šta ste ove godine proizveli od rasada povrća?

            - Od tikvica imamo beogradsku belu-običnu tikvicu koja  se najčešće koristi i patison-nova vrsta tikvice, koja liči na ukrasnu, ali je jestiva, veome hranljiva, bogata vitaminima i mineralima. U ponudi je i žuti paradajz, čeri, klasičan domaći novosadski jabučar i maraton-hibrid, veoma rodan, visok, jakog stabla pa zahteva trklje najbolje oko dva metra visine. Zatim tu je krastavac: dugi zeleni, sunčani potok i delikates. Od sorti paprika tu je slonovo uvo, babura, dukat i varadinska bela. Imala sam i italijansku okruglu bundevu, ali odmah se prodala.

            šta savetujete za gajenje ovog povrća?

            - Ko gaji paradajz, da ga ne zaliva mnogo, a ko gaji krastavac i papriku, neka dobro navodnjava. Prihrana je obavezna.                

Preporuka za prihranu?

            -Izbegavam hemiju jer ne bih to da unosim u svoje telo, niti da dajem svom detetu. Koristim samo prirodna sredstva. Prvo što smo uradili je prihrana pilećim stajnjakom u granulama. To se stavlja u zemlju pri sadnji. Imam nameru da koristim kvasac za testo i koprivu. Kad sam sadila paradajz za sebe, na dnu rupe sam stavila lišće maslačka, prekrila ga zemljom i onda posadila paradajz i tako sam iskoristila taj savet sa interneta. To je nešto najnovije što sam primenila ove godine, prvo kod sebe, jer se malo više interesujem da bih imala neka dodatna znanja. Ove godine ću još da probam prihranu krastavaca kvascem. Tako kod mene neće biti hemijske prihrane, pa nek i rodi manje, ali biće zdravo.

            Kako ste zadovoljni cenama rasada?

            - Pratim cene na zelenoj pijaci u Pančevu i uvek spustimo deset dinara da budem pristupačnija sa cenama. Tako,  idem na količinu tj. u interesu mi je da prodam više.

            Koji su planovi za sledeću godinu?

            - Napravili smo novi plastenik ove godine. Prvenstveno je namenjen za proizvodnju cveća, ali nađe se mesta i za rasad povrća. U planu je da od sledeće godine u ponudi budu kale i rasad sezonskog cveća kao što su lepi jova, vinka, petunije. Na jesen će biti dan i noć i cveća koje se seje kasnije, ali i krastavaca i drugog povrća čijeg rasada sada ostane. Sledeće godine planiram i rasad bundeve i to tri vrste. Biće i ljutih paprika jer se mnogo traže.

M. Jovišić

Pčelarstvo:

            Suvo i beskišno vreme u maju je nepovoljno za ratarstvo. Oduvek se govorilo da je zlatna majska kiša. Za pčelarstvo to donekle pogoduje u vreme cvetanja bagrema, kao što je bilo ove godine kada je kiša pala na polovini cvetanja bagrema.  Posle kiše nema više bagremove pčelinje paše, cvet se suši i uvene za nekoliko dana.

            A sada recept za jedan nektar. U maju, kada mladi orasi budu veličine lešnika, uberu se i iseku na polovinu i ubace u teglu. Za litar orahovače potrebno je od 40-60 oraščića. Dodati najmanje na litar 200-300 grama meda i preliti jabukovom ili lozovom rakijom jačine do  35 stepeni, a  može se dodati i  limun, isečen, zatim malo karanfilića i štapić vanile, zbog ukusa. Teglu preliti gazom, ostaviti delimično na svetlosti, da krene proces vrenja, a posle može i na tamnije mesto. Nakon dva ili tri dana procediti i sipati u staklenu flašu. Dobićete vrhunsku orahovaču koja je tamnije boje. To je izuzetno lekoviti liker koji se kod nas uvek pravio i koristio. Pije se po jedna čašica dnevno. Liker sadrži puno joda, vitamine B, C, E kao i minerale. Kod nas se koristilo i osobe koje imaju probleme sa štitnom žlezdom i sa varenjem kao i za jačanje čitavog organizma. Spremite sami svoj liker orahovaču i - živeli!

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Maj mesec važi za najlepši period u godini za mnoge ljude, i ne bez razloga. Priroda se budi i buja iz sve snage. Sve je olistalo i cveta, voće i loza, korovi takođe. LJudima je milo da se bave aktivnostima, a ima ih, u voćnjacima i vinogradima. Posebno iz razloga što je posle nekoliko godina sve krenulo lepo, nisu nas zakačili ni mrazevi ni kiša i vetar u vreme cvetanja. Mada, kaže se (zbog uroka) dok se ne ubere ili sakupi, da ne znamo da je (dobro) rodilo. Za sada, pratimo stanje, i posle kiša, možda primenimo u slučaju potrebe, zaštitu fungicidima protiv patogena kojima vlaga pogoduje. Za svaki slučaj, veoma je korisno pratiti na internetu savete prognozno-izveštajne službe Vojvodine koji su dragoceni. 

            Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera