A zapravo je reč o pernatoj životinji srodne vrste koja se zove gačac.

            Poznati pančevački ornitolog dr Zoran Manasijević navodi da je ova ptica poljska vrana crne boje i ljubičastog odsjaja.

            - Gačac poseduje snažan kljun sive baze, a na nogama kao da ima gaće, pa otuda i naziv. Glas mu je vranolik, odnosno kreštav. U pitanju je društvena ptica, koja se gnezdi kolonijalno, neretko i u centru velikih gradova. Tako veću koloniju možemo videti na platanima naspram tržnog centra “Big“, nekadašnjeg “Aviva“. Redovno ih ima u pozamašnijem broju i u Narodnoj bašti - napominje ovaj ornitolog.

            On dodaje da su gnezda koja gačac pravi od granja i načičkana su jedno do drugog.

            - To je moćan letač, koji formira velika jata, naročito tokom jeseni i zime. S obzirom na to da je svaštojed, hrana mu je raznovrsna - od semenja do glista i otpadaka. Ugrožava ga seča šumaraka ili zabrana, gde se obično gnezdi - ističe Manasijević.

J. Filipović

Pčelarstvo:

            Društvo pčelara “Starčevo“ tokom zimskog perioda, kada pčele miruju u košnicama, organizuje edukativna predavanja za svoje članove.

            Prema rečima predsednika te organizacije Gorana Stankovića, postoje i tribine u okviru kojih lokalni proizvođači meda razmenjuju iskustva.

            - Tribine vode naše kolege pčelari, kada predstavljaju svoje postupke u radu, iznoseći dobre i loše strane. Ova okupljanja su odlično posećena, verovatno i zato što svaki pčelar može da učestvuje u njima i istakne svoja zapažanja u vezi sa pčelarskim tehnologijama - rekao je Stanković.

            Tokom februara nastavljena je edukacija, pa je tako, 12. februara, prekaljeni proizvođač meda Dejan Čukalović iz Inđije u svečanoj sali MZ Starčevo govorio na temu “Organsko pčelarenje i upotreba samo mravlje kiseline u zaštiti pčela protiv varoe“.

Voćarstvo:

                        Kratak zimski period mirovanja ili bolje reći usporene vegetacije se bliži kraju. Nije samo Sv. Trifun da nas podseća na to, kada voćari i vinogradari tradicionalno pomolivši se, zaliju vinom voćkice i lozice, orežu čokot i po neku vodopiju očekujući bolji rod. Tu su i pčelice koje za lepog dana izleću na pročisni let ne propuštajući priliku da pokupe prvi polenov prah sa oresalih leski. To su sigurni znaci burnog perioda pred nama (ili smo već u njemu) kada se orezuju biljke i štite prskanjem preparatima na bazi bakra (“plavo ulje“).  Obično je Sv. Simeon, zaštitnik starčevačkih voćara i vinogradara svedok svemu tome.

 Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradara “Starčevo“

Lovstvo:

            Lovci starčevačke lovačke sekcije organizovali su, 16. februara, lov na šakala i lisice. U lovu su učestvovali i lovci iz drugih sekcija: Pančevo, Omoljica, Brestovac i Ivanovo.

            Lovci su se okupili u lovačkoj prostoriji gde su izdate dozvole za lov i data uputstva na koji način će se loviti. Lovilo se na terenu od fazanerije do kraja hrastove šume. Lov je počeo u 9 časova i trajao do 13 sati. Lovci su imali mnogo šansi, ali,  na žalost, ulova nije bilo jer su lukavi šakali uspeli da nadmudre lovce.

            Po završetku lova lovci su se vratili u Lovački dom gde ih je čekao gulaš. Na kraju su i lovci i gosti bili zadovoljni i dogovorili se da ponove lov u subotu 22. februara na ponovljenoj akciji.

Zoran Kozačenkov

LS “Jarebica“