- Zovem se Srđan Lapić. Odrastao sam u Starčevu, gde sam završio i osnovnu školu. Mlađe generacije me možda ne poznaju, ali me se oni malo stariji verovatno sećaju.

            Bila su to neka druga vremena, puna druženja, smeha i uspomena koje ostaju za ceo život. Kada se čovek osvrne iza sebe, shvati koliko su upravo ti ljudi, mesta i trenuci obeležili jedno važno životno razdoblje. Vreme prolazi, putevi nas odvode na različite strane, ali uspomene i veze sa mestom u kojem smo odrasli ostaju.

            Gde sada živite i kako izgleda život u Švedskoj?

            - Od 2014. godine živim u Švedskoj, zajedno sa suprugom Biljanom i ćerkom Juliom. Moj dolazak nije bio planiran kao trajno preseljenje. Prvobitno sam došao u kratku posetu, ali se spletom okolnosti ukazala poslovna prilika. Dobio sam posao, odlučio da ostanem i tako smo ovde postepeno započeli naš porodični život.

            Naš dom je u Halmstadu, gradu na zapadnoj obali Švedske, uz more. Halmstad je poznat po dugim peščanim plažama, zelenilu i reci Nisan koja protiče kroz grad. Okruženje pruža mnogo mogućnosti za sport, šetnje i boravak u prirodi, što nam kao porodici veoma odgovara.

            Švedska je zemlja velikih prirodnih prostranstava, šuma i jezera. Život ovde ima drugačiji ritam nego u Srbiji, a priroda je deo svakodnevice. Klima je zbog blizine mora nešto blaža nego u severnim delovima zemlje, ali su zime često vlažne i vetrovite, dok su leta uglavnom prijatna, bez dugotrajnih velikih vrućina.

            Jedna od najvećih razlika na koju smo morali da se naviknemo jeste dužina dana. Leti su dani veoma dugi, dok se zimi smrkava već u ranim popodnevnim satima. To je nešto što čovek mora da doživi da bi zaista razumeo koliko utiče na svakodnevni život.

            Čime se danas bavite i kako ste se snašli u novoj sredini?

            - Svoj profesionalni put u Švedskoj započeo sam kao automehaničar. Radio sam u Tojoti i Leksusu, a kasnije i u

Jaguaru i Lend Roveru. Automobili su dugo bili moj profesionalni svet, ali sam vremenom dobio priliku da napravim novi korak.

            Danas radim kao nastavnik, gde predajem teoriju i praktičnu nastavu budućim automehaničarima. Uz to, supruga i ja vodimo i firmu za prodaju polovnih automobila.

            Mogu da kažem da smo se odlično snašli i da smo oboje zadovoljni svojim poslovima. Moje iskustvo je da se rad, odgovornost i trud cene i da čovek ima dosta mogućnosti da uči, razvija se i napreduje, ukoliko je spreman da uloži vreme i energiju.

            “Zvezda“ je, naravno, uvek prisutna! Jedan sam od osnivača humanitarne organizacije “Fondacija Delije Skandinavija“, koja okuplja više od 500 članova iz cele Skandinavije. Kroz Fondaciju učestvujemo u različitim humanitarnim akcijama, sa željom da pomognemo ljudima kojima je pomoć potrebna i da pokažemo da zajedništvo ne poznaje granice.

            Takođe sam organizator velikog humanitarnog turnira u Halmstadu, za koji se nadam da će prerasti u tradiciju. Želja mi je da to bude mesto na kojem će se naši ljudi okupljati, družiti i zajedno činiti nešto dobro za našu zajednicu i naš narod. Posebno mi znači i to što sam pomoćni trener rukometa u ekipi u kojoj igra moja ćerka. To je jedan od načina da budem deo njenog odrastanja, da je podržim u sportu i da zajedno sa drugim roditeljima doprinesem stvaranju pozitivnog okruženja za decu. Slobodno vreme koristim za porodična putovanja, vožnju motora, treninge u teretani i druženje sa porodicom i prijateljima. Trudim se da, uprkos svim obavezama, pronađem ravnotežu između posla, porodice i stvari koje me čine srećnim.

            Kada je reč o društvenom životu, u Švedskoj žive ljudi različitog porekla i kultura, a način druženja razlikuje se od onoga na koji smo navikli u Srbiji. Ipak, verujem da mnogo toga zavisi od samog čoveka. Ako želiš da upoznaješ ljude, održavaš prijateljstva i budeš deo zajednice, pronaći ćeš i vreme i društvo. Potrebno je samo biti otvoren i napraviti prvi korak.

            Da li razmišljate o povratku u Srbiju i koliko često dolazite u Starčevo?

            - Za sada ne razmišljamo o povratku. Ipak, dugoročno imamo želju da nešto ranije odemo u penziju i vratimo se u Srbiju. Voleli bismo da tada imamo više vremena za sebe, porodicu, prijatelje i sve ono za šta tokom radnog veka često nemamo dovoljno vremena.

            U Starčevo dolazimo uglavnom dva puta godišnje, a nekada i češće, makar na produženi vikend. Trudimo se da iskoristimo svaku priliku da vidimo porodicu i prijatelje i provedemo vreme sa svojim ljudima. Taj osećaj kada se vratiš u mesto u kojem si odrastao teško je opisati nekome ko nikada nije otišao. Poznate ulice, mesta na kojima si provodio vreme, ljudi sa kojima te povezuju zajedničke uspomene - sve to ima posebnu vrednost.

            Čovek može da izgradi novi život na drugom kraju Evrope, ali to ne znači da je prestao da pripada mestu iz kojeg je potekao. Za mene Starčevo nije samo mesto u kojem sam odrastao, već deo mog identiteta i života koji nosim sa sobom gde god da krenem.

            Šta biste poručili Starčevcima - onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji odlučuju da ostanu?

            - Onima koji razmišljaju o odlasku poručio bih da budu spremni na to da prve godine neće biti lake. Nova zemlja donosi mnogo izazova: drugačiji jezik, kulturu, klimu, način rada i života, kao i udaljenost od porodice i prijatelja. Potrebni su vreme, strpljenje i mnogo truda da čovek pronađe svoje mesto. Ako si stalno mislima u Srbiji i neprestano porediš svaki detalj sa životom koji si ostavio, mnogo teže ćeš se prilagoditi novoj sredini. To, naravno, ne znači da treba da zaboraviš odakle si, svoje prijatelje, porodicu ili običaje. Naprotiv. Važno je da sačuvaš svoje korene, ali i da sebi pružiš priliku da zavoliš sredinu u kojoj si odlučio da živiš. A onima koji ostaju u Srbiji poručio bih da ne misle da se uspeh i sreća nalaze isključivo negde daleko. Svako ima svoj put, svoje okolnosti, želje i prioritete. Neko će svoju priliku pronaći u inostranstvu, a neko će svoj mir, zadovoljstvo i uspeh izgraditi upravo u svom rodnom mestu. Ne postoji jedan recept za srećan život. Najvažnije je da čovek ima priliku da radi, napreduje, brine o svojoj porodici i gradi budućnost kakvu želi.

            Na kraju, nije najvažnije gde živimo, već kako živimo, kakvi smo ljudi i šta ostavljamo iza sebe.

            Veliki pozdrav mom Starčevu i svim mojim Starčevcima! Nadam se da ćemo se uskoro videti, uz mnogo lepih susreta, druženja i novih uspomena.

P. Andrejić