Pitali smo Divnu Aleksić (rođ. Stanišić) da se priseti kako joj je mladi Mirko zapao za oko leta te 1975. godine:

            - U sećanju mi je i sad kao vojnik u beloj mornarskoj uniformi. Stajala sam kod Doma kulture, a on kod Mesne zajednice, ali je bio tako upadljiv. Do tad nisam videla lepšeg muškarca u uniformi. To je bila spontana ljubav na prvi pogled. Posle dvadeset dana zabavljanja mi smo se verili. Toliko smo imali poverenja jedno u drugo i znali smo šta hoćemo - objašnjava Divna.

            Sećanja na mladu Divnu i zajednički život u proteklih pet decenija Mirko ovako dočarava:

            - Poznavao sam nju i njenu porodicu jer je ona generacija moje sestre...  Opstali smo ovako dugo jer u braku treba imati razumevanja i tolerancije. Bilo je nesuglasica, ali posle nekoliko dana sve prođe. Pre tri godine sam i napisao pesmu “Zlatna svadba“ priželjkujući da zajedno dočekamo ovaj dan i želja mi se ostvarila - uzbuđeno kaže Mirko.

            Posle pedeset godina od sudbonosnog “DA“, sećanja na zajednički put kroz brak Aleksićima su puna i lepih i manje lepih trenutaka, kako to inače u životu biva, ali oni su verovali jedno drugome, rodili dvoje dece i opstali zajedno do današnjih dana.

            Njihova poruka za mlade generacije je da se što više druže i da imaju poverenje jedni u druge jer to vredi, a sve ostalo je prolazno.

M. Jovišić