Kao dete uvek sam se divio njihovoj lepoti i gukanju, gledao ih kako preleću sa krova na krov i uživao u lupanju njihovih krila... Sve dok nisam krenuo u školu i počeo da se družim sa drugarima i starijima od mene koji su držali golubove letače. Tada sam i ja počeo. Odlazili smo jedno kod drugog, posmatrali i razmenjivali golubove. Zapade mi, ne samo u oko, nego i u srce, taj golub malog kljuna, malih nogu, čvrstog grudnog koša i srazmernih krila koja su ga dizala u neopisive visine i držala po ceo dan na nebu. Nisam takmičar, više volim golubove. To je jedna ljubav, neizreciva, koja se rađa kod malog broja ljudi. A to su ljudi velikog srca, punog ljubavi i života! Volim životinje. Sve vrste golubova i ukrasne živine, kerove, i seoske, pa čak i svinje, nema šta ne volim! Trenutno u mom dvorištu ima preko 500 golubova, ni sam ne znam koliko živine, dve krmače, kerova, mačaka, sve plemenito i razumno, u skladu jedno sa drugim i jedno bez drugog ne može. Imam inkubator sa 400 jaja. Kad ne ležim, prodajem jaja, kučiće, prasiće i tako lanac ishrane ide u krug. Imam svoju sobu u novoj kući, nedovršenoj, tako da vrata gledaju u dvorište, na moje ljubimce. Živim za njih i oni za mene... Naklonjen sam golubovima crvene boje koje držim posebno, a ima ih raznih fela. Tu, u svojoj sobi, sa ljubimcima koji me bude svojom pesmom, lupanjem krilima... A kada ustanem, oduševljavaju me letom u nebesko plavetnilo. Taj let mi dušu ispunjava, kao i prelet po dvorištu sa kaveza na kavez. Moji golubovi su uglavnom pušteni. Padaju kod mene razni letači čak i sa velikih daljina, iz cele Srbije,  i tu ostaju kao da su ovde rođeni. Verovatno osećaju ljubav i to ih zadržava. Kada lete, prate moje komšije koji su takmičari, pa dolaze i traže za parenje, a ja im poklanjam... Neki mi pobegnu, pa se opet vrate. Nebo i moj bivši porok... Bio sam veliki alkoholičar, nisam se treznio danima... A oni su to osetili, kada su me ugledali pijanog, prekidali su da guču i  plašili su me se. Iz početka nisam mario, a sada ne pijem punih 20 godina, što mi mnogo znači, a i golubovi su mi puno veseliji, ma sve životinje! LJudi misle da znaju životinje, a ja mogu reći da životinje, naročito ptice, mnogo bolje osećaju od nekih ljudi, samo što ne znaju da govore. Moja večna ljubav ostaju golubovi i njihov let, prelet i pesma. Ta ljubav i sreća, lupanje  krilima, krase moje dvorište i moj život, večno! Pozdrav za sve golubare i ljubitelje ukrasne živine, živeli!”

pribeležio

Zoran Petrov Nale