Kratki zimski dani su često oblačni tako da smanjeno sunčevo zračenje pravi problem biljkama za obavljanje procesa fotosinteze koji je iz tog razloga smanjenog inteziteta. Zato je ujedno biljkama potrebna manja količina vode zimi. U praksi se pokazalo da kućne biljke zimi bolje podnose suvu zemlju nego natopljenu vodom.
Nešto više o nezi kućnog cveća u zimskim uslovima rekla nam je Katarina Vještica iz cvećare “Nina 04“ gde se mogu kupiti prelepi primerci vodenih palmi, dracena, spatifilijuma (ženska sreća), kalanhoja, bendžamina, zamija.
Prema Katarininim rečima cvetnice traže više zalivanja, ali ne natopljavanje, dok “zelenišu“ treba manje vode zimi. Zalivanje je bolje obaviti ujutru, a kasnije u toku dana prosuti višak vode iz tacne da koren ne bi trulio. Ima i specifičnih vrsta kao što je zamija kojoj je dovoljno jednom da se zalije tokom cele zime. Dracene vole više prskanje po listu nego zalivanje. I za orošavanje i za zalivanje treba koristiti vodu koja je odstojala na sobnoj temperaturi. Katarina kaže da je važno i gde je biljka pozicionirana u odnosu na svetlost, pa tako orhideje vole direktnu svetlost i mogu se držati u prozoru. Spatifilijum takođe voli direktnu svetlost, ali na dva-tri koraka od prozora i nikako pored radijatora.
Ako pomislite na presađivanje cveća zimi, Katarina to ne preporučuje osim ako postoji neki problem. Savetuje da nova biljka koja se donese u dom takođe ne treba odmah da se presađuje već nakon nekog vremena navikavanja u novom okruženju.
Prihranjivanje će dobro doći vrstama koje cvetaju zimi (božićni kaktus, ciklama) i dovoljno je da to bude na nedeljnom nivou.
U hladnije delove kuće gde je temperatura između 4 i 10 stepeni, kao što su verande i podrumi, trebalo je jesenas skloniti limun, oleander, Hristov venac, hrizanteme i slične vrste koje su ostljive na niske zimske temperature napolju.
M. Jovišić
Pčelarstvo:
Vremenske prilike pogoduju zimovanju pčela. Ima snega i temperature su ispod nule ili oko minusa. Ranijih godina u vreme Božića temperature su išle i do +20 stepeni što se veoma negativno odražavalo na pčelinja društva. Ovo je sada prava temperatura i pčele idu u hibernaciju i nema legla, a samim tim troši se manje hrane na ishranu novog legla, odnosno mladih pčela.
U ovim hladnim danima treba da pojačamo naš imunitet. Jedan od načina je da koristimo med koji je prepun minerala, vitamina, enzimima i antioksidanata, kao i ugljenih hidrata i aminokiselina. Med možemo koristiti kao namaz na hleb, za doručak ili večeru. Može se popiti rastvoren u mlakoj vodi ili kao dodatak čaju. U tom slučaju može se dodati i do deset kapi propolisa. Med možemo i pojesti - jedna kašičica se uzme u usta, pa se malo promućka po ustima, da pljuvačka rastvori med, a zatim se proguta, ali se ne pije voda odmah.
Med se koristi za izradu, kao dodatak, raznih poslastica i kolača. Može se koristiti i u kuhinji kao dodatak kod pojedinih jela, ima mnogo recepata. Ko je zainteresovan, može da ih pronađe na internetu ili u nekoj knjizi.
Svoje aktivnosti započinje i starčevačko pčelarsko društvo. Prvo ovogodišnje predavanje za pčelare održaće se 14. februara u 11 sati, a govoriće profesor dr. Slađan Ristić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Predavanje će se održati u u sali Mesne zajednice Starčevo.
Goran Stanković
Društvo pčelara “Starčevo“
Voćarstvo:
Lepi januarski sneg i mraz! Posle nekoliko blagih zima, zaista su dobro došli i mraz i sneg kao prirodni sled i regulatori bioloških ciklusa prirode. To, opet, znači da će voćari i vinogradari imati obimnije aktivnosti kad se temperature ustale na 5 do 10 stepeni. Odstranjivanje polomljenih i izmrzlih delova biljaka uz redovno orezivanje su neminovni kao i obavezno prskanje plavim (ili sličnim) uljem na bazi bakra.
Nadajmo se da će ova 2026. godina biti bolja od nekoliko predhodnih.
Božidar Dimitrić
Društvo vinogradara, voćara i destilera