Proleće je jedno od najlepših godišnjih doba. Priroda se budi i sve oko nas postaje šareno i veselo. Sunce počinje jače da sija, dani postaju duži, a vazduh je sve topliji. Na drveću se pojavljuju zeleni listovi, a na zemlji šareno cveće. U parkovima i dvorištima cvetaju lale, visibabe i ljubičice. Ptice se vraćaju sa juga i svojim pevanjem ulepšavaju jutra. U proleće deca provode više vremena napolju. Igramo se u parku, vozimo bicikl i šetamo sa drugaricama. Proleće u ljudima vidi radost i dobro raspoloženje. Sve oko nas izgleda lepše i vedrije. Kada vidim procvetalo cveće i čujem pesmu ptica,  osećam sreću i mir.

            Proleće je vreme novih početaka. Priroda se obnavlja, biljke rastu, a životinje postaju aktivnije. Zbog svega toga,  proleće donosi radost, toplinu i lepe trenutke koje svi rado dočekujemo.                                                                            

Dunja Veličković 5/3

Moj deka je...

            Deka je čovek koji nam je promenio svet. Sa dekom se igramo, pomažemo mu u radu, a on nama pomaže oko stvari koje sami ne možemo da uradimo. Deka Slobodan je moj deka koji ima sedamdeset godinama, a ponaša se kao da ima dvadeset. Igra košarku i ponekad ragbi sa mnom. Pomažem deki u radu kada treba nešto teško  da se podigne, kada gradi neke stvari... U bašti mu pomažem kada sadi i pomažem mu kada brusi. Deka igra dobro šah i često igram sa njim. Baka nas gleda dok radimo ili kad se igramo i kasnije nam donese sokove i deki rakiju da se malo odmori, pa kasnije ručamo. Posle ručka, deda  i ja idemo u šetnju i često svratimo do komšija. Deka uvek nađe dobre zanimacije i uvek je zabavno sa njim. Uvek sam srećan sa dekom jer smo zajedno u radu i sportu i ne može da bude dosadno.                                                                  

Mateja Miodrag 6/2

Moja baka je...

            Moja najomiljenija i najvoljenija osoba na svetu, naravno posle mame je - moja baka, Ona ima posebno mesto u mom srcu i spremna sam da dam život za nju, zato što sam odrasla sa njom. Kada sam sa babom, nekako sam drugačija nego inače. Sa njom mogu da plačem, da se smejem, njoj baš sve mogu da pričam. Noću, kada bi mama radila, uvek sam spavala sa mojom babom. Veoma sam vezana za nju zato što, dok sam bila mala beba, moji roditelji su se razveli, a sada živim kod mame, i ja sam odrasla sa mojom babom sa mamine strane.

            Dok sam bila manja mama kada bi radila, uvek je baba bila tu. Kada se uplašim - bila je tu da me smiri. Kada sam  gladna - spremi mi da jedem, a kada sam bolesna, njena ljubav me izleči. Sada, kada sam odrasla, tu sam za nju kad god zatreba. Kada joj je hladno, da je ugrejem, kada je bolesna, da je moja ljubav izleči. Dok sam bila manja, rekla mi je, kada budem veća da postanem doktor i da je lečim. I stvarno, želim da joj ispunim  tu želju jer je ona moje uvek ispunjavala, a i dalje ih ispunjava. Zato je moja baba je veoma važna u mom životu. Ali, naravno,  moja mama mi je uvek na prvom mestu i uvek će biti na prvom mestu.                                                                 

Teodora Samardžić 6/2

Moj izum

            Kada bih mogla da izmislim nešto novo, napravila bih mašinu za raspoloženje. Znam da ime nije najbolje, ali izum kao izum je sjajan. Zamislila sam je kao malu šarenu kutiju koja može da prepozna kako se neko oseća. Kada je uključim, ona svetli u laganim pastelnim bojama i prema tvom raspoloženju bira šta će da uradi. Ako si tužan ili neraspoložen, pusti ti tihu muziku, pokaže smešnu animaciju ili kratku poruku ohrabrenja. Ako si umoran, predloži ti kratku  pauzu. A kada si srećan, počne da svetli jače i pušta veselu melodiju, kao da se raduje sa tobom. Mislim da bi ovaj izum bio koristan mnogim ljudima, jer bi im barem malo ulepšao dan. Zato verujem da bi mašina za raspoloženje postala popularna i da bi stvarno pomogla da se osećamo bolje, kao i ljudi oko nas.                                                             

Lara Grozdić  6/1

Jedno neobično putovanje

            Jednoga dana plovila sam čamcem u velikom okeanu. Tek što sam sela u čamac, osećala sam se nervozno i zabrinuto, ali sam se brzo sabrala, osvežila morskom vodom i zaplovila. Pravo u nepoznato i nikada istraženo, čudno, možda čak i lepo, prijatno mesto. Stegla sam vesla u nadi da se neću potopiti niti potonuti. Bio je lep i topao dan. Nisam bila svesna šta sam uradila na ovom putovanju, ali sigurno sam nešto važno i pozitivno. I tako je počelo moje neobično putovanje... Bilo mi je zabavno u početku i mislila sam s dobre strane. Međutim, vetar  duva i oduva sve moje dobre misli da se neću potopiti. Talasi su se povećavali, vetar je duvao kao lud. Uspaničila sam se i izgubila ravnotežu i pala u vodu. Talasi su me odneli na malo pusto ostrvo. Probudila sam se i ugledala svoj čamac slomljen na param-parčad. Ubrzo sam ustala  i razgledala neobično ostrvce. Shvatila  sam da mi ovde nema spasa. Zato sam otišla dalje, u šumu koja se prostirala između peska. Spazila sam drvo koje je srušio grom, pa sam uz mnogo truda  dovukla na plažu. Nekom srećom ponela sam dleto za rezbarenje. Izrezbarila sam detaljno svo drvo, isto tako i vesla i zaplovila ka moru. Uspela sam! Posle par minuta sam shvatila da sam  bila baš nespretna i tvrdoglava što sam otišla sama. Prilazeći obali više nikada nisam htela da zaplovim sama u nepoznato. Tako se moja pustolovina na moru završava.

            Nikada ne treba ići sam u nepoznato. To je vrlo opasno i nije prijatno. To sam i  sama danas shvatila.

Anđela Navala 5/2