„Narod ulaže svoju žalbu, ne možemo više dati popi deputat, traži svake godine 20 kila žita i 20 kila kuruza od 1836. godine. Narod više ne pozna. Sa popom skopčan i crkvenjak traži svake godine 15 kila žita i 15 kila kuruza od 1836. godine. Narod skida taj jaram, u ono vreme narod dao, narod uzima u svoje ruke sadašnje vreme. Starčevački popa Josa Varganič prošaste godine 1920. tužio narod za deputat, i ratne udovice bile tužene koje imaju sitnu decu, bez imanja i zemljišta. Veliku globu narod snašo i podmirio. Narod želi da se on promeni, najkraći rok da se ispuni naša žalba. Što je popino nek bide njegovo, što je crkveno nek je crkveno. Nova uprava nek uradi. Pajo Bražić izabrat od naroda, član od katoličke crkve, ostaje nadalje upravitelj. Ovoj žalbi daje narod punomoć, koji su potpisani, da se popa otpremi iz Starčeva. On žali za mađarskom, vodi protkule mađarski. Očistimo zrno kukolj, kukolj iz pšenice. Po državnoj upravi želimo primiti upravu.”
Potpisnici ove molbe za premeštaj župnika i smanjenje obaveza parohijana prema svešteniku i crkvenjaku bili su pored Paje Bražića i Stipan Matanić, Đura Rajković, Pera Špelić, Mauric Bogović i Mata Majetić. Očigledno je da polovina odbora koju su činili Nemci nije bila nezadovoljna tadašnjim župnikom Jožefom Varganičem ili su jednostavno želeli da ostanu uzdržani.
Deset godina kasnije od ove molbe, tačnije 10. aprila 1932. održani su izbori za novi katolički crkveni odbor u Starčevu. U međuvremenu paroh Varganič je premešten, a na njegovo mesto došao je Janoš Rakoši koji će ovde služiti sve do 1942. Za vreme Rakošijeve službe u našem mestu, 1926. godine oslikana je i posvećena katolička crkva, a na čelu odbora tada je bio Mauric Orešković. Upravo on je predsedao sednici na kojoj su 1932. birani novi odbornici čiji je zapisnik župnik Rakoši ovako sastavio:
„Zapisnik vođen u glavnoj skupštini rimokatoličke crkvene opštine u Starčevu 10. aprila 1932. Prisutni bijahu: Rakoši Janoš, župnik, Orešković Mauric, dosadašnji svetski predsednik, Pihajlić Marko i Franc Šturm, overovatelji - i okolo 150 mužkih. Predmet: biranje crkvenog odbora, šest Hrvata i šest Nemaca i dva zamenika od Hrvata i dva od Nemaca. Predsednik odredi biranje glavne skupštine, protumači Pravila crkvenih opština i onda pita prisutnih na kakvi način oćedu glasati: jednoglasno, aklamacijom ili većinom glasova. Odgovaraju svi: većinom glasova. Predsednik odredi tako glasanje.
Odabrani su: 1) Nikola Stipetić; 2) Blaženić Toma; 3) Turina Nikola; 4) Poljak Marko; 5) Bogović Mauric; 6) Žalac Stipan; 7) Hirš Blazius; 8) Križanovski Jozef; 9) Folmanshauzer Lorenc; 10) Štikl Mauric; 11) Pihner Anton; 12) Feringer Johan. Zamenici: Mijelić Franjo, Babić Mata, Van Krištof, Šturm Lorenc. Predsednik pročita imena izabranih članova i zamenika crkvenog odbora i predmet iscrpan zaključi glavnu skupštinu.” Ovaj zapisnik koji je vodio župnik Rakoši uz pomoć paroha u Banatskom Brestovcu Augustina Smetane potpisali su i overitelji Pihajlić i Šturm, a zvanično je prihvaćen i odobren od strane Apostolske administrature Banata u Velikom Bečkereku i nadbiskupa Ivana Rafaela Rodića 20. aprila 1932. godine.
Dalibor Mergel