- Moje ime je Zlatko Stanković, rođen sam 1986. godine. Osnovnu školu  završio sam u Starčevu, a srednju u Pančevu. Inače, moj otac je svima poznati Starčevac - Sreja, koga mnoge generacije  znaju po zabavnom parku koji se nalazio kod današnjeg muzeja na Trgu...

            Gde sada živite?

            - Sada sam u Austriji, tačnije u glavnom gradu ove zemlje, Beču. Tu sam se  pre jedanaest godina oženio i stvorio porodicu. Beč ima oko dva miliona stanovnika, a od toga više od 155.000 je naših ljudi, koji dolaze iz Srbije. Kada se zbroje i oni koji dolaze sa prostora bivše Jugoslavije, to je zaista veliki broj...

            Beč je poznat po zamku Šenbrun, kući kraljevske porodice, crkvi Stefansdom, po Prateru, Hofburgu...  U Beču postoje i četiri naše crkve (Srpska pravoslavna crkva, prim. red.).

            Šta tamo radite i kako ste se snašli?

            - Kada sam se oženio austrijskom državljankom dobio sam i “papire“ ove zemlje, između ostalog i radnu dozvolu. Sada radim kao šofer hitne pomoći, zadovoljan sam kako sve to izgleda.

            Ima li nostalgije? Da li dolazite u Starčevo i koliko često?

            - Dolazim u rodno mesto jednom godišnje, kada imam godišnji odmor. Dođem s porodicom, obično leti i bude nam lepo. Za sada ne razmišljam o povratku, a kako će biti kasnije, zaista ne znam.

            Šta biste poručili Starčevcima, onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju?

            - Onima koji razmišljaju da odu iz Srbije poručujem da vide kako izgleda život vani. Mislim da ne bi pogrešili, jer se ipak lakše i bolje živi, na primer u Austriji, što se tiče posla i školovanja dece, kao i odraslih. Ali, treba znati da je nostalgija za sredinom iz koje potičete uvek prisutna. Oni koji ostaju, neka se trude da budu vredni i da postignu nešto.

Petar Andrejić