Strahinja pohađa treći razred starčevačke osnovne škole i od predmeta najviše voli matetmatiku, ali i da pomaže učiteljici pri raznim aktivnostima. U slobodno vreme rado ide na pecanje sa ocem, a to je počelo kad je imao šest godina. Strahinja kaže da u bavljenju ribolovom najviše voli momenat kada riba “zagrize“ mamac i treba je izvući iz vode, ali pre toga treba imati strpljenja da se čeka u miru i tišini. Pre toga sam namesti plovak, stavi hranu kao što su crvići, gliste, kukuruz, žito, i onda se čeka, a Strahinja napominje da ne sme da se mrdne ni plovak ni kanap. Kad slabo “radi riba“, od hrane iz kante pravi kuglice i baca u vodu da privuče ribe. U Ivanovu na Dunavcu Strahinja peca šarana, babušku, crvenperke, a na Dunavu često ulovi smuđa. Kada se to desi onda se i on i tata raduju dobrom ulovu. Strahinja znalački pokazuje svoju opremu za pecanje i objašnjava koji delovi čemu služe. Kaže da je od tate naučio da peca i “na mašinicu“. Kad prođe duže vreme da nije išao na reku, tatu nagovara da idu na pecanje jer mu je ovaj hobi “ušao u krv“ i uvek ima želju da ide u prirodu, na reku, i uživa u pecanju. Ovaj dragi dečak u slobodno vreme rado priskače u pomoć rodbini i komšiluku, a voli i da igra fudbal sa drugarima. Preporučuje svima da se oprobaju u ribolovu, ali da je za ovaj sport važno imati strpljenje.

M. Jovišić