompenzuju niske tržišne cene, podstaknu određene vrste proizvodnje i pomognu poljoprivrednicima da se prilagode novim uslovima. Međutim, poljoprivrednici često smatraju da subvencije nisu dovoljne ili da nisu adekvatno raspoređene. Opet, kada pogledamo stanje u komšiluku i u državama bivše Jugoslavije, generalno Balkan, u Srbiji je stanje u agraru i odnos subvencionisanja na zavidnom nivou. Olakšalo nam je proizvodnju digitalizacija i uvođenje e-agrara.

            Klimatske promene, posebno velike suše, postale su ozbiljan problem za poljoprivrednike. Nedostatak vode dovodi do značajnog smanjenja prinosa i kvaliteta useva, što ima direktan uticaj na prihode. Poljoprivrednici su primorani da investiraju u sisteme za navodnjavanje, što dodatno povećava troškove. Opet,u našim krajevima nije moguće navodnjavanje tako velikih površina i u velikoj smo neizvesnosti za sledeću godinu. Tržišne cene žita, kukuruza, suncokreta i drugih kultura su vrlo nestabilne i podložne fluktuacijama. Poljoprivrednici često ne mogu da planiraju svoju proizvodnju i prihode zbog neizvesnosti oko budućih cena koje su često niske u vreme žetve, kada poljoprivrednicima treba novac, a više kada ga prodaju. Sve je teže pronaći kvalifikovanu radnu snagu u poljoprivredi. Položaj poljoprivrednika poslednjih godina je veoma težak i kompleksan. Suočavaju se sa visokim troškovima, neizvesnošću, klimatskim promenama i nestabilnim tržišnim cenama. Iako subvencije pomažu, one često nisu dovoljne da nadoknade sve gubitke. Potrebna su dodatna ulaganja u istraživanja i razvoj, bolja regulativa i dugoročna strategija za podršku poljoprivrednicima kako bi se osigurala održivost poljoprivrede.

            Šta su ključne stvari koje bi doprinele da paori imaju sigurniju i izvesniju računicu kad započinju sezonu na poljima?

            - Isplata subvencija u februaru je od izuzetne važnosti. To omogućuje poljoprivrednicima da na vreme obezbede sredstva za nabavku semena, đubriva, zaštitnih sredstava i drugih inputa za prolećnu setvu. Pored toga, neophodno je da iznos subvencija bude adekvatan, odnosno da prati rast troškova proizvodnje. Regres za seme i refakcija goriva su odlični primeri ciljane podrške. Ovi mehanizmi smanjuju direktne troškove i čine proizvodnju isplativijom. Potrebno je da se takvi programi nastave jer je u pauzi refakcija goriva, ali i da se eventualno prošire na druge važne inpute. Analiza omogućuje  poljoprivrednicima da precizno odrede kolike su potrebe za đubrivom, čime se izbegava prekomerno korišćenje i bacanje novca. Rad “na osnovu analize“ znači manje troškova, veći prinos i, što je podjednako važno, bolju zaštitu životne sredine. Zato bi podsticanje i subvencionisanje analize zemljišta trebalo da bude prioritet. Jedan od najvećih rizika u poljoprivredi je neizvesnost oko cene proizvoda. Uvođenje i podsticanje modela ugovorne proizvodnje (koji se već primenjuju za neke kulture) moglo bi značajno da ublaži ovaj problem. Na taj način, poljoprivrednik unapred zna kome i po kojoj ceni će prodati svoj proizvod, što mu omogućuje da lakše planira i garantuje prihod. Fondovi za ublažavanje posledica suše: klimatske promene su sve veća pretnja. Osnivanje specijalizovanih fondova za podršku poljoprivrednicima pogođenim elementarnim nepogodama, poput suša, grada ili poplava, smanjilo bi rizik i finansijsku štetu. Ovi fondovi bi mogli da funkcionišu po principu osiguranja, uz delimično subvencionisanje premija.

            Od skoro imate autorsku rubriku u “Starčevačkim novinama“. Otkud ideja da se “latite pera“ i bavite istraživanjem starih starčevačkih porodica?

            - Nedavno sam počela da pišem autorsku rubriku “Crtice iz prošlosti“ i moram da priznam da mi se ostvario dečiji san. Oduvek sam volela da pišem i da istražujem, a ova rubrika mi je omogućila da spojim te dve ljubavi. Život me je odveo na neku drugu stranu, ali pisanje me uvek vrati u moj svet, svet slobode i mašte. Smatram da je izuzetno važno da svako od nas zna svoje korene i istoriju, a moja radoznalost i strast prema tradiciji i crkvi podstakle su me da istražujem. Kada sam otkrila da u našoj crkvi Svetog Pantelejmona postoji arhiv sa podacima o starim građanima Starčeva, to me je posebno motivisalo. Najpre sam krenula da istražujem o svojoj porodici, a zatim sam proširila istraživanje na druge starosedeoce. Iz toga se rodila ideja za rubriku.

            Iako sam amater u novinarstvu, uživam u svakom trenutku. Zahvalna sam na prilici da neko pročita moja “pisanija“. To je divan osećaj i dokaz da se snovi ostvaruju. Smatram da je od velikog značaja da se zaštiti i restaurira crkveni arhiv u Crkvi svetog Pantelejmona. Ovaj arhiv predstavlja dragocen izvor podataka o istoriji i stanovnicima Starčeva, čuvajući zapise o rođenjima, krštenjima, venčanjima i smrti. Trenutno stanje arhiva zahteva hitnu intervenciju kako bi se sprečilo dalje propadanje dokumenata i da bi oni postali dostupni za istraživanje. Restauracija arhiva omogućila bi njegovo trajno očuvanje i digitalizaciju, čime bi se ovi podaci učinili dostupnim sadašnjim i budućim generacijama. 

            Šta još možemo da očekujemo od Vas?

            - Sledeće što me očekuje jeste rad sa Udruženjem. Oformila sam tim stručnjakinja iz različitih oblasti poljoprivrede sa ciljem da širemo znanje i promovišemo žene u agraru. Kroz edukaciju i promociju, želimo da ukažemo na značajnu ulogu žena u ovom sektoru. Uskoro me očekuje organizacija konferencija u okolnim zemljama, a nadam se da ću uspeti da organizujem sličan događaj i u Srbiji, koji će okupiti mlade u poljoprivredi.

            Cilj mi je da iza sebe ostavim dobar trag i delo, jer smatram da život bez doprinosa planeti, zajednici, porodici i državi nema smisla. Nastaviću da vodim Instagram stranicu na kojoj se trudim da pokažem svoj humor, kao i da pišem o porodicama u Starčevu.

Milena Jovišić