- Ime mi je Željko Medić, generacija sam 1973. Do svoje 20 godine, živeo sam u Starčevu, gde sam završio i snovnu školu. Srednju ekonomsku, završio sam u Pančevu. Sa ocem Milanom majkom Marijom i mlađim bratom Zoranom, živeli smo u Šumicama. Šta drugo reći nego - prava je sreća i privilegija roditi se i živeti u Starčevu, gde sam svašta preživeo i doživeo...

Gde sada živite?

            - Nalazim se u gradiću Velten koje se nalazi na 18 km od Berlina, glavnog grada Nemačke. Berlin je ogroman grad u pokrajini Brandenburg. Ceo grad je ispresecan rekama i rečnim kanalima i jezerima. Svuda su šume i parkovi, dovoljno je da imate bicikl i možete se za vrlo kratko vreme naći u lepoj prirodi. Brzo sam savladao ulice i naselja jer sam prvih nekoliko meseci imao mesečnu kartu za transport po celom Berlinu. Posle tačno godinu dana smo pronašli stan u Velten koje je jako mirno mesto što nama i odgovara, a i firma u kojoj radim nalazi se tu, na dva kilometara  od mesta stanovanja.

            Šta tamo radite i kako ste se snašli?

            - Na nagovor moje supruge 2019. smo krenuli put  Nemačke. Ona je već bila neko vreme u Nemačkoj, tako da smo još u Srbiji pripremili gomilu papira, znali smo tačno šta nam treba. Došao sam jednog četvrtka bez ikakve vize i već u petak išao sam sa kolegom na probnu vožnju, a u ponedeljak sam već počeo sa zvaničnim radom, kao vozač,  što sam radio i u Srbiji. Prijavio sam se za isključivo noćne smene iz dva razloga - manje su gužve u saobraćaju i imam ceo dan na raspolaganju. Prve dve godine sam radio kod  našeg zemljaka iz Bosne, što je baš loše uticalo na učenje i znanje mog nemačkog jezika.

            Ima li  nostalgije? Da lii dolazite u Starčevo,, i koliko često?

            - Naravno da ima nostalgije, ali privikamo se. U  Starčevu imam mnogo prijatelja, što iz škole, komšiluka, kumova i iz moto kluba “Neolit“ čiji sam bio dugogodišnji član. Želje su mi - da bar u penziji život proživim u Starčevu zato što je naše naselje kulturno i savremeno, i naposletku - tu sam odrastao. Kada smo na godišem odmoru obavezno svratim u Starčevo kod prijatelja, a podrazumeva se i do kafića na čašicu razgovora.

            Šta biste poručili Starčevcima, onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju?

            - Žao mi je kad neko napusti domovinu, ali ako već reši da ode u inostranstvo, moj savet je da, ako su u mogućnosti, da odlaze u paru ili familijarno.Troškovi u inostranstvu su veliki, a  bez obostrane podrške često ljudi odustanu. Sa dve plate i moralnom podrškom lakše se prebrode prvobitni problemi kojih i te kako ima. Oni koji dolaze, srećan dolazak, a oni koji ostaju - srećan ostanak. Uvek mi je bilo drago ako me neko pozove i mogu da pomognem na bilo koji način.

Petar Andrejić