Lekoviti delovi ove biljke su plod, list i seme, a njihova svojstva su oduvek poznata. Pripravci od dunje koriste kod upale grla, krajnika i disajnih organa. Kompot od dunja blagotvorno deluje kod upale želudačne i crevne sluznice. Primenjuje se za spoljnu upotrebu za ubrzanje zarastanja rana, a čaj od lista dunje je pouzdano sredstvo za dijareju. Sluz iz dunjinog semena priprema se od semenki potopljenih u vodu i koristi u lečenju rana koje nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika, za pripremu obloga za oporavak kože od opekotina, kod upale očiju...

            Pitali smo članice lokalnog udruženja žena da nam preporuče recepte poslastica od dunje.

            Snežana Đuraš nudi slatko od dunja: Ušpinuju se šećer i voda, naseckaju se na kocke ili izrendaju dunje i kuvaju se. Kada dobiju gustinu stave se u teglu, a lepo je da se doda i iseckani limun. Na kilo dunja ide kilo šećera i dva  dl vode.                

LJiljana Zarić preporučuje kompot: dunje se iseku na kockice i stave se u tegle. Preko njih se pospu po tri kašike šećera, naliju se vodom i zatvore poklopcem. Tegle se stave u veliku šerpu nalivenu vodom i kuvaju se dok se se poklopac malo ne podigne. One onda ostanu u toj vrućoj vodi i prekriju se stolnjakom i ušuškaju da što duže budu vrele. Kad se izvade, okrenu se naopako i tako ostanu da prenoće.

            Slavica Radočaj pravi kitnikez, sir od dunja: jedan kilogram dunja očistiti od dlačica i semenki i neljuštene iseckati na sitnije kockice. Dodati 200 ml vode i sok od limuna, pa kuvati oko 30 minuta na srednjoj vatri uz stalno mešanje dok potpuno omekšaju. Procediti, pa usitniti štapnim mikserom ili samleti. Dodati 800 grama šećera i kuvati na tihoj vatri uz stalno mešanje dok se masa ne zgusne. Možete proveriti da li je gotovo tako što se kašičica smese izvadi na tanjirić pa ako može da se seče kad se ohladi, spremno je. Gotovo razliti u pleh ili manje modle. Kada se dobro ohladi (1 dan) ako je u modlama, izvaditi, a  ako je u plehu, iseći na komade pa malo raširiti na tacnu i sušiti još 1-2 dana na sobnoj temperaturi. Tako će dugo biti taze.

            Milica Stefanović voli  kolač od dunje: kora - odvojiti 5 belanaca od žumanaca. Umutiti žumance sa 5 kašika šećera, vanilin šećerom, pa postepeno dodavati 5 kašika brašna, 4 kašike mleka i prašak za pecivo. Posebno umutiti sneg od 5 belanaca pa dodati u smesu. Smesu izliti u podmazan pleh. Peći 30 minuta na 180 stepeni. Fil: u većoj šerpi zakuvati kilogram oljuštenih i narendanih dunja, 0,5l vode i 10 kašika šećera. Kuvati dugo dok se dunje ne počnu da se raspadaju. Tada dodati 2 pudinga od vanile, razmućene u malo vode, i skuvati do kraja. Vruć fil izliti na prohlađenu koricu. Ostaviti da prenoći u frižideru, a sutradan kolač ukrasiti šlagom.

            Prijatno!

Milena Jovišić

Pčelarstvo:

            Sa dolaskom novembra završava se najveći deo poslova na pčelinjaku i pčelinjim društvima treba obezbediti što više mira i dobre uslove za prezimljavanje. U ovom periodu košnice se, po pravilu, više ne otvaraju bez potrebe, a posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti pčelinjaka od vetra i glodara. Otvaranje košnice opravdano je samo ako se primeti da je neko društvo oslabilo ili ostalo bez matice. U takvom slučaju slabo društvo može se spojiti sa drugim, po mogućnosti sa onim koje ima mladu maticu. Pre zime treba urediti i okolinu pčelinjaka i obezbediti košnice od miševa i voluharica. Leta na košnicama se sužavaju ili se na njih postavljaju odgovarajući češljevi koji sprečavaju ulazak glodara. Mirniji deo godine pčelari koriste i za sređivanje opreme. Stari ramovi sa voskom mogu se pretopiti, a pribor očistiti i pripremiti za narednu sezonu. Kada u košnicama više nema legla, to je i period u kojem se obavlja jesenji tretman protiv varoe, a jedan od načina koji pčelari primenjuju jeste tretiranje oksalnom kiselinom.

            Društvo pčelara “Starčevo“ od 18. novembra počinje novi ciklus druženja i predavanja, koja će se održavati svake srede od 18 časova, u prostorijama Doma kulture na spratu, sa ulazom iz parka. Na okupljanja su, pored članova Društva, pozvani i svi zainteresovani građani koji žele da saznaju nešto više o pčelarstvu, razgovaraju sa iskusnijim pčelarima i kroz razmenu znanja i iskustava dobiju korisne savete.

            Društvo pčelara u Starčevu postoji od januara 2000. godine, a u 2026. godini okuplja 58 članova. Dobar pokazatelj interesovanja za ovaj vid druženja i usavršavanja jeste i podatak da redovnim predavanjima najčešće prisustvuje više od dvadeset pčelara.

            Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            U voćnjacima se sada saniraju polomljene grane koje nisu izdržale obilan rod, uklanja korov i biljke pripremaju za zimski period i narednu vegetaciju. Jedan od važnih jesenjih poslova je i zaštita voća i vinove loze takozvanim plavim prskanjem, kako bi biljke u period mirovanja ušle što bolje zaštićene od patogena.

            Dok se radovi u voćnjacima i vinogradima polako privode kraju, posao u podrumima još traje. Vinari već znaju kada sledi naredno pretakanje u procesu spravljanja dobrog vina i pažljivo prate njegovo sazrevanje. Posla ima i za one koji su pekli rakiju. Posle prve destilacije, takozvana meka rakija ostavlja se da odleži, a zatim sledi prepek - sledeća važna faza u dobijanju kvalitetnog konačnog proizvoda.

            Tako jesen na imanjima ne znači i kraj poslova. Dok priroda polako ulazi u zimski mir, voćari, vinogradari, vinari i destileri završavaju ono što je započeto tokom jedne bogate i rodne godine. Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera