Kult svetog ratnika Dimitrija je rasprostranjen i kod Srba zahvaljujući velikoj duhovnoj bliskosti sa grčkim narodom, gde je ovaj svetitelj  veoma slavljen još od vremena turske najezde. Dimitrije je po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimijana, istrebljuje. Car, saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, upravo preveo u hrišćanstvo, naredi te Dimitrije bude prvo utamničen, a zatim izboden kopljima, usred molitve. Telo mu bi bačeno, ali ga hrišćani tajno uzeše i sahraniše. Na mestu gde je sveti sahranjen, velmoža Leontije iz Ilirije, izlečen od teške bolesti nad grobom ovog mučenika, u znak zahvalnosti podigao je crkvu. Prilikom iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti Svetoga velikomučenika Dimitrija.

            Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske; isceliteljem bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju pokroviteljem i zaštitnikom Sibira. Svi pravoslavni hrišćani i verni slave ovog velikomučenika verujući u njegove isceliteljske moći koje su mnogima pomogle.

            U Srbiji i Republici Srpskoj se Sveti Dimitrije praznuje i kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima je ovo i dan održavanja zavetina - preslava. Po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji. Mnogi hramovi pomesnih pravoslavnih crkava posvećeni su ovom svetitelju ranohrišćanske epohe. Među njima je i saborni hram najmnogoljudnije i najgušće naseljene beogradske građanske i crkvene opštine Novi Beograd. Markov manastir, manastir Velika Remeta i manastir Divljane su mu takođe posvećeni. Mošti su skoro osam vekova bile u Italiji u gradu San Lorenco, ali su na traženje Grka vraćene (veći deo) u Solun 1978.

protojerej-stavrofor

Zoran Maletić