U toku godine više puta svenarodno obavljamo zadušnice, a svake subote, pored ostalih službi, služi se i služba za upokojene. Ali nije samo subota dan posvećen molitvama za pokojne, jer se u Crkvi uvek molimo kako za žive, tako i za upokojene. To je potpuno u saglasnosti sa našom verom i sa Jevanđeljem, jer Gospod naš Isus Hristos je razapet na Veliki petak, a na Veliku subotu je počivao u grobu, i ta subota je osnova svake subote. U dan nedeljni Gospod je vaskrsao i odneo pobedu nad smrću, darovavši svima nama novi život, novu zajednicu, novo zajedništvo sa Bogom i jednih sa drugima. Pravoslavni hrišćani, ako su u prilici, svake subote treba da dođu u crkvu, zapale sveću i u molitvama se sjete svojih pokojnih srodnika.

            Veoma je važno da se zajedno pomolimo Bogu za sve, da osveštamo žito u spomen na one koji su preminuli u blagočestivoj veri Pravoslavnoj. Važno je za one koji su otišli od nas. NJima su potrebne naše molitve, a takođe, njihove molitve su potrebne nama. Treba da znamo da se i oni mole pred licem Božijim. Oni su dobili slobodu da se mole Gospodu, a mi se nadamo da će za sve one koji su kršteni, koji su sa verom živeli, koji su živeli u strahu Božijem, Gospod naći mesta u Carstvu nebeskom. NJih neće biti mali broj, već mnogo više od onih  imena koje čitamo za svaki dan u kalendaru, ali nam sve to još nije otkriveno.

Protojerej-stavrofor

 Zoran Maletić